Stravične posledice kasetnih bombi prva osetila Srbija – sad Kijev dobija „poklon“ od Amerike
22:35 15.07.2023 (Osveženo: 16:01 29.04.2024)
© Foto : Wikipedia/Alexmilt/Public domainSpomenik žrtvama NATO agresije u Nišu
© Foto : Wikipedia/Alexmilt/Public domain
Pratite nas
Savezna Republika Jugoslavija jedina je zemlja u Evropi bombardovana kasetnim bombama, a NATO je 1999. na Srbiji prvi put upotrebio grafitne kasetne bombe. Više od 90 odsto žrtava kasetne municije su civili, a strada se i godinama posle bombardovanja, kaže general u penziji Mitar Kovač.
Najava Bajdenove administracije da će Ukrajini isporučiti kasetnu municiju podsetila nas je da je Srbija tokom NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju u nekoliko navrata bila bombardovana kasetnim bombama.
Grafitne kasetne bombe „testirane“ na Srbiji
Nažalost, Savezna Republika Jugoslavija bila je jedina zemlja u Evropi koja je bombardovana kasetnim bombama, kako već poznatim vrstama tog oružja, tako i novim grafitnim kasetnim bombama, kaže za Sputnjik general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
Grafitne bombe su kasetne bombe punjene grafitnim kalemovima i one su upotrebljavane za razaranje energetskog sistema, prvenstveno po velikim gradovima Srbije, a ljudi iz Elektroprivrede i civilne zaštite prvi put su se suočili sa tom vrstom oružja, dodaje Kovač.
„Ne koristeći zaštitne maske i zaštitna sredstva, sklanjali su te grafitne kalemove, a znalo se da su se pri sklanjanju tih grafitnih konaca oslobađale čestice koje su udisali pripadnici Civilne zaštite i elektroprivrede. Veliki broj njih, nažalost smrtno je stradao od različitih vrsta kancera, pre svega kancera pluća, jer se radi o mikro-česticama koje su ušle u disajne organe i izazvale te teške bolesti“.
Demineri i civili stradaju godinama posle bombardovanja
NATO je na više lokacija na području Srbije dejstvovao klasičnim kasetnim bombama, a najpoznatiji zločin je bombardovanje civilnih ciljeva u centru Niša 7. maja 1999. godine u 11 časova i 20 minuta, kad je poginulo 16 osoba od kojih jedna trudnica, a 18 ih je teško ranjeno.
Veći deo dejstava kasetnim bombama zabeležen je na prostoru Kosova i Metohije po rejonima gde su pripadnici NATO mislili da se nalaze položaji Vojske SRJ, posebno u Metohijskom delu, a do danas se ne zna da li su ta područja razminirana, dodaje Kovač.
„Što se tiče unutrašnjeg dela Srbije, učinjeno je sve da se na poznatim lokacijama izvrši razminiranje. Pri tom razminiranju nekoliko deminera je smrtno stradalo, ili su ostali trajni invalidi. Po statistici, civili stradaju daleko više nego vojnici i to se desilo i kod nas. Negde oko dva i po miliona kvadratnih metara je kontaminirano sub-projektilima kasetnih bombi. Veći deo je razminiran, ali nikad ne možemo biti sigurni da li je ostao deo tih sub-projektila koji su minijaturni, posebno oni koji se upotrebljavaju za dejstvo po pešadiji“.
Zato i godinama posle dejstva kasetnih bombi ljudi često dolaze u kontakt sa njihovim delovima i u tim slučajevima ili smrtno stradaju ili ostaju teški invalidi. Nažalost, najčešće stradaju deca, ističe bivši general.
Civilne žrtve – 90 odsto
Svetske statistike pokazuju da su civili u 90 odsto slučajeva žrtve kasetnih bombi od kojih je kroz istoriju smrtno stradalo više od 100.000 civila, naglašava Kovač.
Ukoliko dođe do upotrebe kasetnih bombi u Ukrajini slika sveta biće još sumornija, kaže Kovač i dodaje da niko nije objavio koliko će Amerika Ukrajini dati kasetne municije, koja se može koristiti ne samo sa aviona već i sa zemaljskih platformi. A priče Bajdena i ukrajinskih zvaničnika da će kasetnu municiju primenjivati „sa obzirom“ ne piju vodu, jer se to nikad nije dešavalo u istoriji.
„Verujem da postoje velike zalihe i da će Ukrajina pokušati da nadomesti svoju inferiornost u drugim vrstama oružja kroz primenu kasetnih bombi. Najnoviji rat u Ukrajini podsetio nas je na to koliko smo mi stradali od kasetnih bombi, a nažalost, niko iz NATO nije odgovarao za dejstvo kasetnim bombama po civilnim delovima Niša. Zabeleženo je čiji su to bili avioni, čiji piloti i mogle su se podneti tužbe pred međunarodnim sudovima, ili u krajnjem slučaju pred nacionalnim sudovima zemalja čije su vojske učestvovale u izvršenju tog zadatka“, zaključio je Kovač.