https://lat.sputnikportal.rs/20230508/mimo-svih-ocekivanja-velika-podrska-za-sedam-tacaka-kojim-se-menja-obrazovni-sistem-srbije-1155347131.html
Mimo svih očekivanja: Velika podrška za sedam tačaka kojim se menja obrazovni sistem Srbije
Mimo svih očekivanja: Velika podrška za sedam tačaka kojim se menja obrazovni sistem Srbije
Sputnik Srbija
Ako se krene u bilo koji korak od sedam navedenih u inicijativi za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema Srbije, koju je pokrenulo Društvo za srpski jezik i... 08.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-08T20:21+0200
2023-05-08T20:21+0200
2023-05-08T20:21+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
tragedija
reforma obrazovanja
peticija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/11/1146273924_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_6e0520c0e10b47b75658daa099c5e6c9.jpg
Posle tragičnih događaja koji su pre nekoliko dana pucnjima iz vatrenog oružja, prvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, a potom i u okolini Mladenovca, odneli 17 života, od kojih osam osnovaca koje je pokosio njihov školski drug, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije pokrenulo je inicijativu za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema.Neočekivani odjek inicijativeOna sadrži sedam jasnih zahteva - zabranu sredstvima javnog informisanja da u bilo kojoj formi prenose eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaje, sankcionisanje svih koji na društvenim mrežama i u drugim medijima koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama, smanjenje opterećenja nastavnika administrativnim procedurama kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad. Traženo je i da bude pojačana psihološko-pedagoška podrška učenicima, da budu preispitani svi zakonski akti koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno-disciplinskih mera učenicima. Na kraju, zahtevano je da se podigne status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva.Peticiju objavljenu na sajtu Društva za nešto više od dva dana je potpisalo skoro 90.000 ljudi. Naša sagovornica kaže da pokretači inicijative nisu očekivali da će naići na takav odjek.Profesionalna i moralna obavezaProfesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, predsednica Društva za srpski jezik i književnost Srbije, koje traje još od 1910. godine, ipak napominje da ne može da kaže čemu se nada, ali da je pokretanje ove peticije bila njihova obaveza, ne samo profesionalna, nego i moralna. Mi smo to pokrenuli bez ikakvog unapred smišljenog plana, iz čiste savesti, ističe dr Lompar.Na pitanje, šta bi pokretači inicijative smatrali uspehom, Lomparova napominje da su zahtevi postavljeni načelno, da nisu precizirani. Oni su, kako objašnjava, uglavnom skrojeni tako da se jedan deo njih odnosi na društvo u celini, a drugi deo na podršku nastavniku koji je temelj nastavnog, odnosno obrazovnog procesa.Bez promocije antiheroja kao preduslovProfesorka ističe da je njoj i njenim kolegama koji se bave srpskim jezikom prvo padao u oči taj neprimeren diskurs, pogotovo način izražavanja i ponašanja u javnoj sferi, što jeste deo njihove struke. Dodaje, međutim, da su i sociolozi, psiholozi, možda i politikolozi videli razlog za svoje delovanje, jer je taj preduslov društvenog konteksta veoma važan.„Ako vi imate negovanje heroja koji su u stvari antiheroji i to se stalno promoviše i deca to gledaju, nema veze da li na televiziji ili na društvenim mrežama, svi ti neprimereni sadržaji se šire i dostupni su i na njima prihvatljivim medijima. Smatrali smo da to mora da bude najvažniji uslov“, konstatuje naša sagovornica.Korenite promene u obrazovanjuDrugi deo zahteva, kako objašnjava, tiče se reorganizacije obrazovanja u celini. Ona je ukazala na jako mnogo problema vezanih ne samo za položaj nastavnika, nego i za zakonsku regulativu. Posebno onu koja se odnosi na preveliko neograničavanje dece kada su u pitanju njihovi postupci, ali i u jednom broju i nesaradnje roditelja sa nastavnicima. To, smatra ona, mora da bude podvrgnuto jednoj ozbiljnoj analizi i korenitim promenama.Na pitanje, da li su razmišljali o produžavanju prikupljanje potpisa i posle 10. maja, s obzirom na veliki odziv za kratko vreme, dr Lompar kaže da će to razmotriti, jer je želja inicijatora da bude prikupljeno što više potpisa.Da se vidi da postoji mišljenje koje nije samo Društva za srpski jezik i književnost, jer ljudi osećaju i žele da se nešto promeni, zaključila je profesorka Filološkog fakulteta.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija, srbija – društvo, tragedija, reforma obrazovanja, peticija
srbija, srbija – društvo, tragedija, reforma obrazovanja, peticija
Mimo svih očekivanja: Velika podrška za sedam tačaka kojim se menja obrazovni sistem Srbije
Ako se krene u bilo koji korak od sedam navedenih u inicijativi za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema Srbije, koju je pokrenulo Društvo za srpski jezik i književnost, to vodi ka nekom putu. Taj put će biti dug, ali prvi naš korak je da priznamo da naš obrazovni sistem ne funkcioniše, kaže za Sputnjik predsednica tog Društva dr Vesna Lompar.
Posle tragičnih događaja koji su pre nekoliko dana pucnjima iz vatrenog oružja, prvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, a potom i u okolini Mladenovca, odneli 17 života, od kojih osam osnovaca koje je pokosio njihov školski drug, Društvo za srpski jezik i književnost Srbije pokrenulo je inicijativu za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema.
Neočekivani odjek inicijative
Ona sadrži
sedam jasnih zahteva - zabranu sredstvima javnog informisanja da u bilo kojoj formi prenose eksplicitne predstave nasilja i uvredljive sadržaje, sankcionisanje svih koji na društvenim mrežama i u drugim
medijima koriste govor mržnje, podstiču i odobravaju nasilje u školama, smanjenje opterećenja nastavnika administrativnim procedurama kako bi bili usredsređeniji na vaspitno-obrazovni rad. Traženo je i da bude pojačana psihološko-pedagoška podrška učenicima, da budu preispitani svi zakonski akti koji otežavaju pravovremeno i funkcionalno izricanje vaspitno-disciplinskih mera učenicima. Na kraju, zahtevano je da se podigne status i ugled prosvetnog radnika kao temelja prosvećenog i demokratskog društva.
Peticiju objavljenu na sajtu Društva za nešto više od dva dana je potpisalo skoro 90.000 ljudi. Naša sagovornica kaže da pokretači inicijative nisu očekivali da će naići na takav odjek.
Profesionalna i moralna obaveza
Profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu, predsednica Društva za srpski jezik i književnost Srbije, koje traje još od 1910. godine, ipak napominje da ne može da kaže čemu se nada, ali da je pokretanje ove peticije bila njihova obaveza, ne samo profesionalna, nego i moralna. Mi smo to pokrenuli bez ikakvog unapred smišljenog plana, iz čiste savesti, ističe dr Lompar.
„Prvi korak ka ozdravljenju je zapravo da priznamo da smo duboko u urušenom sistemu i ako priznamo da naš obrazovni sistem ne funkcioniše mislim da je to prvi korak ka nečemu što može da ga podigne. I to jeste naša nada. Ja nemam prava da budem pesimistična. Mislim da neke udružene snage ljudi koji se bave prosvetom, roditelji i svi drugi - šira društvena zajednica, nekom sinergijom mogu da dovedu do toga da nešto počne da se radi kako treba“, kaže ona.
Na pitanje, šta bi pokretači inicijative smatrali uspehom, Lomparova napominje da su zahtevi postavljeni načelno, da nisu precizirani. Oni su, kako objašnjava, uglavnom skrojeni tako da se jedan deo njih odnosi na društvo u celini, a drugi deo na podršku nastavniku koji je temelj nastavnog, odnosno obrazovnog procesa.
Bez promocije antiheroja kao preduslov
Profesorka ističe da je njoj i njenim kolegama koji se bave srpskim jezikom prvo padao u oči taj neprimeren diskurs, pogotovo način izražavanja i ponašanja u javnoj sferi, što jeste deo njihove struke. Dodaje, međutim, da su i sociolozi, psiholozi, možda i politikolozi videli razlog za svoje delovanje, jer je taj preduslov društvenog konteksta veoma važan.
„Ako vi imate negovanje heroja koji su u stvari antiheroji i to se stalno promoviše i deca to gledaju, nema veze da li na televiziji ili na društvenim mrežama, svi ti neprimereni sadržaji se šire i dostupni su i na njima prihvatljivim medijima. Smatrali smo da to mora da bude najvažniji uslov“, konstatuje naša sagovornica.
Korenite promene u obrazovanju
Drugi deo zahteva, kako objašnjava, tiče se
reorganizacije obrazovanja u celini. Ona je ukazala na jako mnogo problema vezanih ne samo za položaj nastavnika, nego i za
zakonsku regulativu. Posebno onu koja se odnosi na preveliko
neograničavanje dece kada su u pitanju njihovi postupci, ali i u jednom broju i
nesaradnje roditelja sa nastavnicima. To, smatra ona, mora da bude podvrgnuto jednoj ozbiljnoj analizi i korenitim promenama.
„Naravno da nijedan od ovih uslova ne može biti rešen trenutno. Ne mogu sada da kažem da ako se usvoji jedan od ovih zahteva da smatramo da smo uspeli. Ali ako se krene u bilo koji korak od ovih koji smo naveli, to vodi ka nekom putu. Taj put će biti dug i on ne može da se reši odjednom“, napominje predsednica Društva za srpski jezik i književnost.
Na pitanje, da li su razmišljali o produžavanju prikupljanje potpisa i posle 10. maja, s obzirom na veliki odziv za kratko vreme, dr Lompar kaže da će to razmotriti, jer je želja inicijatora da bude prikupljeno što više potpisa.
Da se vidi da postoji mišljenje koje nije samo Društva za srpski jezik i književnost, jer ljudi osećaju i žele da se nešto promeni, zaključila je profesorka Filološkog fakulteta.
