Da Zapad zaista želi mir, ne bi bile potrebne tolike inicijative
22:37 17.05.2023 (Osveženo: 15:59 29.04.2024)
© Sputnik / Vladimir TrefilovRF
© Sputnik / Vladimir Trefilov
Pratite nas
Svaku mirovnu inicijativu, uključujući i ovu poslednju – afričku, uvek treba pozdraviti, ali trenutno ni Zapadu, ni kijevskom režimu mir u Ukrajini nije potreban, ocenjuju ruski eksperti. Uostalom, Zapad da želi mir obustavio bi stalne isporuke oružja Kijevu i naterao bi kijevske vlasti da sednu za pregovarački sto.
Moskva je spremna na dijalog sa Kijevom i na razmatranje predloga svih zemalja koje žele da doprinesu regulisanju situacije u Ukrajini i stabilizaciji svetskog poretka, dok Zapad – London, Vašington i Brisel - insistiraju samo na planu Vladimira Zelenskog, čiji je cilj kapitulacija Rusije uz pomoć Zapada. Moskva na takav ishod neće i ne može pristati.
Poslednju mirovnu inicijativu izneo je predsednik Južnoafričke republike Siril Ramafosa, koji je naveo da bi afričke zemlje - Zambija, Senegal, Kongo, Uganda, Egipat i Južna Afrika - mogle da odigraju ulogu posrednika u konfliktu i da su Vladimir Putin i Vladimir Zelenski spremni da o tome razgovaraju, dok američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš tvrdi i da grupa evropskih zemalja na čelu sa Poljskom tajno poziva ukrajinskog predsednika da okonča sukob, čak i po cenu njegove ostavke. Ta grupa zemalja, kako je naveo, uključuje baltičke i istočnoevropske zemlje, konkretno Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju.
Komentarišući Heršova saznanja ruski eksperti smatraju da bi takvi navodi mogli biti deo hibridnog rata i da je američki novinar, moguće, naseo na te podmetačine.
„Kada govore o prekidu sukoba, često pomislimo na pregovore, na pravljenje kompromisa i ustupaka, ali to nije uvek slučaj. Hipotetički, možemo da prihvatimo priču da zemlje koje Simor Herš pominje zaista predlažu da se sukob okonča što pre, ali ja bih pre to stavio u stavio u kontekst glasina i povezao sa mogućom ukrajinskom kontraofanzivom. Drugim rečima, sukob se može okončati na različite načine i moguće je odmah započeti pregovore, ali se može pokušati i sa jačanjem svoje poziciju pre budućih pregovora“, kaže ruski politikolog Aleksej Makarkin.
Prema njegovim rečima, sasvim je moguće da se od ukrajinskih vlasti očekuje da ojačaju svoju poziciju, tim pre što su dobili prilično velike količine oružja.
„Dakle, ovde bih prvo doveo u pitanje izvore ovog novinara, koji mogu biti različiti. Izvori nisu uvek potpuno pouzdani, a takođe imaju i svoje interese. Novinar ima svoj interes da se informiše, ali i izvor može koristiti novinare, što je često slučaj“, kaže Makarkin.
© AP Photo / Michael SchmellingGrupa evropskih zemalja na čelu sa Poljskom tajno poziva ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da okonča sukob, čak i po cenu njegove ostavke, saopštio je američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš
Grupa evropskih zemalja na čelu sa Poljskom tajno poziva ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da okonča sukob, čak i po cenu njegove ostavke, saopštio je američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš
© AP Photo / Michael Schmelling
Africi je stalo do mira
Što se tiče afričke inicijative, Makarin ocenjuje da afričke zemlje nastoje da povećaju svoj autoritet u međunarodnoj areni, a posebno Južna Afrika koja je ekonomski jaka zemlja i članica BRIKS-a.
U toj zemlji je za avgust zakazan samit BRIKS-a, a predsedniku Ramafosi je važno da podigne rejting svoje zemlje. S druge, kako ističu analitičari, ukrajinski sukob organizovali su Anglosaksonci i upravo oni diktiraju Zelenskom pravila igre, tako da su male šanse da će napori Ramafose dati bitnih rezultata. On neće moći da uradi ništa što bi moglo da zaustavi agresivnu politiku Zelenskog, njegovog tima i njegovih zapadnih mentora.
Južnoafrička republika je pod pritiskom zbog nedavnog skandala koji je izbio nakon što je Ruben Brigeti, američki ambasador u toj zemlji, optužio Južnu Afriku da navodno isporučuje oružje Rusiji. Nakon zvaničnog protesta Ministarstva spoljnih poslova te zemlje američki ambasador je priznao da je prešao granicu i izvinio se, ali su tenzije ostale.
„I, shodno tome, Afrikanci žele da se priključe pregovorima, jer žele da pokažu da su igrači u međunarodnoj areni. A osim toga, žele da naprave otklon od Zapada, da jasno stave do znanja da imaju drugačiji stav, da su nezavisni igrači, da su imaju svoj pogled na ovaj sukob itd. Smatram da se pažljivije treba odnositi prema kineskoj inicijativi, nego afričkoj koja je, rekao bih, čisto politička, deklarativna i demonstrativne prirode. Male su šanse da afričke zemlje mogu da ponude bilo kakve ideje koje će podržati obe zemlje i da imaju mehanizme da zainteresuju ove zemlje. Zato mislim da ovu inicijativu niko neće odmah odbaciti, jer nije ni običaj da se zvanično odbijaju mirovne inicijative, ali teško da će ova inicijativa biti shvaćena ozbiljno“, kaže Makarkin.
Evgenij Korendjasov, rukovodilac Centra za proučavanje rusko-afričkih odnosa i spoljne politike afričkih zemalja Ruske akademije nauka, kaže da je Afrika zabrinuta zbog krize u Ukrajini, koja direktno pogađa afričke zemlje, uzrokujući porast cena hrane i goriva.
„Pomno prate dešavanja oko Ukrajine, s obzirom na njenu ulogu dobavljača pšenice i đubriva na svetska tržišta“, dodao je Korendjasov.
Afrika je, između ostalog, zabrinuta i zbog ugovora o žitu, dodao je on.
„Spremni su da podrže sve predloge koji imaju za cilj rešavanje rusko-ukrajinskog sukoba na miran način... Africi se zaista ne sviđa zaoštravanje odnosa između Rusije i Ukrajine. Ne sviđa mi se, jer dovodi do nestabilnosti na svetskim tržištima, pre svega žita i posebno đubriva. Zato Afrikanci snažno podržavaju sve inicijative koje imaju za cilj obnavljanje koliko-toliko normalnih odnosa između Rusije i Ukrajine i koje bi pomogle da protivrečnosti između Rusije i Ukrajine ne utiču destruktivno na svetska tržišta đubriva i prehrambenih proizvoda“, objašnjava Korendjasov.
Zelenski koči pregovore
Ekspert napominje da je Zelenski pod jakim uticajem i pritiskom Zapada i SAD, koji zaoštravaju i produbljuju ponor između Rusije i Ukrajine, dve prirodno bliske zemlje.
„Kijev zauzima apsolutno destruktivnu poziciju. Usvojili su zakon kojim se isključuje mogućnost mirovnih pregovora sa Rusijom. To je kontraproduktivno i neprirodno...“, istakao je Korendjasov.
Pojedini ruski eksperti smatraju da bi mirovni proces sa Kinezima i Afrikancima, ako do toga dođe, mogao da se odvija paralelno. U svakom slučaju, Rusija nikada nije dizala ruke od diplomatije kada je reč o rešavanju konflikta.
Moskva je saopštila da očekuje nastavak kineske mirovne inicijative. Kako je najavio zamenik ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko, specijalni izaslanik Kine Li Huej doputovaće u Moskvu do kraja meseca, posle posete evropskim zemljama i Kijevu, gde će predstaviti ideje Pekinga za rešenje.
Kina je u februaru predstavila plan od 12 tačaka i pozvala na pregovore i sveobuhvatni prekid vatre i pregovore, što je Rusija pozdravila, navodeći da je otvorena za postizanje ciljeva specijalne vojne operacije političkim i diplomatskim sredstvima, dok je Zelenski pozdravio neke elemente kineskog predloga za prekid vatre, ali je rekao da samo zemlja u kojoj se vodi rat treba da bude pokretač mirovnog plana.