Pokušaj da se šarmira Treći svet – može li da prođe američki predlog za reformu Saveta bezbednosti
© AP Photo / Seth WenigČlanovi Saveta bezbednosti UN na zasedanju u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku
© AP Photo / Seth Wenig
Pratite nas
Predlog SAD o reformi Saveta bezbednosti UN jedan je od načina da Vašington „šarmira“ izvestan broj zemalja Trećeg sveta i da se među njima eventualno nađu saveznici za geopolitičke okršaje koje Zapad trenutno vodi.
Ovako predlog reforme Saveta bezbednosti, koji je, prema pisanju američkih medija odobrio šef Bele kuće Džozef Bajden, komentariše nekadašnji šef jugoslovenske misije u UN i ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović.
Plan SAD, podsećamo, predviđa da se dodeli još šest dopunskih stalnih mesta u Savetu bezbednosti UN bez prava na veto. Kako pišu mediji, Bajdenova administracija na taj način želi da istakne sve veću ulogu zemalja u razvoju u savremenoj politici.
Niko ne voli da bude izolovan, pa ni Zapad
Prema Jovanovićevim rečima, američki predlog ne rešava glavni problem kada se govori o reformi Saveta bezbednosti – kako da „sveto pravilo“ prava na veto, ustoličeno još 1945. bude na dohvatu i drugim zemljama, tako da, kako kaže, nije siguran da će inicijativa proći.
„Biće jedna od mnogih, oko nje će se lomiti koplja. S druge strane, Bajden verovatno želi da na neki način ublaži nezainteresovanost, čak bih rekao odbojnost praktično svih zemalja globalnog Juga da podrže zapadnu politiku neprijateljstva prema Rusiji, naročito zavođenje sveobuhvatnih sankcija“, kaže on.
Ta nezainteresovanost izoluje Zapad, dok zemlje u razvoju sve više pokazuju interesovanje za BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS), u kojima vide najbolji način da zaštite svoje interese, zbog jednakog tretmana i većeg uticaja na svetske poslove, dodaje Jovanović.
„To sigurno brine takozvani razvijeni Zapad, jer on se razvio i nametnuo ostatku sveta. Sada, pošto se dosta iskompromitovao sa militarističkom politikom prema Rusiji, on je javno praktično od sebe udaljio sve zemlje Juga, uključujući i američkog suseda, Meksiko. I to sigurno mora da ih malo zabrine, niko ne voli da bude izolovan“, ističe Jovanović.
Bajdenov račun bez krčmara
Jovanović podseća da rasprava o reformi najvišeg političkog tela svetske organizacije traje već decenijama, ali do sada pravac reformi bio je povećanje članica sa pravom veta.
To je značilo da Savet bezbednosti, umesto sadašnjih pet stalnih članica, ima više njih iz redova država čiji značaj u svetu raste. Među njima veoma često su pominjane Indija i Brazil, kao i Nemačka ili Japan. U međuvremenu, kao utešnu nagradu za njihovu narastajuću snagu i želju da budu glasnije na svetskoj sceni, ove države su, češće od ostalih dobijale mesto nestalnih članica Saveta, koje nemaju pravo veta.
„To iz raznih razloga nije išlo i sada se Bajden dovija da podiđe tim zemljama takozvanog Trećeg sveta, iz čijih su redova najčešće birane nestalne članice Saveta, ne bi li se neke od njih zadovoljile time što bi postale stalne članice, ali bez prava veta. Znači, imali bi titulu, ali ne bi imali ovlašćenja“, konstatuje Jovanović.
I bez prava veta, takve kakve, te nove članice Saveta bezbednosti mogle bi da predstavljaju teg u odnosu na Rusiju i Kinu, stalne članice koje su, kako naš sagovornik kaže, najčešće kočile zapadne sile da sprovode svoju samovolju.
„I sada bi, po zamisli Bajdena i njegovih „tink-tenkova“, šestorka iz zemalja Trećeg sveta bila jednaka u položaju, ali ne i u pravima. I bili bi presrećni što su postali stalni članovi i kao takvi bili podložni uticajima zapadnih članica Saveta, više nego li drugi. To je otprilke račun, međutim, šanse za tako nešto nisu velike“, smatra naš sagovornik.
Izgledi Bajdenove administracije da reformiše Savet bezbednosti, po zamisli Bele kuće, nisu izgledi ne samo zbog toga što će Rusija i Kina staviti ozbiljne primedbe na predlog, već i zato što je plan obelodanjen bez prethodnih konsultacija sa ostalim članicama Saveta. To, prema Jovanovićevim rečima govori o interesima jedne strane da pojača svoj brojčani položaj u telu u odnosu na druge sa pravom veta koji im nisu po volji.