Nova evakuacija iz škola – stvara se opšta nesigurnost
17:32 17.05.2023 (Osveženo: 22:49 22.05.2023)
CC0 / pixabay /
Pratite nas
Masovna dojava o bombama u školama, posle tragedija u Beogradu i Mladenovcu, neće previše uticati na decu, upravo zato što su konstantno izložena stresu na koji polako stvaraju otpornost. Strah u ovim okolnostima može biti malo pojačan, jer se još nismo oporavili od šoka usled tragedija, ali, evakuacija i prekid nastave stvaraju opštu nesigurnost.
Ovo za Sputnjik kaže psiholog i psihoterapeut Žaklina Filipović koja radi sa mladim pacijentima, a povodom nove konfuzije koja je danas zamenila časove u velikom broju beogradskih škola, dodaje;
„Nisam za predlog da se školska godina odmah završi. To bi, bojim se, unelo dodatnu pometnju“.
U više od 100 beogradskih škola jutros je stigla dojava o bombi. Ekipe MUP-a izašle su odmah na teren, a učenici i zaposleni evakuisani.
Nastava u prvoj smeni je prekinuta zbog provere policije, u pojedinim su časovi nastavljeni, a u mnogim školama je javljeno da će je biti u drugoj smeni.
Pojačava se strah kod učenika
Filipovićeva kaže da je nju vest o podmetnutim bombama zatekla, iako smo generalno svi već stekli neku vrstu otpornosti na ovu vrstu sajber kriminala.
Policajac i policajka ispred OŠ "Skradarlija"
© Sputnik / Lola Đorđević
„Pričala sam sa decom, oni ovo sagledavaju na drugačiji način. Ovo im pojačava strah ili makar stvara nelagodu. Iskreno se nadam da će se rešiti ovo što se tiče dojava, odnosno da će počinioci odgovarati za ovo. Na ovaj način se stvara neka opšta nesigurnost“.
Upitana, šta roditelji mogu da savetuju deci posle novih dojava o bombama, Filipovićeva kaže da im svakako ne treba reći da živimo u vremenu opšte nestabilnosti.
„To bi bilo neodgovorno, sa decom treba pažljivo. Trebalo bi da im pristupimo umirujuće, a nije sramota reći ni da nemamo sve odgovore. Jako je važno da imamo iskren odnos prema deci, da kažemo, „ne znam šta se dešava, ni kad će se završiti, ali ajde da ne dižemo paniku, jer bi na taj način situaciju dodatno otežali....“ Ne možemo da utičemo na spoljne faktore koji su trenutno ovakvi, ali ono na šta možemo, hajde da na to utičemo“.
Iako postoji i takav predlog nekih njenih kolega, naša sagovornica kaže da nije za momentalno prekidanje školske godine, smatra da bi na taj način deci potvrdili da se situacija otima kontroli.
„Ali oni koji su kompetentni treba da procene stepen opšte bezbednosti i da se onda u skladu s tim postupa. Svako od nas može imati svoje mišljenje, ali misliti i biti u pravu su dve stvari. Možda i ja sad grešim, jer nemam sve potrebne informacije koje su relevantne. Čula sam i za predlog onlajn nastave, to je po meni bolja opcija od predloga za prevremeni kraj školske godine".
Agresija mora iz škole
Po njoj, put rešavanja problema može biti samo u kompletnoj reformi školstva, ali na način koji bi uvažio potrebe dece, nastavnika ali i roditelja.
„Ako nam sve ovo nije dokaz da sve ide u pogrešnom pravcu, ne znam šta još treba da se desi“.
Filipovićeva dodaje da smo dozvolili da mnogo toga lošeg uđe u naše školstvo, a pre svega misli na zakone koji štite decu koja se neadekvatno ponašaju, koja su agresivna i asocijalna. Trenutna pravila traže od druge dece da trpe decu koja pokazuju asocijalno i agresivno ponašanje, to je činjenica, kaže ovaj psigolog i dodaje:
„„Pusti ga, on ne može, pusti ga, on je takav, samo to je moguće čuti. Sve nesavršenosti roditeljsva dolaze do izražaja već u prvom razredu. Trebalo bi da učitelj i roditelj imaju dobru saradnju, da se čuju i međusobno uvažavaju. Danas imamo malo drugačiju situciju. Često se desi da roditelj i učitelj ne mogu da se usaglase, te da su maltetne suprotstavljene strane. Dozvolili smo inkluziju, ali takođe smo decu na neki način lišili stručnog nadzora defektologa i logopeda, koji mogu da im pruže pomoć. Roditelji ih plaćaju privatno, da deca pohađaju redovno nastavu i sede i posmatraju čas. To nije to, inkluzija je na jedan način zamišljena, ali treba videti kako izgleda u praksi. Razumem da su to projekti koji su morali da se dese, ali sad kad imamo na licu mesta ovo činjenično stanje, trebalo bi da kažemo, odustajemo. Probali smo, videli da to nije ono što smo zamislili“.
Filipovićeva dodaje da danas imamo jednu apsurdnu situaciju, da defektolozi u Specijalnim školama praktično rade posao koji je nekada radilo medicinsko osoblje, jer im samo deca sa najtežim razvojnim poremećajima dolaze. Ono što defektolozi kažu jeste da su sva ona deca sa kojom bi oni mogli da rade u redovnim školama, a ova dečica sa kojom praktično ne mogu da rade usled velike ometenosti su kod njih.
"Stvorila se jedna stigma da su Specijalne škole loše, a to nije tačno. Na taj način deca ostaju bez stručnjaka koji bi mogli pomoći njihov razvoj , a ta deca u školi najčešće nisu integrisana".
Završni ispit ogroman pritisak
Filipovićeva, kada se govori o samom nerazumevanju dece, koja su jako opterećena gradivom i drugim školskim obavezama, daje predlog da se izvrši ozbiljnija procena opterećenosti naših starijih osnovaca, naročito sedmaka i osmaka.
"Bilo bi lepo kada bismo ubacili odrasle formirane ljude da uđu u školu i žive život jednog sedmaka, u cilju opservacije. Da prate gradivo, uče i izvršavaju sve svoje obaveze. Tada bismo možda mogli da shvatimo koliko smo ih opteretili. Sedmacima je najteže. Njihovo je gradivo najsloženije, a tada je pubertet najburniji. Osmacima smo s druge strane dali taj završni ispit.
Koliko znam, samo su diplomirani pravnici morali da kada polažu pravosudni ispit u jednom danu da polažu sve stručne ispite. Oni kažu da je to izuzetno stresno. Oni su ipak zreli su ljudi, a mi to isto priređujemo osmacima, da u tri dana polažu celo gradivo“, kaže ovaj psiholog.
Osmaci polažu završni ispit
© Tanjug / RADE PRELIC
Ona smatra da su đaci mali za ovoliki stres, kao što su mali i za proslavu „male mature“ .
„Sama formulacija, „mala matura“ spoj je nespojivog. Za šta su oni zreli sa 13 godina? Devojčice staju na štikle i obuku se kao zrele žene. To nam je postalo normalno! Mi ih na taj način požurujemo da odrastu. Dajemo im podršku, slikamo se s njima. Ko sad to da im uzme? Dali smo im prerano i telefone sa raznim sadržajima i sad se naravno sve otelo kontroli".
Kako da sačuvamo decu
Filipovićeva dodaje da bi sad trebalo da napravimo neki globalni nacionalni projekat. Da postavimo jasne ciljeve kakvu mi omladinu želimo. Kakvo društvo treba da postanemo? Kuda idemo? Da reformišemo školstvo , da cenzurišemo televizijske programe, da ograničimo deci internet, da ne mogu odraslim osobama i deci da budu dostupni isti sadržaji.
"Danas je sadržaj sa interneta, sajber kriminal i slično natempirana bomba u rukama svakog našeg deteta. Teško je pobrojati sve loše uticaje kojima su naša deca danas izložena. Agresija se reklamira na svim kanalima kroz filmove, rijaliti programe , video igrice. Sve to itekako utiče na psihološki razvoj dece. Uporedite kakvi su bili crtani filmovi pre 30 godina i sada. Trebalo bi da pogledajmo šta je ono čime smo psihološki hranili decu, pa ćemo videti i kako da ih sačuvamo“, ističe naša sagovornica.
Dodaje da je danas, usled ovakvih okolnosti i roditeljstvo mnogo složenije nego što je nekada bilo. Kako danas decu sačuvati od svih loših uticaja kojima su preplavljeni?
"Pričajte sa svojom decom kada god možete. Pokažite im koliko ih volite, takve kakvi jesu. Da ih volite i kad ne donesu kući peticu i kad se posvađaju sa drugarima. Budite uz njih bez osude i pomozite im. Čujte šta imaju da vam kažu i oni će čuti vas. Okrećite decu tradicionalnim vrednostima koje su se pokazale kao dobre. Ako im vi ponudite recimo zvaničnu religiju, oni neće tragati za sektama, ako im vi ponudite neke odgovore, oni neće tražiti pogrešne sa interneta. Budite uz njih, mnogo brzo rastu. Sve što sada u njih sejete nići će jednog dana, verujte u to".
