Da li je rusofobija jedino što EU može da ponudi Zapadnom Balkanu
17:38 05.07.2023 (Osveženo: 18:46 05.07.2023)
© Pixabay
Pratite nas
Ako već Ursula fon der Lajen ne može da zamisli da Zapadni Balkan bude pod uticajem Kine i Rusije neka nas posle 20 godina čekanja prime u Evropsku uniju pa ćemo se ponašati kao i ostale članice, kaže poslanik Skupštine Dubravka Filipovski, dok politikolog Stevica Deđanski tu izjavu tumači samo kao deo opšteprisutne evropske rusofobije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da ne može da zamisli budućnost Evropske unije bez članstva zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, koji su svi, kako smatra, pod uticajem Kine i Rusije.
Ova izjava Fon der Lajenove svakako je u neku ruku iznenađenje jer se stav o proširenju EU zna, posebno kada je Balkan u pitanju, pa se stoga logično nameće pitanje da li je odvajanje Balkana od Rusije i Kine jedino zašto bi EU otvorila vrata regiona za te zemlje ali i jedino što EU može da im ponudi.
Opšteprisutna EU – rusofobija
Dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, kaže da je evropska predstavnica uz dužno poštovanje prema njoj, rekla nekoliko stvari koje nemaju veze sa životom.
„Kao prvo, Rusija ne pokušava da ovde nametne svoj uticaj - niti finansira neke nevladine organizacije niti utiče na relevantne političke partije, niti se neko od relevantnih političkih struktura poziva na partije koje su na vlasti u Rusiji. Jedino što postoji je deo u kome država Srbija želi da ima dobre odnose sa Moskvom,“ kaže Deđanski, pa u tom smislu smatra da je izjava Fon der Lajenove samo deo opšteprisutne evropske rusofobije.
Što se tiče Kine, dodaje naš sagovornik, sa Kinom sarađujemo onoliko koliko imamo zajedničkih interesa i to u oblasti ekonomije.
„Ali mi imao najveće investicije iz Nemačke, Amerike, Turske, Fracuske… Kina jeste jedna od većih investitora ovde ali niko drugima ne brani da rade ovde i siguran sam da bi svaka od zemalja koje je ona navela oberučke prihvatili investicije koje nisu politički uslovljene, kao što je to od strane Zapada,“ napominje sagovornik Sputnjika.
Dve decenije čekamo na EU
Deđanski takođe kaže da ako predsednica EK kaže da ne može da zamisli EU bez Zapadnog Balkana, gde spadamo i mi, odavno bi trebalo da smo deo te zajednice.
Dubravka Filipovski, zamenik predsednika Odbora za evropske integracije u Skupštini Srbije, podseća da Srbija 20 godina čeka na prijem u EU.
„Od Solunskog samita 2003. godine, dakle tačno 20 godina, građani Srbije čekaju da dobijemo jedan pozitivan izveštaj Evropske komisije. I nijedan taj izveštaj nije samo spisak lepih želja. Ali za dve decenije po njima nema nekog većeg napretka i sve ono što je Srbija dobro uradila, od ustavnih reformi pa nadalje, samo se konstatuje a naglašava se uporno ono što treba još da se uradi,“ podseća naša sagovornica.
Proširenje EU nije na agendi
Uz to, politika proširenja EU, izričita je Filipovska, nije visoko na agendi Brisela, pogotovu ne sada zbog dešavanja u Ukrajini.
„Visoki predstavnici EU, poput Ursule fon der Lajen, govore da je Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana uz Moldaviju i Ukrajinu mesto u EU, ali s obzirom na to koliko za nas taj proces traje ne može se porediti sa Moldavijom i Ukrajinom koje tek treba da uđu u taj proces. Volela bih da nam se to desi ali jedno su reči a dugo je relanost, “ konstatuje Filipovska.
Na pitanje da li bi strah od, kako kaže Fon der Lajenova, „uticaja Rusije i Kine“ mogao da dovede do toga da se vrata EU ipak otvore za Zapadni Balkan pa samim tim i za nas, sagovornica Sputnjika kaže sledeće:
„Zapadni Balkan je oduvek bio geostrateško područje gde su se uticaji velikih sila prelamali i prelamaju se i dalje. Dakle, to nije samo sad već godinama unazad. Neka nas prime u EU a onda ćemo morati da sve ispunimo sve što i druge države članice, i cela priča se na tome završava.“
Predsednica Evropske komisije je o perspektivi Zapadnog Balkana za članstvo govorila tokom boravka u Madridu gde se sastala sa španskom vladom, a povodom španskog preuzimanja rotirajućeg predsedavanja Evropskom unijom.
