Molimo vas uključite mobilne: Neobičan zahtev uoči premijere predstave „Pupin — poslednji san“
13:37 08.06.2023 (Osveženo: 14:09 08.06.2023)
© Foto : Sputnjiku ustupila Vjera Mujović
Pratite nas
Dete moje, ako želiš da pođeš u svet o kome si toliko slušao po našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — za čitanje i pisanje. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa. Znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.
Ovako je jedna neuka majka, koja je znala napamet Novi zavet, učila i podučavala svog sina koji će izrasti u jednog od najvećih naučnika, rodoljuba i humanista, Mihajla Pupina.
Njemu u čast će večeras u Muzeju nauke i tehnike, u sklopu stalne postavke u galeriji „Aleksandar Despić” biti izvedena duodrama „Pupin – poslednji san” po tekstu Vjere Mujović, u režiji Miloša Pavlovića.
Imaginarni susret Pupina sa majkom
Komad predstavlja imaginarni susret majke Pijade i sina Mihajla. Pupin, koga tumači Dušan Matejić, u dubokoj starosti seća se svog života i postignuća - kao dečak, naučnik, patriota, imigrant, učesnik i svedok važnih istorijskih događaja. Majka sluša, teši, umiruje narodnim umotvorinama, psalmima, uspavljuje sina.
„Majka je u našoj predstavi anđeo. Ona je mrtva. Pupin je u dubokoj starosti. U poslednjem snu javlja mu se majka i on sa njom razgovara. Kao svaki odgovoran čovek sumira svoj život i preispituje sebe gde je zgrešio, šta je mogao bolje da uradi. Dušu mu peče to što zbog rada na doktoratu u Berlinu, a imao je tada 33 godine, nije došao majci na sahranu. Zbog toga je moli za oproštaj. Pupin drži zvezdu od lima koju je davno skinuo sa idvorskog mlina i koja ga vraća u detinjstvo. Seća se oca, učitelja, Pančeva, Crepaje, Praga, svojih rodoljubivih borbi, dečačkih sanjanja, stremljenja i lenjosti, ali i velikih uspeha, svetskih događanja, Velikog rata. Majka je eho koji ga opominje, ali i mazi svojim glasom, narodnim pesmama, umotvorima i psalmima“, kaže za Sputnjik glumica Vjera Mujović.
Predodređen za velika dela
Mujović naglašava da je važno negovati kulturu sećanja na velikane:
„Meni je bilo zanimljivo da u jednočasovnoj predstavi vidim koliko je moguće osvetliti čoveka koji je bio veliki naučnik, ali i duboko religiozan. Njegova majka, iako nepismena, znala je sve Davidove psalme napamet i bila je svesna vrednosti znanja. Ona je bila jedna od retkih majki koja je terala svog sina od sebe. Nije želela da njen sin ostane pored njenih skuta i pomogne kada je ostala udovica. Bila je svesna da je Mihajlo rođen za nešto veće. Ona negde kaže da je on 'rođen da važnije službe svrši' i da joj se u snu javio Sveti Sava koji je položio ruku na Mihajlovu glavu i kazao joj da mora da ga pusti da ode u svet. Bila je svesna misije svog sina“.
Duodrama “Pupin – poslednji san” po tekstu Vjere Mujović, u režiji Miloša Pavlovića
© Foto : Sputnjiku ustupila Vjera Mujović
Pupin je, podseća Mujović, mnogo doprineo slavi Srbije, zahvaljujući njemu se na američkom Kapitolu kao prva strana zastava, zavijorila zastava Srbije:
„On je bio prijatelj sa Vudrom Vilsonom i sa velikim ljudima, ali nikada nije zaboravio odakle je potekao i zato je svom imenu dodao Idvorski (rodno mesto Idvor). U dubokoj starosti, kada je teško hodao uz pomoć štapa, on je na pomen svoje majke ustajao. Zanimljivo da je na Brodveju igrana monodrama o Pijadi. Zamislite onda koliko je on pronosio slavu i ljubav svoje majke“.
Religiozan naučnik i veliki rodoljub
Mujović skreće pažnju na važan aspekt predstave - odnos nauke i religije:
„Obično su veliki naučnici ateisti, nije im dato da veruju u Boga, ali Pupin kaže – 'Mi možemo da otkrijemo zakone, ali kako je nastao prst, to niko ne može da objasni, to je Bog'. S druge strane, njegova majka je razumela nauku. Smatrala je da su profesori u Kembridžu takođe sveci — sveci nauke“.
Podseća naša sagovornica da je Pupin ceo svoj imetak dao kako bi pomogao srpskim vojnicima na Solunskom frontu. Dao je 20.000 stipendija, sakupio 25.000 dobrovoljaca za Solunski front, slao im pakete dok su bili na frontu, a onda im je pomagao da nastave život po povratku sa fronta. Čak je davao miraz devojkama.
„Za sebe je govorio da je idvorski govedar, a postao je jedan od deset najbogatijih ljudi Amerike toga doba. Njegova najveća senka je njegova ćerka Varvara (Ivanka Vava Pupinova) koja nije bila dostojna naslednica svog oca. Druga senka je njegov odnos sa Teslom, ali su se oni pomirili i časno završili svoj odnos“, ističe Mujović.
Da je Pupin otišao u svet sa već stečenim zavidnim znanjima svedoči podatak da je još kao gimnazijalac govorio Cicerona na latinskom i „Ilijadu“ na grčkom.
„On kaže da nije otišao u Ameriku kao pečalbar već u potragu za znanjem. Znanje mu je donelo priznanje, status. On je zahvaljujući znanju bio oslobođen plaćanja školarine na Kolumbija univerzitetu gde je posle postao i profesor. Zahvaljujući znanju se i obogatio“, naglašava glumica.
Tokom izvedbe predstave „Pupin — poslednji san” biće korišćeni mobilni telefoni u živom prenosu koji gledaocima pružaju mogućnost da dramu prate i iz drugih vizura. Upotrebom novih medija simbolički će biti predstavljena Pupinova dostignuća u telekomunikacijama, za koje je dao neke od najznačajnijih patenata.
„Za njega se kaže da je otac telekomunikacija. U predstavi on i kaže – 'Moje rodno selo nije imalo ni telegrafa ni telefona, a ja naumio da povežem ceo svet'. Obično se na početku predstave kaže – 'Molimo vas da isključite mobilne telefone', e kod nas je obrnuto“, podseća Mujović.
Predstava će se igrati ispred orgulja, a Mujović podseća da je Pupin svirao i orgulje i gusle.
