https://lat.sputnikportal.rs/20230705/najbolji-evropski-festival-a-nije-u-eu-tri-decenije-praznika-filma-na-palicu-marija-jakovljevic-1158113572.html
Najbolji evropski festival a nije u EU: Tri decenije praznika filma na Paliću
Najbolji evropski festival a nije u EU: Tri decenije praznika filma na Paliću
Sputnik Srbija
Nagrada „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji pripala je glumcima Bogdanu Dikliću i Nikoli Ristanovskom i nemačkom reditelju Andresu... 05.07.2023, Sputnik Srbija
2023-07-05T16:08+0200
2023-07-05T16:08+0200
2023-07-05T16:08+0200
kultura
kultura
kultura – vesti
festival evropskog filma palić
film
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/05/1158112485_0:57:3073:1785_1920x0_80_0_0_9dee8382580ad2d2c8ee7c6c2fcd59d9.jpg
Podsetio je Zelenović i na neke od značajnih trenutaka tokom protekle tri decenije:„Godine 1997. na našem festivalu je prvi put posle rata prikazan hrvatski film („Kako je počeo rat na mom otoku“ Vinka Brešana), 1996. nije bilo festivala jer nije bilo novca, 1999. napravljen je festival kontinuiteta u trajanju od tri dana, 2003. doneta je odluka da budemo isključivo festival evropskog filma, a u međuvremenu promenio se način i snimanja i prikazivanja filmova“.Lična karta festivalaZelenović je rekao da je najbolja lična karta Festivala evropskog filma Palić spisak dobitnika nagrade „Aleksandar Lifka“:„Od Milene (Dravić), Bate (Živojinovića), Smokija (Ljubiše Samardžića), Simketa (Zoran Simjanović), Gorana (Paskaljevića i Markovića) do Duška Kovačevića, od (Mikloša) Janča, (Kena) Louča, Kena Rasela, Mihalkova, (Jirži) Mencela do (Mišela) Azanivisijusa, sve su to autori koji čine temelj evropske kinematografije“.Trideset godina jeste trenutak, smatra Zelenović, kada treba da se podvuče crta:On je naglasio da je od samog početka palićki festival imao veoma jak status o čemu svedoči podatak da je sredinom devedesetih godina predsednik žirija bio direktor Venecijanskog filmskog festivala Alberto Barberi:„Palić je promenio svoju fizionomiju zahvaljujući festivalu. Odjednom ste na ulici mogli da sretnete Kena Rasela ili da Mihalkov dođe na devet sati, da Bata Živojinović i Teo Angelopulos pričaju o novim projektima…Početak tridesetog festivala doživljavam sa pomešanim osećanjima, jer da mi je neko na početku rekao da će to trajati tri decenije, verujte mi verovao bih mu“.Snažni autori i izuzetni filmoviProgramski direktor festivala Miroslav Mogorović je najavio 150 filmova, snažne autore i izuzetna ostvarenja.Glavnu takmičarsku selekciju čine filmovi: „Crveno nebo” Kristijana Pecolda, „Seneka” Roberta Švenkea, „Zarobljen” Vasilisa Kacupisa, „Tri hiljade numerisanih delova” Adama Časija, „Zemlja kratkih rečenica” Hele Jof, „Preeksponirano” Eleonore Veninove, „Ingeborg Bahman - Putovanje u pustinju” Margarete Fon Trote, koja će doći na Palić da primi nagradu „Aleksandar Lifka“ dodeljenu 2004. godine, „Klub Nula” Džesike Hausner, „Stari hrast” Kena Louča, „Savršeni dani” Vima Vendersa i „Madam Dubari” rediteljke Majven.Žiri čine direktor Festivala evropskog filma u Sevilji Tito Rodrigez, scenaristi i reditelji Nana Janelidze, Milorad Milinković, Eran Kolirin i Daniela Veber.Program „Paralele i sudari” obuhvatiće filmove: „Voli polako” Marije Kavtaradze, „Ugljenik” Jona Borsa, „Živi svetac” Tinatin Kajrišvili, „Hladan poput mermera” Asifa Rustamova, „Embrion-larva-leptir” Kirosa Papavasiloua, „Voliš li me?” Tonje Nojabrove, „Hleb i so” Damjana Kocura, „Svakodnevne greške” Kristine Grosan, „Moć” Maćaša Priklera i „Sestre” Linde Olte.Najbolje ostvarenje u ovoj selekciji izabraće producentkinja Ivana Marinić Kragić i glumica i rediteljka Boni Vilijams.Žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara čine Renod Baronian, Mike Nafs i Alehandra Treljes.Na festivalu će biti dodeljene i nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolje filmove u pomenutim kategorijama po mišljenju kritičara srpske sekcije FIPRESCI.U fokusu festivala biće kinematografija Severne Makedonije.U pratećem programu biće održana Radionica mladih kritičara, MIOB radionica za društvene medije, ekološka panel diskusija „Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999. godine - inspiracija za kinematografe”, izložba „Tragovi jednog vremena - Filmski plakat 1980-1989.” izložba „Mija Aleksić - biti glumac” povodom stogodišnjice rođenja ovog velikana naše glume, izložba plakata „Momenti festivala”, panel Mreže kinoprikazivača Srbije i promocije knjiga.
https://lat.sputnikportal.rs/20230609/festival-evropskog-filma-palic-od-15-do-21-jula-gosca-glumica-i-rediteljka-margareta-fon-trota-marija-jakovljevic-1156974463.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, kultura – vesti, festival evropskog filma palić, film
kultura, kultura – vesti, festival evropskog filma palić, film
Najbolji evropski festival a nije u EU: Tri decenije praznika filma na Paliću
Nagrada „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji pripala je glumcima Bogdanu Dikliću i Nikoli Ristanovskom i nemačkom reditelju Andresu Drezenu, saopštio je danas Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, koji će 30. puta biti održan od 15. do 21. jula.
„Trideset godina u istoriji jednog festivala napravi od te manifestacije svojevrsni dokument po kome će se pamtiti. Nastao je 1992. godine kada mu vreme nije, jer smo bili pod sankcijama. Blažo Perović i ja smo ušli u čitavu priču sa nepodnošljivom lakoćom, jer nismo bili svesni šta sve može da se desi. Tada je vladalo mišljenje da festival nema perspektivu, da ne može da opstane i da bi se njegov eventualni prekid primio sa olakšanjem“, prisetio se Zelenović.
Podsetio je Zelenović i na neke od značajnih trenutaka tokom protekle tri decenije:
„Godine 1997. na našem festivalu je prvi put posle rata prikazan hrvatski film („Kako je počeo rat na mom otoku“ Vinka Brešana), 1996. nije bilo festivala jer nije bilo novca, 1999. napravljen je festival kontinuiteta u trajanju od tri dana, 2003. doneta je odluka da budemo isključivo festival evropskog filma, a u međuvremenu promenio se način i snimanja i prikazivanja filmova“.
Zelenović je rekao da je najbolja lična karta Festivala evropskog filma Palić spisak dobitnika nagrade „Aleksandar Lifka“:
„Od Milene (Dravić), Bate (Živojinovića), Smokija (Ljubiše Samardžića), Simketa (Zoran Simjanović), Gorana (Paskaljevića i Markovića) do Duška Kovačevića, od (Mikloša) Janča, (Kena) Louča, Kena Rasela, Mihalkova, (Jirži) Mencela do (Mišela) Azanivisijusa, sve su to autori koji čine temelj evropske kinematografije“.
Trideset godina jeste trenutak, smatra Zelenović, kada treba da se podvuče crta:
„Uzmimo da je na svakom festivalu bilo po 10.000 ljudi, pa to je već 300.000 gledalaca. Prikazali smo više hiljada filmova, a 2017. smo proglašeni jednim od najboljih filmskih festivala u Evropskoj uniji. Paradoksalno zvuči da zemlja koja nije članica EU ima najbolji festival u toj istoj uniji“.
On je naglasio da je od samog početka palićki festival imao veoma jak status o čemu svedoči podatak da je sredinom devedesetih godina predsednik žirija bio direktor Venecijanskog filmskog festivala Alberto Barberi:
„Palić je promenio svoju fizionomiju zahvaljujući festivalu. Odjednom ste na ulici mogli da sretnete Kena Rasela ili da Mihalkov dođe na devet sati, da Bata Živojinović i Teo Angelopulos pričaju o novim projektima…Početak tridesetog festivala doživljavam sa pomešanim osećanjima, jer da mi je neko na početku rekao da će to trajati tri decenije, verujte mi verovao bih mu“.
Snažni autori i izuzetni filmovi
Programski direktor festivala Miroslav Mogorović je najavio 150 filmova, snažne autore i izuzetna ostvarenja.
Glavnu takmičarsku selekciju čine filmovi: „Crveno nebo” Kristijana Pecolda, „Seneka” Roberta Švenkea, „Zarobljen” Vasilisa Kacupisa, „Tri hiljade numerisanih delova” Adama Časija, „Zemlja kratkih rečenica” Hele Jof, „Preeksponirano” Eleonore Veninove, „Ingeborg Bahman - Putovanje u pustinju” Margarete Fon Trote, koja će doći na Palić da primi nagradu „Aleksandar Lifka“ dodeljenu 2004. godine, „Klub Nula” Džesike Hausner, „Stari hrast” Kena Louča, „Savršeni dani” Vima Vendersa i „Madam Dubari” rediteljke Majven.
Žiri čine direktor Festivala evropskog filma u Sevilji Tito Rodrigez, scenaristi i reditelji Nana Janelidze, Milorad Milinković, Eran Kolirin i Daniela Veber.
Program „Paralele i sudari” obuhvatiće filmove: „Voli polako” Marije Kavtaradze, „Ugljenik” Jona Borsa, „Živi svetac” Tinatin Kajrišvili, „Hladan poput mermera” Asifa Rustamova, „Embrion-larva-leptir” Kirosa Papavasiloua, „Voliš li me?” Tonje Nojabrove, „Hleb i so” Damjana Kocura, „Svakodnevne greške” Kristine Grosan, „Moć” Maćaša Priklera i „Sestre” Linde Olte.
Najbolje ostvarenje u ovoj selekciji izabraće producentkinja Ivana Marinić Kragić i glumica i rediteljka Boni Vilijams.
Žiri Međunarodne federacije filmskih kritičara čine Renod Baronian, Mike Nafs i Alehandra Treljes.
Na festivalu će biti dodeljene i nagrade Asocijacije filmskih festivala Srbije (AFIFS) za najbolje filmove u pomenutim kategorijama po mišljenju kritičara srpske sekcije FIPRESCI.
U fokusu festivala biće kinematografija Severne Makedonije.
U pratećem programu biće održana Radionica mladih kritičara, MIOB radionica za društvene medije, ekološka panel diskusija „Posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom u NATO agresiji 1999. godine - inspiracija za kinematografe”, izložba „Tragovi jednog vremena - Filmski plakat 1980-1989.” izložba „Mija Aleksić - biti glumac” povodom stogodišnjice rođenja ovog velikana naše glume, izložba plakata „Momenti festivala”, panel Mreže kinoprikazivača Srbije i promocije knjiga.
