Ima li kraja? Amerika gornju granicu duga podizala čak 78 puta - ali više ništa neće biti isto
20:16 18.05.2023 (Osveženo: 13:16 28.06.2023)
CC0 / Pexels/Karolina Grabowska /
Pratite nas
Kakav god bio rasplet između demokrata i republikanaca po pitanju podizanja gornje granice duga, za kojim su SAD do sada posegnule čak 78 puta, ništa neće biti isto kao pre. Okolnosti su sasvim drugačije i novo zaduživanje američke države kako bi ona nastavila normalno da funkcioniše i posle 1. juna ići će na štetu dolara i poverenja u američku valutu.
U to je uveren ekonomista Bojan Dimitrijević. On je najnovije otkazivanje učešća Džozefa Bajdena na samitu bezbednosnog dijaloga SAD-Indija-Australija-Japan (QUAD) zakazanog za 24. maj u Sidneju ocenio u neku ruku teatralnim. Time je, kaže on, potencirao značaj dogovora o američkim finansijama za demokratsku stranku i njegovu administraciju.
To Bajdenovo otkazivanje je slikovito trebalo da ukaže na posledice izostanka dogovora republikanaca i demokrata u Kongresu o podizanju gornje granice zaduživanja američke države koja će u suprotnom 1. juna ostati bez budžetskih sredstava.
Dogovor o dodatnom zaduživanju ili katastrofa
Na pogubnost su ukazivali i finansijski analitičari u Americi, ali i Međunarodni monetarni fond (MMF). Ta finansijska institucija je upozorila da će ako SAD ne budu mogle da plate dug, to imati veoma ozbiljne posledice ne samo po Ameriku nego i po globalnu ekonomiju.
Predstavnički dom američkog Kongresa je usvojio zakon koji odobrava novo zaduživanje države, ali uz smanjenje potrošnje, što demokrate u Senatu neće da podrže
© AP Photo / J. Scott Applewhite
Bajden smatra da bi proglašenje nemogućnosti plaćanja od strane američke vlade moglo da se pretvori u katastrofu. U tom slučaju će, kako je naveo, američka ekonomija zapasti u duboku recesiju, penzionerski računi će biti prazni, skoro osam miliona ljudi će ostati bez posla, a međunarodni ugled Vašingtona će biti narušen.
Republikanci i demokrate još ne mogu da se dogovore o novom zaduživanju američke države koja je sada zadužena 31,4 biliona dolara. Republikanci su većinom glasova u Predstavničkom domu Kongresa već usvojili zakon o podizanju gornje granice duga za još 1,5 biliona dolara, ali uz istovremeno smanjenje budžetske potrošnje za 4,8 biliona dolara. Bajdenove demokrate, koji čine većinu u Senatu, pak ne pristaju na uslovljavanje novog zaduživanja smanjenjem potrošnje.
Razuman zahtev
Posle prvih neuspešnih pregovora Bajdena i lidera republikanaca i demokrata u Kongresu, pre dve nedelje, u utorak su održani novi koji su po rečima predsedavajućeg Predstavničkog doma, republikanca Kevina Mekartija bili daleko od uspešnih, ali uz optimizam da bi dogovor mogao da bude postignut do kraja nedelje.
„Mislim da je zahtev republikanaca da se smanjuje potrošnja razuman pogotovo što Amerika i dalje ima inflaciju koja se nije otrgla kontroli, ali postoji. S druge strane, generalno postoji povika na dolar kao na svetsku rezervnu valuti i postoji neka vrsta krize dolara upravo zbog američkog ponašanja, odnosno preteranog štampanja dolara i preterane potrošnje“, kaže on za Sputnjik.
I političke posledice
Dogovor, kako ističe, ima i političke i ekonomske implikacije. Republikanci kroz taj zahtev za smanjivanjem potrošnje u godini uoči američkih predsedničkih izbora 2024. hoće delom da vežu ruke vladi kako ne bi previše trošila na način na koji bi mogla da pomogne aktuelnom predsedniku ili nekom kandidatu demokratske stranke, napominje on.
Borba republikanaca i demokrata za svoje viđenje novog zaduživanja američke države ima i političke implikacije uoči predsedničkih izbora 2024.
© AP Photo / Patrick Semansky
„To se u ekonomskoj teoriji zove - izborni ciklusi. Svaka vlada pred izbore troši malo više da bi na taj način povećala svoju političku popularnost. I taj fenomen postoji i u Americi. Još jedan razlog zbog koga bi, verovatno, republikanci želeli da se smanji potrošnja to je njihov zahtev za kontrolom sredstava koja su namenjeni ratu u Ukrajini. Oni, naravno, nisu rekli da bi zaustavili finansiranje tog rata, ali svakako nisu raspoloženi da daju te blanko čekove nego bi ili smanjili finanisranje, ili bi uveli viši stepen kontrole kuda ta sredstva završavaju“, objašnjava naš sagovornik.
Moraće da popuste
S druge strane, demokrate, kako napominje, žele da u pogledu potrošnje i dalje imaju odrešene ruke i zbog unutrašnje politike, ali i zbog odnosa prema Ukrajini.
„Oni će sasvim sigurno neki dogovor postići i verovatno će on da se kreće u pravcu nekakvog kompromisa. Mislim da će demokrate ipak nešto morati da popuste zahtevima republikanaca, bez obzira na unutrašnje i spoljne pritiske. Sumnjam da će republikanci popustiti bez nekog makar i simboličnog ustupka, jer je očigledno da je taj antagonizam između dve stranke veoma izražen“, ocenio je ovaj ekonomista.
On kaže da je moguće da će ustupci koje će tražiti republikanci u pogledu smanjivanja potrošnje biti veći nego inače, kao i njihova čvrstina u branjenju tih argumenata. S druge strane, Bajdenova administracija će, dodaje on, biti spremna da ide do prilično čvrstih granica da bi spasila svoju politiku vezanu za Ukrajinu.
Zaglibili se
„Mislim da je veći pritisak na republikancima, tim pre što se očigledno Bajdenova administracija prilično zaglibila u rat u Ukrajini i bilo kakav ozbiljan nagoveštaj smanjivanja njegovog finansiranja bi defakto bio neka vrsta poraza američke spoljne politike u toj velikoj geostrateškoj igri, jer je očigledno da Ukrajinci narednih nekoliko meseci ne mogu bez američkih para i američkog oružja“, ocenio je Dimitrijević.
Iako podseća da se često dešavala ovakva situacija sa podizanjem granice zadužuvanja američke države u poslednji čas, naš sagovornik napominje da SAD čiji javni dug trenutno iznosi 120 odsto BDP-a nikada nisu bili u situaciji u kakvoj su sada kako zbog rata u Ukrajini, tako i zbog pozicije dolara koja polako pada u svetu.
Tragedija javnih finansija
„Ovo je situacija kada dolazi do bankrota pojedinih američkih banaka, takođe kada postoji inflacija, kada mnogi ekonomisti najavljuju stagflaciju, odnosno istovrmenu pojavu inflacije i pada proizvodnje. To su te nepovoljne okolnosti vezane za američku privredu. Tome treba dodati ono što do sada od 1945. godine nije bilo. Ovo je verovatno najveća kriza dolara kao svetske rezervne valute, od formiranja Bretonvudskog monetarnog sistema do danas“, smatra naš sagovornik.
Hronične bolesti javnih finansija SAD slabiće dolar i američku sposobnost da projektuje ekonomsku moć na globalnom nivou
© Pixabey
Još oštriji u oceni situacije bio je poznati britanski poslovni časopis „Fajnenšel tajms“, koji konstatuje da se iza drame o plafonu duga krije tragedija javnih finansija SAD.
List navodi da su u prvih sedam meseci fiskalne 2023. godine, koja inače u SAD počinje 1. oktobra, osnovni državni prihodi smanjeni za 10 odsto, a rashodi za 12 odsto. Deficit saveznog budžeta više je nego tri puta većim u odnosu na isti period fiskalne 2022. godine.
"Fajnenšel tajms" smatra da će pozorišna predstava, koja se ponavlja, verovatno biti rešena nakon nekih možda "čupavih" trenutaka. Dodaje, međutim, da su prava tragedija javnih finansija SAD njihove hronične slabosti i da je problem mnogo dublji. On će se pogoršavati, slabiće dolar kao svetska rezervna valuta i oslabiće američka sposobnost da projektuje ekonomsku moć na globalnom nivou, ocenio je britanski časopis.
