https://lat.sputnikportal.rs/20230426/od-katastrofe-u-cernobilju-proslo-37-godina-svet-danas-ugrozen-nuklearnim-terorizmom-kijeva-video-1154759946.html
Od katastrofe u Černobilju prošlo 37 godina; Svet danas ugrožen nuklearnim terorizmom Kijeva /video/
Od katastrofe u Černobilju prošlo 37 godina; Svet danas ugrožen nuklearnim terorizmom Kijeva /video/
Sputnik Srbija
Danas se navršava 37 godina od havarije u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja, prema procenama stručnjaka, predstavlja najveću nesreću u istoriji nuklearne... 26.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-26T09:29+0200
2023-04-26T09:29+0200
2023-04-26T10:44+0200
rusija
rusija
rusija – društvo
černobilj
katastrofa
godišnjica
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111570/20/1115702043_0:624:1423:1424_1920x0_80_0_0_4d39663f227d72041b83651eec1af8f1.jpg
Tokom planskog testa na četvrtom energetskom bloku nuklearne elektrane Černobilj dogodila se eksplozija. Nuklearno jezgro reaktora potpuno je uništeno, zgrada pogonske jedinice delimično se srušila i došlo je do značajnog emitovanja radioaktivnih čestica u okolinu.U Rusiji se danas obeležava Dan učesnika likvidacije posledica radijacionih havarija i katastrofa i sećanja na žrtve.Trideset sedam godina kasnije svet se suočava sa novom opasnošću te vrste jer ukrajinska vojska neprekidno napada teritoriju Zaporoške nuklearne elektrane, najveće u Evropi, dovodeći svet na ivicu nove nuklearne katastrofe.Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) u više navrata je upozorila da je granatiranje nuklearke „igranje sa vatrom“ i tražila da se uspostavi zona bezbednosti oko elektrane ali je Kijev blokirao taj dogovor.Ruska vojska je još u ranijoj fazi sukoba uspostavila kontrolu nad nuklearkom, osiguravši tako njenu bezbednost. Ruska strana upozorila je da granatiranje nuklearke nije ništa drugo do nuklearni terorizam.Podsetimo, ruski predsednik je ranije upozorio na to da se kijevske vlasti ne zaustavljaju ni pred nuklearnim terorizmom, navodeći kao primer granatiranje Zaporoške nuklearne elektrane.„U istom nizu su i teroristički napadi na Kursku nuklearnu elektranu u Rusiji“, naglasio je on.Šta se dogodilo u ČernobiljuOko pola sata nakon ponoći 26. aprila došlo je do nekontrolisanog povećanja snage, koji je doveo do eksplozije i rušenja značajnog dela reaktora. Potpuno su uništeni jezgro i čitav gornji deo zgrade reaktora, teško oštećena pogonska hala, uništene sve barijere i bezbednosni sistemi. Eksplozije i požar koji je usledio praćeni su oslobađanjem ogromne radioaktivnosti.U prvim satima nakon nesreće formirana je vladina komisija za utvrđivanje uzroka nesreće i likvidacije posledica. Komisija je uveče 26. aprila stigla na područje nesreće i rukovodila celokupnom složenom organizacionom strukturom, operativnim grupama snaga i sredstava ministarstava i institucija uključenih u otklanjanje posledica nesreće u zoni nuklearne elektrane.Zbog visokog nivoa zračenja, 27. aprila evakuisani su stanovnici obližnjeg grada Pripjata, a kasnije i stanovništvo iz zone u prečniku od 30 kilometara oko nuklearne elektrane. Ukupno je evakuisano više od 115 hiljada ljudi.Proizvodi fisije nuklearnog goriva oslobođenog iz uništenog reaktora u atmosferu sadržavali su male aerosoli isparljivih radionuklida, prelazne metale i čestice goriva.Radioaktivne aerosoli padale su uglavnom uz kiše na velikom području unutar granica Ukrajine, Belorusije i centralnih regiona evropskog dela Rusije. Više od 200.000 kvadratnih metara SSSR-a bilo je izloženo radioaktivnoj kontaminaciji.Ogromne teritorije zagađene su radioaktivnim otpadom, od kojih su najopasniji za ljude bili u ranom periodu (1-1,5 meseca) jod-131 (period poluraspada osam dana), a u daljem periodu – radionuklidi cezijuma-137 i cezijuma-134 (period poluraspada od 30, odnosno 2,4 godine, respektivno).Zbog nesreće, teritorije 17 evropskih zemalja ukupne površine 207,5 hiljada kvadratnih kilometara bile su izložene radioaktivnom zagađivanju cezijumom-137, od čega se oko 60 hiljada kvadratnih kilometara teritorija nalazi izvan bivšeg SSSR-a. Teritorije Austrije, Nemačke, Italije, Velike Britanije, Švedske, Finske, Norveške i niza drugih zemalja zapadne Evrope bile su podvrgnute zagađenju.Radioaktivnost koju su sa sobom donosili kontaminirani oblaci iz Černobilja zabeležena je i u Kanadi, Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama. Nezagađena je ostala samo južna hemisfera.U trenutku nesreće poginule su dve osobe, oko 600 ljudi iz stanice i vatrogasci izloženi su visokim dozama zračenja (njih 28 je umrlo u toku te godine). Prema procenama stručnjaka, to je bila najveća nesreća u istoriji nuklearne energije. U otklanjanju posledica učestvovalo je više od 600.000 ljudi i svi su bili izloženi zračenju.Odmah nakon nesreće, rad nuklearke je zaustavljen. Godine 2007. započeta je izgradnja novog sarkofaga (bezbedno zatvaranje – izolaciona lučna konstrukcija visoka 108 metara, dugačka 150 i široka 257 metara), koja je zamenila zastareli sarkofag.
https://lat.sputnikportal.rs/20221026/kijev-vec-napravio-model-rakete-za-provokaciju-sa-prljavom-bombom-1145180120.html
černobilj
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, rusija – društvo, černobilj, katastrofa, godišnjica
rusija, rusija – društvo, černobilj, katastrofa, godišnjica
Od katastrofe u Černobilju prošlo 37 godina; Svet danas ugrožen nuklearnim terorizmom Kijeva /video/
09:29 26.04.2023 (Osveženo: 10:44 26.04.2023) Danas se navršava 37 godina od havarije u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja, prema procenama stručnjaka, predstavlja najveću nesreću u istoriji nuklearne energije.
Tokom planskog testa na četvrtom energetskom bloku nuklearne elektrane Černobilj dogodila se eksplozija. Nuklearno jezgro reaktora potpuno je uništeno, zgrada pogonske jedinice delimično se srušila i došlo je do značajnog emitovanja radioaktivnih čestica u okolinu.
U Rusiji se danas obeležava Dan učesnika likvidacije posledica radijacionih havarija i katastrofa i sećanja na žrtve.
Trideset sedam godina kasnije svet se suočava sa novom opasnošću te vrste jer ukrajinska vojska neprekidno napada teritoriju Zaporoške nuklearne elektrane, najveće u Evropi, dovodeći svet na ivicu nove nuklearne katastrofe.
Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) u više navrata je upozorila da je granatiranje nuklearke
„igranje sa vatrom“ i tražila da se uspostavi zona bezbednosti oko elektrane ali je Kijev blokirao taj dogovor.
Ruska vojska je još u ranijoj fazi sukoba uspostavila kontrolu nad nuklearkom, osiguravši tako njenu bezbednost. Ruska strana upozorila je da granatiranje nuklearke nije ništa drugo do
nuklearni terorizam.
Podsetimo, ruski predsednik je ranije upozorio na to da se kijevske vlasti ne zaustavljaju ni pred nuklearnim terorizmom, navodeći kao primer granatiranje Zaporoške nuklearne elektrane.
„U istom nizu su i teroristički napadi na Kursku nuklearnu elektranu u Rusiji“, naglasio je on.
Šta se dogodilo u Černobilju
Oko pola sata nakon ponoći 26. aprila došlo je do nekontrolisanog povećanja snage, koji je doveo do eksplozije i rušenja značajnog dela reaktora. Potpuno su uništeni jezgro i čitav gornji deo zgrade reaktora, teško oštećena pogonska hala, uništene sve barijere i bezbednosni sistemi. Eksplozije i požar koji je usledio praćeni su oslobađanjem ogromne radioaktivnosti.
U prvim satima nakon nesreće formirana je vladina komisija za utvrđivanje uzroka nesreće i likvidacije posledica. Komisija je uveče 26. aprila stigla na područje nesreće i rukovodila celokupnom složenom organizacionom strukturom, operativnim grupama snaga i sredstava ministarstava i institucija uključenih u otklanjanje posledica nesreće u zoni nuklearne elektrane.
Zbog
visokog nivoa zračenja, 27. aprila evakuisani su stanovnici obližnjeg grada
Pripjata, a kasnije i stanovništvo iz zone u prečniku od 30 kilometara oko nuklearne elektrane. Ukupno je evakuisano više od 115 hiljada ljudi.
Proizvodi fisije nuklearnog goriva oslobođenog iz uništenog reaktora u atmosferu sadržavali su male aerosoli isparljivih radionuklida, prelazne metale i čestice goriva.
Radioaktivne aerosoli padale su uglavnom uz kiše na velikom području unutar granica Ukrajine, Belorusije i centralnih regiona evropskog dela Rusije. Više od 200.000 kvadratnih metara SSSR-a bilo je izloženo radioaktivnoj kontaminaciji.
Ogromne teritorije zagađene su radioaktivnim otpadom, od kojih su najopasniji za ljude bili u ranom periodu (1-1,5 meseca) jod-131 (period poluraspada osam dana), a u daljem periodu – radionuklidi cezijuma-137 i cezijuma-134 (period poluraspada od 30, odnosno 2,4 godine, respektivno).
Zbog nesreće, teritorije 17 evropskih zemalja ukupne površine 207,5 hiljada kvadratnih kilometara bile su izložene radioaktivnom zagađivanju cezijumom-137, od čega se oko 60 hiljada kvadratnih kilometara teritorija nalazi izvan bivšeg SSSR-a. Teritorije Austrije, Nemačke, Italije, Velike Britanije, Švedske, Finske, Norveške i niza drugih zemalja zapadne Evrope bile su podvrgnute zagađenju.
Radioaktivnost koju su sa sobom donosili kontaminirani oblaci iz Černobilja zabeležena je i u Kanadi, Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama. Nezagađena je ostala samo južna hemisfera.
U trenutku nesreće poginule su dve osobe, oko 600 ljudi iz stanice i vatrogasci izloženi su visokim dozama zračenja (njih 28 je umrlo u toku te godine). Prema procenama stručnjaka, to je bila najveća nesreća u istoriji nuklearne energije. U otklanjanju posledica učestvovalo je više od 600.000 ljudi i svi su bili izloženi zračenju.
Odmah nakon nesreće, rad nuklearke je zaustavljen. Godine 2007. započeta je izgradnja
novog sarkofaga (bezbedno zatvaranje – izolaciona lučna konstrukcija visoka 108 metara, dugačka 150 i široka 257 metara), koja je zamenila zastareli sarkofag.
