https://lat.sputnikportal.rs/20220619/film-trag-divljaci-omaz-zivojinu-pavlovicu-stvarnost-bunkerisana-od-drugog-svetskog-rata-1138780683.html

Film „Trag divljači“ omaž Živojinu Pavloviću: Stvarnost bunkerisana od Drugog svetskog rata

Film „Trag divljači“ omaž Živojinu Pavloviću: Stvarnost bunkerisana od Drugog svetskog rata

Sputnik Srbija

U Srbiji, a još više u bivšim bratskim republikama, beži se od prošlosti posle Drugog svetskog rata do devedesetih, odnosno perioda komunizma i Titove vlasti... 19.06.2022, Sputnik Srbija

2022-06-19T13:56+0200

2022-06-19T13:56+0200

2022-06-19T13:56+0200

kultura

kultura

kultura – intervjui i analitika

film i serije

živojin pavlović

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/13/1138780279_131:0:830:393_1920x0_80_0_0_d91b166453cbda365cdd918a885b25a5.jpg

„U poslednje vreme moderno je da se u filmovima i serijama bavimo prošlošću od serijala ’Nemanjići’, ’Aleksandar od Jugoslavije’, ’Senke nad Balkanom’. Smatram da je važno baviti se i periodom kraja sedamdesetih kada počinje raspad Jugoslavije“, dodaje reditelj.Radnja filma prati moćnika Udbe i ambicioznog novinara koje povezuje brutalno ubistvo u izmišljenom gradu Vranovcu u istočnoj Srbiji 1979. godine. Ovaj slučaj potresa jugoslovensku javnost, a glavni likovi istražuju slučaj, svako iz sopstvenih pobuda. Scenario za film „Trag divljači“ potpisuje Nenad Pavlović, u saradnji sa Đorđem Milosavljevićem i Dimitrijem Vojnovim, a nastao je po motivima proze Živojina Žike Pavlovića, jednog od naših najznačajnijih književnih i filmskih autora. Šta krije VranovacReditelj „Buđenja pacova“, i „Hajke“ pravio jasnu granicu između literarnog i kinematografskog stvaralaštva o čemu svedoči i činjenica da je jedini roman koji je legendarni sineasta realizovao bio „Zadah tela“. Zbog toga je pred Nenadom Pavlovićem bio poseban izazov...„’Zadah tela’ sastoji se sastoji iz 6 poglavlja, a film je baziran samo na jednom od tih delova koji je drastično promenjen za potrebe scenarija i filmskog jezika. Tako sam se i ja suočio s time i pošto sam želeo da od očevih dela napravim film, morao sam da iskoristim nekoliko njegovih romana i pripovedaka i da iz njih sklopim posebnu priču i nadogradim je trilerskim zapletom da bih postigao ono što film kao mediji zahteva“, ističe Pavlović. Trilogija o raspadu Jugoslavije Elementi crnog talasa, prema njegovim rečima, najviše se ogledaju u motivima porodične drame o porodici Jotić u izmišljenom gradu Vranovcu kojima se Živojin bavio u nizu književnih dela objedinjenih u ediciji „Divlji vetar“. Ni njegov sin ne planira da priču o Jotićima prekine s filmom „Trag divljači“, već nastoji da snimi filmsku trilogiju o početku raspada Jugoslavije. „’Trag divljači’ dešava se krajem 1979. godine, samo nekoliko meseci pred smrt Maršala Tita. Drugi deo filma bi trebalo da se dešava u prvoj polovini osamdesetih koje deluju kao lažni uspon. Tada dolazi do slobode govora u medijima, pojave fantastične muzičke scena koju na dno vuče zavisnost od heroina. Treći deo pratio bi period zaoštravanja odnosa između republika koji eskalira u rat 1991. godine.“ Bunkerisanje stvarnosti od šezdesetih do danas Cenzura umetnosti perioda komunizma i prećutkivanje stvarnosti o raspadu države nije novijeg datuma. Da je diktatura vlasti bila surova prema stvaralaštvu Živojina Pavlovića svedoči i film „Zaseda“ iz 1969. godine koji je bio zabranjen, odnosno „bunkerisan“ sve do raspada Jugoslavije. „Posle ’Zasede’ nije bilo poželjno da Živojin snima u Srbiji, ali je tokom sedamdesetih radio u Sloveniji i tamo je snimio tri filma, što je paradoks jer je to bila ista država. Često citiram oca koji je govorio da će period šezdesetih i sedamdesetih tokom represivne komunističke vlasti u istoriji biti zapamćeno kao Periklovo doba – jer su, uprkos zabranama, oni i dalje imali mogućnost da stvaraju“, naglašava naš sagovornik. On dodaje da su i književna dela bila meta cenzure, a Živojin Pavlović najviše je imao problema zbog knjige „Ispljuvak pun krvi“, dnevničkih zapisa sa protesta 1968. godine u Beogradu koje je objavio 1984. godine. „Bez obzira na to što je knjiga izašla posle Titove smrti, u periodu liberalizacije komunističkog društva, ona ne samo što je bila zabranjena, već su primerci spaljivani kao u vreme Hitlerove Nemačke. Upravo tu atmosferu u društvu, kada ništa nije bilo crno-belo, želim da pokažem u svom filmu. Ideja mi je da predstavim stvari što realnije, a ne da zauzmem stranu jer smatram da je to slepo gledanje. Pogotovo se nadam da ako budem imao prilike da snimim druga dva dela trilogije, uspeo bih da napravim balans između stavova koji su za i protiv Jugoslavije.“ Omaž Živojinu Pavloviću Oslanjajući se na romane Živojina Pavlovića „Trag divljači“, „Lov na tigrove“, „Vašar na Svetog Aranđela“, “Zid smrti“, pripovetku „Legenda“ i druge, ali i „Lapot“ koji se bavi surovim ritualom oceubistva, reditelj se vraća u mitsku prošlost našeg naroda i suočava nas s mračnim delovima naše istorije. Otuda je izabrao autentične lokacije za snimanje, između ostalog i porodičnu kuću Pavlovića u selu Vratarnica kod Zaječara. „Snimanje na lokaciji gde se nalazi porodična kuća Živojinove majke Mare bio je dragocen. Samim dolaskom na tu lokaciju, sećanjem na njegove priče, kao i one koje je provukao kroz svoja književna dela – taj susret je bio fascinantan. Na samom snimanju u jednoj sceni je Miki Manojlović koji tumači lik pukovnika Udbe, svirepog državnog ubicu i moćnika, ali koji je iz tog kraja, odao omaž Žiki tako što je reč izgovorio s posebnim naglaskom, specifičnim za Žiku i za taj kraj – to je suptilan detalj koji govori mnogo o liku, a koji je neprocenjiv za film.“ Pored filma „Trag divljači“ čija je premijera zakazana za 6. oktobar, Pavlović za Sputnjik otkriva da će publika moći da isprati i seriju koja će brojati četiri epizode, a koja je imati potpuno različito razrešenje u odnosu na film. Uloge tumače: Radivoje Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Nada Šargin, Miloš Timotijević, Dragan Bjelogrlić, Milena Pavlović, Jovo Maksić, Petar Zekavica, Mirko Vlahović, Filip Šovagović, Boris Milivojević.

2022

Vesti

sr_RS

kultura, kultura – intervjui i analitika, film i serije, živojin pavlović