https://lat.sputnikportal.rs/20230514/kako-isceliti-obrazovanje-u-srbiji-inicijativa-drustva-za-srpski-jezik-stize-u-narodnu-skupstinu-1155620936.html
Kako isceliti obrazovanje u Srbiji: Inicijativa Društva za srpski jezik stiže u Narodnu skupštinu
Kako isceliti obrazovanje u Srbiji: Inicijativa Društva za srpski jezik stiže u Narodnu skupštinu
Sputnik Srbija
Kada smo u okviru akcije „Mart, mesec srpskoga jezika“ zajedno sa učenicima za reč godine izabrali „isceljenje“, imali smo na umu da je ovo važna reč koja... 14.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-14T12:45+0200
2023-05-14T12:45+0200
2023-05-14T12:45+0200
kultura
kultura
društvo
srbija – društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110609/97/1106099760_0:104:2000:1229_1920x0_80_0_0_3b48ecce3e9ba06160de4430980fba75.jpg
To za Sputnjik kaže Vesna Lopmar, predsednica Društva za srpski jezik i književnost Srbije.Ova institucija, uz saglasnost Uprave i svih svojih članova i uz izraze najdubljeg saučešća porodicama žrtava nezapamćenih zločina počinjenih u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikarˮ i u Mladenovcu, pokrenula je inicijativu za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema u kojoj se kaže da je tragedija koja nas je zadesila povezana sa dugogodišnjim promovisanjem negativnih vrednosti u društvu i urušavanjem obrazovnog sistema.Njihovi zahtevi sadržani su u sedam tačaka: Zabraniti sve rijaliti i druge programe u medijima koji propagiraju nasilje i nemoral, čime vređaju dostojanstvo čoveka i štetno utiču na formiranje ličnosti; zabraniti sredstvima javnog informisanja da u bilo kojoj formi prenose eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaje; sankcionisati sve koji na društvenim mrežama i u drugim medijima koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama; pojačati psihološko-pedagošku podršku učenicima; smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad; preispitati sve zakonske akte koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno-disciplinskih mera učenicima; podići status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva.Više od 100 hiljada potpisaOva inicijativa za samo pet dana prikupila je 104.944 potpisa: oštampani spisak biće 15. maja dostavljen Narodnoj skupštini i Ministarstvu prosvete Srbije.Iako inicijativa u kojoj se govori o dugogodišnjem promovisanju negativnih vrednosti nije premijerna (slične zahteve podnosile su različite grupe građana) ona ovoga puta dolazi iz jedne od institucija koja konkretnim akcijama poslednjih godina čini sve na polju očuvanja vrednosti, pre svega na polju jezika i književnosti. Na pitanje da li je Društvo ovom inicijativom iskoračilo iz svog polja i svojih nadležnosti i da li se u tom smislu plaše kritike, potpredsednik Društva, prof. dr Slavko Petaković, podseća na to da je reč o instituciji koja je osnovana 1910. godine i koja ima uglednu, svetlu i dugu tradiciju.„Mi smo se opredelili da izađemo sa ovom inicijativom zato što smo svesni problema koji postoji i koji je veliki. Potpisnici inicijative su to i potvrdili, jer ona je za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema, što znači da su svi svesni da se urušava ali i da postoji mogućnost da se to urušavanje zaustavi i da se sistem obrazovanja oporavi i isceli. Nama niko ko je dobronameran ne može spočitavati da smo mi izašli iz svog osnovnog polja, zato što naše osnovno polje čine jezik, književnost i kultura. Ako gledamo u koncentričnim krugovima, sve je to međusobno povezano. Smatramo takođe da obrazovni sistem jeste deo jednog šireg korpusa i da postoji snažna interakcija između šireg okruženja i obrazovnog sistema. Jer, ako imate obrazovni sistem koji neguje odoređene vrednosti a njegovo okruženje ne podrži takve vrednosti nego ih negira ili dovodi u pitanje – onda biva problematizovan taj kulturni model koji neguje škola. Prema tome, duboko svesni međusobne povezanosti ovih polja, pokrenuli smo Inicijativu koja podrazumeva i određene sankcije, mere koje se odnose i na društveno polje.“Sankcije za govor mržnjeProfesor Petaković smatra da niko razuman nema ništa protiv predloga da se sankcioniše govor mržnje, promocija nasilja, i predstavljanje u javnom polju sadržaja koji vređaju dostojanstvo čoveka. Takođe ni protiv predloga koji su izneti u cilju poboljšanja i unareženja sadašnjeg sistema.Na pitanje da li je optimista kada je reč o realizaciji zahteva iz inicijative, prof. dr Vesna Lompar, kaže da ništa ne biva preko noći ali da je prvi korak veoma važan:„To ne znači da će bilo šta biti brzo rešeno. Ovo je nešto što je planirano dugoročnije.“
https://lat.sputnikportal.rs/20230508/mimo-svih-ocekivanja-velika-podrska-za-sedam-tacaka-kojim-se-menja-obrazovni-sistem-srbije-1155347131.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230506/nestorovic-treba-nam-veliki-srpski-reset--lek-za-bolest-savremenog-drustva-je-vracanje-sebi-video-1155265048.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221001/strucnjaci-odlucili--srpskom-jeziku-ne-trebaju-strucnjakinje-1143847868.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, društvo, srbija – društvo
kultura, društvo, srbija – društvo
Kako isceliti obrazovanje u Srbiji: Inicijativa Društva za srpski jezik stiže u Narodnu skupštinu
Kada smo u okviru akcije „Mart, mesec srpskoga jezika“ zajedno sa učenicima za reč godine izabrali „isceljenje“, imali smo na umu da je ovo važna reč koja predstavlja pojam koji će nam svima biti potreban. Nedavni tragični događaji samo su potvrdili da smo svi izgleda u jednom vrlo teškom položaju i da će nam biti potrebno isceljenje u svakom smislu.
To za Sputnjik kaže Vesna Lopmar, predsednica Društva za srpski jezik i književnost Srbije.
Ova institucija, uz saglasnost Uprave i svih svojih članova i uz izraze najdubljeg saučešća porodicama žrtava nezapamćenih zločina počinjenih u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikarˮ i u Mladenovcu, pokrenula je inicijativu za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema u kojoj se kaže da je tragedija koja nas je zadesila povezana sa dugogodišnjim promovisanjem negativnih vrednosti u društvu i urušavanjem obrazovnog sistema.
Njihovi zahtevi sadržani su u sedam tačaka: Zabraniti sve rijaliti i druge programe u medijima koji propagiraju nasilje i nemoral, čime vređaju dostojanstvo čoveka i štetno utiču na formiranje ličnosti; zabraniti sredstvima javnog informisanja da u bilo kojoj formi prenose eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaje; sankcionisati sve koji na društvenim mrežama i u drugim medijima koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama; pojačati psihološko-pedagošku podršku učenicima; smanjiti opterećenje nastavnika administrativnim procedurama kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad; preispitati sve zakonske akte koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno-disciplinskih mera učenicima; podići status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva.
Više od 100 hiljada potpisa
Ova inicijativa za samo pet dana prikupila je 104.944 potpisa: oštampani spisak biće 15. maja dostavljen Narodnoj skupštini i Ministarstvu prosvete Srbije.
„Za nas je veliko iznenađenje da je toliko ljudi potpisalo ove zahteve ali, s druge strane, samim tim što su pokazali poverenje u Društvo za srpski jezik i književnost Srbije mi nemamo sada drugo nego da nastavimo sa istrajnošću u vezi sa prihvatanjem ovim zahteva, odnosno početkom isceljenja“, kaže predsednica Društva i redovni profesor Filološkog fakulteta.
Iako inicijativa u kojoj se govori o dugogodišnjem promovisanju negativnih vrednosti nije premijerna (slične zahteve podnosile su različite grupe građana) ona ovoga puta dolazi iz jedne od institucija koja konkretnim akcijama poslednjih godina čini sve na polju očuvanja vrednosti, pre svega na polju jezika i književnosti. Na pitanje da li je Društvo ovom inicijativom iskoračilo iz svog polja i svojih nadležnosti i da li se u tom smislu plaše kritike, potpredsednik Društva, prof. dr Slavko Petaković, podseća na to da je reč o instituciji koja je osnovana 1910. godine i koja ima uglednu, svetlu i dugu tradiciju.
„Mi smo se opredelili da izađemo sa ovom inicijativom zato što smo svesni problema koji postoji i koji je veliki. Potpisnici inicijative su to i potvrdili, jer ona je za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema, što znači da su svi svesni da se urušava ali i da postoji mogućnost da se to urušavanje zaustavi i da se sistem obrazovanja oporavi i isceli. Nama niko ko je dobronameran ne može spočitavati da smo mi izašli iz svog osnovnog polja, zato što naše osnovno polje čine jezik, književnost i kultura. Ako gledamo u koncentričnim krugovima, sve je to međusobno povezano. Smatramo takođe da obrazovni sistem jeste deo jednog šireg korpusa i da postoji snažna interakcija između šireg okruženja i obrazovnog sistema. Jer, ako imate obrazovni sistem koji neguje odoređene vrednosti a njegovo okruženje ne podrži takve vrednosti nego ih negira ili dovodi u pitanje – onda biva problematizovan taj kulturni model koji neguje škola. Prema tome, duboko svesni međusobne povezanosti ovih polja, pokrenuli smo Inicijativu koja podrazumeva i određene sankcije, mere koje se odnose i na društveno polje.“
Profesor Petaković smatra da niko razuman nema ništa protiv predloga da se sankcioniše govor mržnje, promocija nasilja, i predstavljanje u javnom polju sadržaja koji vređaju dostojanstvo čoveka. Takođe ni protiv predloga koji su izneti u cilju poboljšanja i unareženja sadašnjeg sistema.
„Naša inicijativa takođe podrazumeva i povećanje udela psihološko-pedagoške podrške učenicima, poboljšanje statusa prosvetnih radnika. Ukoliko stvorimo uslove da mnogi mladi ljudi žele da studiraju fakultete koji ih pripremaju za posao u prosveti, mi ćemo povećati konkurenciju i dobićemo najbolje nastavnike u školama. Istovremeno, te nastavnike treba osloboditi balasta birokratije koliko god je to moguće, omogućiti im da brže i svrsishodnije izriču disciplinske mere kada je to potrebno. Nije cilj Društva bio ni u jednom trenutku da poveća poluge i alatke represije, da lakše sankcioniše, već da se ozdravi ceo kontekst, celo polje koje okružuje obrazovni sistem, sam obrazovni sistem i da nam svima bude bolje.“
Na pitanje da li je optimista kada je reč o realizaciji zahteva iz inicijative, prof. dr Vesna Lompar, kaže da ništa ne biva preko noći ali da je prvi korak veoma važan:
„To ne znači da će bilo šta biti brzo rešeno. Ovo je nešto što je planirano dugoročnije.“
