https://lat.sputnikportal.rs/20230506/ima-li-zemlja-jos-jedan-mesec-naucnici-izneli-novu-teoriju-o-njegovom-poreklu-1155281333.html
Ima li Zemlja još jedan mesec: Naučnici izneli novu teoriju o njegovom poreklu
Ima li Zemlja još jedan mesec: Naučnici izneli novu teoriju o njegovom poreklu
Sputnik Srbija
Asteroid otkriven 2016. godine naučnici proučavaju sa ciljem da otkriju dali je njegovo poreklo povezano sa Zemljinim jedinim prirodnim satelitom - Mesecom. 06.05.2023, Sputnik Srbija
2023-05-06T22:58+0200
2023-05-06T22:58+0200
2023-05-06T22:58+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
asteroid
mesec
zemlja
istraživanje
astronomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/07/1149103121_0:156:3000:1844_1920x0_80_0_0_121c2eb040604e43a87e06f1c4dfc71e.jpg
Asteroid nazvan „Kamoaleva“ označava se kao objekat s putanjom koja je uvek u blizini Zemlje, ali ono što je zanimljivo to je da su naučnici otkrili da je u nekim aspektima taj asteroid sličan Mesecu. Stoga se nameće logično pitanje – da li je taj asteroid nekada bio deo našeg Meseca?„Kamoaleva“ je otkriven 2016. godine u opservatoriji Haleakala. Reč je o neobičnom objektu, jer se njegova orbita menja tokom vremena. Dok se ona menja, uvek ostaje blizu Zemlje. Njegova površina takođe pleni pažnju naučnika, jer reflektuje svetlost na isti način kao i Mesec, zahvaljujući prisutnosti silikata. I dok sve to predstavlja intrigantan trag o njegovom poreklu, to nije i jedini trag.Nova naučna studija ispituje orbitu tog asteroida, kako bi se otkrilo da li je mogao biti izbačen s Meseca. Njen glavni autor je Hoze Daniel Kastro-Cisneros sa Odseka za fiziku na Univerzitetu u Arizoni.Po čemu je „Kamoaleva“ poseban asteroid?Ponekad mala tela u Sunčevom sistemu ne slede heliocentrične orbite. Umesto toga, zbog orbitalnih rezonancija, mogu da dele orbitu masivne planete. Takvi objekti se nazivaju koorbitalnim objektima. Zemlja ima 21 koorbitalni objekt: dva su takozvani Trojanci, šest ih je u stanju kvazisatelita, a 13 je u kretanju potkovice. Ali, „Kamoaleva“ je drugačiji od ostalih Zemljinih kvazisatelita.Ostalih 20 samo je privremeno u svojim koorbitalnim stanjima, obično manje od nekoliko decenija, dok „Kamoaleva“ istrajava u svom koorbitalnom stanju. Taj asteroid prelazi napred-nazad između kretanja u takozvanoj potkovici i kvazisatelitskog kretanja, a to čini već vekovima i nastaviće to da čini vekovima. Naučnike sada zanima zašto je to tako i zašto taj asteroid sledi takvu orbitu.Kompjutersko modelovanje kao pogled u prošlostBudući da se ne mogu vratiti u prošlost niti posmatrati Mesec tokom njegove duge istorije, naučnici koriste računare za simulaciju događaja sa širokim rasponom varijabilnih vrednosti i analiziraju dobijene rezultate. Konkretno, naučnici su u novoj studiji modelovali čestice izbačene s Meseca udarima meteorita u njegovu površinu.Većina čestica u njihovoj simulaciji napušta blizinu Zemlje i Meseca i prelazi u orbite oko Sunca, što nije iznenađujuće, jer Sunčeva dominantna masa utiče na sve u Sunčevom sistemu. Samo mali broj tih čestica ne ulazi u heliocentrične orbite. Umesto toga, zauzimaju orbite slične „Kamoaleva“ orbiti.Kako ti izbačeni objekti beže iz okoline Zemlja-Mesec i razvijaju se u heliocentrične orbite, otkrivamo da mali deo njih daje ishode koji su kompatibilni s dinamičkim ponašanjem „Kamoaleve“, ističu autori studije.Koji krater na Mesecu bi mogao biti „Kamoalevin“ izvor?Mesečeva površina je prekrivena udarnim kraterima, a istorijski zapis koji se čuva u tim kraterima predstavlja dobar test za hipotezu lunarnog sudara za asteroid „Kamoaleva“. Udari o mesečevu površinu rutinski imaju brzine od 22 kilometra u sekundi, mogu imati brzine i do 55 kilometara u sekundi. Druge simulacione studije pokazuju da udarci pri tim brzinama mogu izbaciti krhotine koje putuju brzinom od 6 km/sekundi, što je znatno iznad praga od 2,4 km/sekundi za beg iz Mesečeve orbite.Studije lunarnih kratera takođe pokazuju da se veliki udarni krateri, veći od 33 kilometra u promeru, pojavljuju svakih 25 miliona godina, a ti veliki krateri su verovatni izvori udarnih izbačaja, koji putuju dovoljno brzo da pobegnu iz Mesečeve orbite. Autori studije kažu da će se u budućnosti morati da se pozabave pitanjem koji je krater mogao biti izvor „Kamoaleve“.Kina planira misiju na „Kamoalevu“Ako naučnici mogu da dokažu da je „Kamoaleva“ deo Meseca, to otvara neke intrigantne mogućnosti, poput misija namenjenih njegovom istraživanju. „Kamoaleva“ je mali asteroid, možda samo 40 metara u promeru, ali to nije sprečilo Kinu da razvije sopstvenu ambicioznu misiju odlaska do tog asteroida. Misija se zove Tjanven-2, a uz samu letelicu biće i nano-orbiter i nano-lander. Nano-lander će uzeti uzorak asteroida koji će biti vraćen na Zemlju na analizu. Tjanven-2 bi trebalo da bude lansiran 2025. godine, a takođe će posetiti i kometu311P/PANSTARS.Ukoliko kineska misija bude uspešna, možda ćemo konačno znati je li „Kamoaleva“ zaista nekada bila deo Meseca, piše Sajens alert.
https://lat.sputnikportal.rs/20230428/strasna-barbika-astronomi-otkrili-jedan-od-najsjajnijih-i-najmocnijih-objekata-u-svemiru-foto-1154930905.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230426/sta-je-izletelo-iz-crne-rupe-prvi-snimak-u-istoriji-foto-1154809907.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230223/uzdrmani-su-temelji-nauke-astronomi-otkrili-sest-objekata-u-svemiru-koje-ne-mogu-da-objasne-foto-1151403177.html
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, asteroid, mesec, zemlja, istraživanje, astronomija
nauka i tehnologija, asteroid, mesec, zemlja, istraživanje, astronomija
Ima li Zemlja još jedan mesec: Naučnici izneli novu teoriju o njegovom poreklu
Asteroid otkriven 2016. godine naučnici proučavaju sa ciljem da otkriju dali je njegovo poreklo povezano sa Zemljinim jedinim prirodnim satelitom - Mesecom.
Asteroid nazvan „Kamoaleva“ označava se kao objekat s putanjom koja je uvek u blizini Zemlje, ali ono što je zanimljivo to je da su naučnici otkrili da je u nekim aspektima taj asteroid sličan Mesecu. Stoga se nameće logično pitanje – da li je taj asteroid nekada bio deo našeg Meseca?
„Kamoaleva“ je otkriven 2016. godine u opservatoriji Haleakala. Reč je o neobičnom objektu, jer se njegova orbita menja tokom vremena. Dok se ona menja, uvek ostaje blizu Zemlje. Njegova površina takođe pleni pažnju naučnika, jer reflektuje svetlost na isti način kao i Mesec, zahvaljujući prisutnosti silikata. I dok sve to predstavlja intrigantan trag o njegovom poreklu, to nije i jedini trag.
Nova naučna studija ispituje orbitu tog asteroida, kako bi se otkrilo da li je mogao biti izbačen s Meseca. Njen glavni autor je Hoze Daniel Kastro-Cisneros sa Odseka za fiziku na Univerzitetu u Arizoni.
Po čemu je „Kamoaleva“ poseban asteroid?
Ponekad mala tela u Sunčevom sistemu ne slede heliocentrične orbite. Umesto toga, zbog orbitalnih rezonancija, mogu da dele orbitu masivne planete. Takvi objekti se nazivaju koorbitalnim objektima. Zemlja ima 21 koorbitalni objekt: dva su takozvani Trojanci, šest ih je u stanju kvazisatelita, a 13 je u kretanju potkovice. Ali, „Kamoaleva“ je drugačiji od ostalih Zemljinih kvazisatelita.
Ostalih 20 samo je privremeno u svojim koorbitalnim stanjima, obično manje od nekoliko decenija, dok „Kamoaleva“ istrajava u svom koorbitalnom stanju. Taj asteroid prelazi napred-nazad između kretanja u takozvanoj potkovici i kvazisatelitskog kretanja, a to čini već vekovima i nastaviće to da čini vekovima. Naučnike sada zanima zašto je to tako i zašto taj asteroid sledi takvu orbitu.
S obzirom na orbitu sličnu Zemljinoj i njegovu fizičku sličnost s materijalima sa Mesečeve površine, istražujemo hipotezu da bi mogao da nastane kao krhotina ili fragment od udara meteoroida u Mesečevu površinu, pišu autori studije.
Kompjutersko modelovanje kao pogled u prošlost
Budući da se ne mogu vratiti u prošlost niti posmatrati Mesec tokom njegove duge istorije, naučnici koriste računare za simulaciju događaja sa širokim rasponom varijabilnih vrednosti i analiziraju dobijene rezultate. Konkretno, naučnici su u novoj studiji modelovali čestice izbačene s Meseca udarima meteorita u njegovu površinu.
Većina čestica u njihovoj simulaciji napušta blizinu Zemlje i Meseca i prelazi u orbite oko Sunca, što nije iznenađujuće, jer Sunčeva dominantna masa utiče na sve u Sunčevom sistemu. Samo mali broj tih čestica ne ulazi u heliocentrične orbite. Umesto toga, zauzimaju orbite slične „Kamoaleva“ orbiti.
Kako ti izbačeni objekti beže iz okoline Zemlja-Mesec i razvijaju se u heliocentrične orbite, otkrivamo da mali deo njih daje ishode koji su kompatibilni s dinamičkim ponašanjem „Kamoaleve“, ističu autori studije.
Koji krater na Mesecu bi mogao biti „Kamoalevin“ izvor?
Mesečeva površina je prekrivena udarnim kraterima, a istorijski zapis koji se čuva u tim kraterima predstavlja dobar test za hipotezu lunarnog sudara za asteroid „Kamoaleva“. Udari o mesečevu površinu rutinski imaju brzine od 22 kilometra u sekundi, mogu imati brzine i do 55 kilometara u sekundi. Druge simulacione studije pokazuju da udarci pri tim brzinama mogu izbaciti krhotine koje putuju brzinom od 6 km/sekundi, što je znatno iznad praga od 2,4 km/sekundi za beg iz Mesečeve orbite.
Studije lunarnih kratera takođe pokazuju da se veliki udarni krateri, veći od 33 kilometra u promeru, pojavljuju svakih 25 miliona godina, a ti veliki krateri su verovatni izvori udarnih izbačaja, koji putuju dovoljno brzo da pobegnu iz Mesečeve orbite. Autori studije kažu da će se u budućnosti morati da se pozabave pitanjem koji je krater mogao biti izvor „Kamoaleve“.
Ostavljamo to zasebnoj studiji, kako bismo istražili može li mesečev krater odgovarajuće veličine, starosti i geografskog položaja biti u skladu s hipotezom o lunarnom izbacivanju za poreklo „Kamoaleve“, pišu autori studije.
Kina planira misiju na „Kamoalevu“
Ako naučnici mogu da dokažu da je „Kamoaleva“ deo Meseca, to otvara neke intrigantne mogućnosti, poput misija namenjenih njegovom istraživanju. „Kamoaleva“ je mali asteroid, možda samo 40 metara u promeru, ali to nije sprečilo Kinu da razvije sopstvenu ambicioznu misiju odlaska do tog asteroida. Misija se zove Tjanven-2, a uz samu letelicu biće i nano-orbiter i nano-lander. Nano-lander će uzeti uzorak asteroida koji će biti vraćen na Zemlju na analizu. Tjanven-2 bi trebalo da bude lansiran 2025. godine, a takođe će posetiti i kometu311P/PANSTARS.
Ukoliko kineska misija bude uspešna, možda ćemo konačno znati je li „Kamoaleva“ zaista nekada bila deo Meseca,
piše Sajens alert.
