I danas svetli njegovo veliko crnilo: Predstavljena knjiga o velikom sineasti Živojinu Pavloviću
© Sputnik / Lola ĐorđevićKnjiga "Živojin Pavlović. Kino - poeta velikog crnila"
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Kad budem mrtav i beo/ ja bih ipak nekako hteo/ da makar kakva svetiljka budem…/ da ne samujem u noći tako sveo/ nego da svetlim jer još nisam zreo/ da zaspim, iako sve spava na svetu/ da razgovaram sa mesecom u letu/ dok obraćam se tebi…
Ovi stihovi velikog pisca i reditelja Živojina Pavlovića stoje umesto uvoda na početku knjige „Kino-poeta velikog crnila“ , jedinstvene monografije u kojoj je sećanje na kolegu, prijatelja, profesora i velikog umetnika Pavlovića ispisalo dvadesetak njegovih savremenika.
Uz Leskovački kulturni centar, kao izdavač knjige potpisuje se i internacionalni festival filmske režije Lajf, ugledna filmska smotra čije glavno priznanje nosi ime ovog sineaste.
© Sputnik / Lola ĐorđevićŽivojin Žika Pavlović bio i ostao mudar, postojan, hrabar i častan
Živojin Žika Pavlović bio i ostao mudar, postojan, hrabar i častan
© Sputnik / Lola Đorđević
Da je Živojin Žika Pavlović bio i ostao mudar, postojan, hrabar i častan ali i danas umetnički aktuelan potvrdio je, na predstavljnju knjige reditelj Miša Radivojević.
Sećajući se prvog susreta sa Pavlovićevim filmom „Zaseda“ Radivojević je otkrio da se tada istinski zapitao da li je uopšte dorastao takvom stvaraocu i da li je njegov dar dovoljan:
„Upao sam u tu `Zasedu` i preživeo samo srećnim sticajem okolnosti“, rekao je Radivojević.
© Sputnik / Lola ĐorđevićUspravljen sa nežnim pogledom ali opasnim brkovima,
Uspravljen sa nežnim pogledom ali opasnim brkovima,
© Sputnik / Lola Đorđević
On je naglasio da je Pavlović za sve reditelje njegove generacije bio gradivni element, on, njegova poetika, hrabrost, odnos prema istini …
„Kao da nas je Žika pelcovao protiv kuge, dao nam je da se borimo, dao nam je suze, teške i krvave, dao nam je sve što je kapitalno – kazao je Radivojević.
U knjizi „Kino-poeta velikog crnila“ o Živojinu Pavloviću govore reditelji Puriša Đorđević, Rajko Grlić, Slobodan Šijan, pisac i lekar Goran Milašinović, glumci Rade Šerbedžija i Svetozar Cvetković, filmski kritičar Srđan Vučinić… Jedan od najupečatljivijih tekstova u monografiji pripada glumcu Draganu Nikoliću koji beleži anegdotu sa probnog snimanja filma koji će ga proslaviti:
„Ispred studija gomila mladića, čekaju da okušam sreću na probnom snimanju. Pre nego što sam ušao, Žika me, onako usput, pita da li znam da pevam, ali nekako mi se čini da smatra da se to podrazumeva. Sa istim uzdahom, ne trepnuvši, odgovaram: `Da, kako da ne.` Kasnije se taj podatak pretvorio u anegdote, pričalo se da sam prevario Žiku i da, pošto je snimljeno već četvrdeset odsto filma pre nego što sam prvi put zapevao, više nije imao kud i zato me je pustio da pevam tako kako pevam, ali da to bude najbolje što mogu…“
Reditelj Darko Bajić podseća da je Pavlović stvarao kinematografska dela za budućnost učeći studente da budu beskompromisni borci - kao junaci njegovih filmova:
„Uspravljen sa nežnim pogledom ali opasnim brkovima, odavao je eleganciju i sigurnost kao toreador koji drži razjarenog bika za rogove na odstojanju isukanog mača. I kad bi razuzdana gomila tražila smrt, on bi mač vratio u korice. Pogledao bi bika u oči, skinuo crveni plašt i započeo strasnu igru sa smrću. Tako su mi tada, a i danas, izgledali njegovi filmovi.“