https://lat.sputnikportal.rs/20230421/ukrajina-u-nato--direktan-sukob-sa-rusijom-1154535524.html
Ukrajina u NATO – direktan sukob sa Rusijom
Ukrajina u NATO – direktan sukob sa Rusijom
Sputnik Srbija
Ukrajina se neće skoro priključiti NATO-u, jer bi to dovelo do otvorene konfrontacije između Rusije i Zapada, a u tom slučaju bi centri odlučivanja na Zapadu... 21.04.2023, Sputnik Srbija
2023-04-21T22:56+0200
2023-04-21T22:56+0200
2024-04-29T15:58+0200
rusija
rusija
rusija – politika
nato
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110489/96/1104899605_0:260:3073:1988_1920x0_80_0_0_ed83187327c320ef0354726b2084c58d.jpg
Iznenadna poseta generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Kijevu, prva od početka ruske specijalne operacije, ponovo je pokrenula priče o mogućem članstvu Ukrajine u NATO-u, mada su eksperti jednoglasni u stavu da se to u skorije vreme neće dogoditi. Iako je alijansa uključena u sukob u Ukrajini, prijem te zemlje bi značio da NATO ulazi u rat, jer je član 5. NATO ugovora zalog kolektivne obrane koji obavezuje njene članove da štite jedni druge.S druge strane, Ukrajina u NATO-u je „crvena linija“ za Rusiju i Moskva neće i ne može dozvoliti ulazak te zemlje u alijansu, jer za Rusiju to znači da će se pojaviti izvor stalne vojne opasnosti.Drugo, među zapadnim saveznicima i dalje nema jednoglasnosti oko toga treba li opustošena Ukrajina, koja uz to ima problema sa korupcijom, da bude članica NATO-a, a osim toga alijansa ne prima u sastav one zemlje koje imaju teritorijalni spor sa drugim državama.Stoltenberg, koji je boravio u poseti Kijevu u znak podrške Ukrajini, dok se priprema za kontraofanzivu ubeđen je da će ta zemlja „vremenom“ postati članica Severnoatlantske alijanse. On je ocenio da je Ukrajina zaslužila svoje mesto u evroatlantskoj porodici, te da je njeno pravo mesto u alijansi.Njegovu izjavu da NATO nema nameru da odustane od toga eksperti tumače kao znak Rusiji da Zapad namerava da nastavi rat. To upravo još jednom potvrđuje učešće NATO-a u vojnom sukobu na strani Ukrajine.Međutim, ruski eksperti ocenjuju da Stoltenbergove izjave ne znače da će Ukrajina uskoro biti primljena u redove vojnog bloka, podsećajući i na reči drugih zvaničnika koji su rekli da će se o pitanju članstva ozbiljno razgovarati nakon okončanja oružanog sukoba.Glavni uslov za članstvo koji se, makar, javno objavljuje, jeste kraj sukoba. NATO traži pobedu i rezultate, s obzirom na kontinuiranu pomoć koju pruža Kijevu.Rat do poslednjeg UkrajincaČlanice NATO isporučile su više od 150 milijardi evra pomoći od februara prošle godine. Saveznici su obezbedili obuku za desetine hiljada ukrajinskih vojnika, a po Stoltenbergovom priznanju „sada isporučuju više aviona, tenkova i oklopnih vozila“.Generalni sekretar NATO-a je istakao da će alijansa pružiti kontinuiranu podršku Ukrajini dok nastavlja da se bori od „ruskog brutalnog agresorskog rata”, dok predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski uporno poručuje da je vreme da NATO donese političku odluku i pozove Ukrajinu da se pridruži tom vojnom savezu.Ukrajinski lider je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu sa šefom NATO-a rekao da bi samit NATO-a u Vilnjusu, u julu, mogao da postane „istorijski” i dodao da je primio poziv da na njemu prisustvuje.On je rekao da Ukrajina takođe želi bezbednosne garancije na svom putu da jednog dana postane članica NATO-a, a posetu generalnog sekretara, prvu od početka rata, protumačio je kao znak da je alijansa spremna da započne novo poglavlje u odnosima sa Ukrajinom, poglavlje ambicioznih odluka.Ruski ekspert Dmitrij Žuravljov smatra da Zelenski zapravo pokušava da uvuče alijansu u direktan sukob sa Rusijom.U suštini, Zelenski insistira da zemlje alijanse ratuju za Ukrajinu sa Rusijom, ali je malo verovatno da će uspeti, dodao je politikolog.„NATO je celu ovu situaciju stvorio upravo da bi se Ukrajina borila za NATO protiv Rusije, a ne obrnuto“, pojasnio je Žuravljov.Drugim rečima, Vašington i njegovi saveznici nastavljaju da vode proksi rat protiv Rusije koristeći Ukrajinu kao oruđe, a njihovi potezi ukazuju na spremnost Zapada da se bori sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca.NATO koristi štap i šargarepuStoltenberg i predstavnici zemalja NATO-a stalno propagiraju temu „otvorenih vrata“ alijanse i istovremeno izbegavaju da govore o rokovima i konkretnim uslovima za ulazak, dok Ukrajina svoju budućnost vidi u NATO savezu, pa je prošlog septembra uputila zahtev za ubrzano članstvo nakon što je Rusija pripojila četiri nova regiona.Eksperti kažu da je kretanje Ukrajine ka NATO-u način da se Ukrajina konačno otrgne od Rusije. Ovo je zgodan instrument za uvoz rusofobije i menjanje identiteta ukrajinskog naroda, koji je oduvek bio deo ruskog sveta.Ipak, ukrajinske vlasti nastavljaju uporno da kucaju na vrata NATO-a i čak su pokušali da iskoriste presedan sa brzim ulaskom u savez Finske. Sa stanovišta ukrajinskih vlasti, Brisel bi trebalo da preispita svoj pristup davanju članstva u blok.Ruski analitičari ocenjuju da je Kijev svestan da ne postoje šanse za ubrzan ulazak u NATO i smatraju da NATO obećanja nisu vredna poverenja. S tim u vezi, predviđaju da će alijansa i zapadne zemlje nastaviti da naoružavaju kijevski režim bez davanja ikakvih garancija. Kako zaključuju, NATO samo koristi "štap i šargarepu" da bi iskoristio Ukrajinu za svoje interese i ciljeve.
https://lat.sputnikportal.rs/20230420/nova-integracija-rusije-i-amerike-1154488634.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, nato, ukrajina
rusija, rusija – politika, nato, ukrajina
Ukrajina u NATO – direktan sukob sa Rusijom
22:56 21.04.2023 (Osveženo: 15:58 29.04.2024) Ukrajina se neće skoro priključiti NATO-u, jer bi to dovelo do otvorene konfrontacije između Rusije i Zapada, a u tom slučaju bi centri odlučivanja na Zapadu automatski mogli postati legitimna meta za ruske rakete, ocenjuju eksperti.
Iznenadna
poseta generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga Kijevu, prva od početka ruske specijalne operacije, ponovo je pokrenula priče o mogućem
članstvu Ukrajine u NATO-u, mada su eksperti jednoglasni u stavu da se to u skorije vreme neće dogoditi. Iako je alijansa uključena u sukob u Ukrajini, prijem te zemlje bi značio da
NATO ulazi u rat, jer je član 5. NATO ugovora zalog kolektivne obrane koji obavezuje njene članove da štite jedni druge.
S druge strane, Ukrajina u NATO-u je „crvena linija“ za Rusiju i Moskva neće i ne može dozvoliti ulazak te zemlje u alijansu, jer za Rusiju to znači da će se pojaviti izvor stalne vojne opasnosti.
Drugo, među zapadnim saveznicima i dalje nema jednoglasnosti oko toga treba li opustošena Ukrajina, koja uz to ima problema sa korupcijom, da bude članica NATO-a, a osim toga alijansa ne prima u sastav one zemlje koje imaju teritorijalni spor sa drugim državama.
Stoltenberg, koji je boravio u poseti Kijevu u znak podrške Ukrajini, dok se priprema za kontraofanzivu ubeđen je da će ta zemlja „vremenom“ postati članica Severnoatlantske alijanse. On je ocenio da je Ukrajina zaslužila svoje mesto u evroatlantskoj porodici, te da je njeno pravo mesto u alijansi.
Njegovu izjavu da NATO nema nameru da odustane od toga eksperti tumače kao znak Rusiji da Zapad namerava da nastavi rat. To upravo još jednom potvrđuje učešće NATO-a u vojnom sukobu na strani Ukrajine.
Međutim, ruski eksperti ocenjuju da Stoltenbergove izjave ne znače da će Ukrajina uskoro biti primljena u redove vojnog bloka, podsećajući i na reči drugih zvaničnika koji su rekli da će se o pitanju članstva ozbiljno razgovarati nakon okončanja oružanog sukoba.
Glavni uslov za članstvo koji se, makar, javno objavljuje, jeste kraj sukoba. NATO traži pobedu i rezultate, s obzirom na kontinuiranu pomoć koju pruža Kijevu.
"Stoltenberg je jedan od vodećih lobista za pružanje vojne pomoći Oružanim snagama Ukrajine iz NATO zemalja. On je jesenas rešio to pitanje da se započne sa isporukama tenkova i municije. Uložio je mnogo napora da organizuje rukovodstvo zemalja NATO-a da podrže na svaki mogući način rešavanje ovog pitanja... Sada je, očigledno, došao po izveštaje i da vidi šta se radi i kako se radi. Ako u narednih mesec - mesec i po dođe do ukrajinske kontraofanzive to bi mogao biti još jedan od razloga zašto se Stoltenberg pojavio u Kijevu – došao je da proveri da li je sve spremno, da li je sve u redu sa isporukama, imaju li leoparde, čelendžere itd“, smatra ruski ekspert Dmitrij Kornjev .
Rat do poslednjeg Ukrajinca
Članice NATO isporučile su više od 150 milijardi evra pomoći od februara prošle godine. Saveznici su obezbedili obuku za desetine hiljada ukrajinskih vojnika, a po Stoltenbergovom priznanju „sada isporučuju više aviona, tenkova i oklopnih vozila“.
Generalni sekretar NATO-a je istakao da će alijansa pružiti kontinuiranu podršku Ukrajini dok nastavlja da se bori od „ruskog brutalnog agresorskog rata”, dok predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski uporno poručuje da je vreme da NATO donese političku odluku i pozove Ukrajinu da se pridruži tom vojnom savezu.
Ukrajinski lider je na zajedničkoj konferenciji za novinare u Kijevu sa šefom NATO-a rekao da bi samit NATO-a u Vilnjusu, u julu, mogao da postane „istorijski” i dodao da je primio poziv da na njemu prisustvuje.
On je rekao da Ukrajina takođe želi bezbednosne garancije na svom putu da jednog dana postane članica NATO-a, a posetu generalnog sekretara, prvu od početka rata, protumačio je kao znak da je alijansa spremna da započne novo poglavlje u odnosima sa Ukrajinom, poglavlje ambicioznih odluka.
Ruski ekspert Dmitrij Žuravljov smatra da Zelenski zapravo pokušava da uvuče alijansu u direktan sukob sa Rusijom.
„Zelenski traži da zemlje NATO-a proglase da je rat sa Ukrajinom rat sa alijansom... On kaže: 'Ako nas ne prihvatate, onda nam barem dajte pravni status'. Ali NATO to ne može dati, jer nisu spremni da objave rat Rusiji, a u isto vreme nisu spremni ni da kažu Ukrajini da to neće učiniti“, smatra Žuravljov.
U suštini, Zelenski insistira da zemlje alijanse ratuju za Ukrajinu sa Rusijom, ali je malo verovatno da će uspeti, dodao je politikolog.
„NATO je celu ovu situaciju stvorio upravo da bi se Ukrajina borila za NATO protiv Rusije, a ne obrnuto“, pojasnio je Žuravljov.
Drugim rečima, Vašington i njegovi saveznici nastavljaju da vode proksi rat protiv Rusije koristeći Ukrajinu kao oruđe, a njihovi potezi ukazuju na spremnost Zapada da se bori sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca.
NATO koristi štap i šargarepu
Stoltenberg i predstavnici zemalja NATO-a stalno propagiraju temu „otvorenih vrata“ alijanse i istovremeno izbegavaju da govore o rokovima i konkretnim uslovima za ulazak, dok Ukrajina svoju budućnost vidi u NATO savezu, pa je prošlog septembra uputila zahtev za ubrzano članstvo nakon što je Rusija pripojila četiri nova regiona.
Eksperti kažu da je kretanje Ukrajine ka NATO-u način da se Ukrajina konačno otrgne od Rusije. Ovo je zgodan instrument za uvoz rusofobije i menjanje identiteta ukrajinskog naroda, koji je oduvek bio deo ruskog sveta.
Ipak, ukrajinske vlasti nastavljaju uporno da kucaju na vrata NATO-a i čak su pokušali da iskoriste presedan sa brzim ulaskom u savez Finske. Sa stanovišta ukrajinskih vlasti, Brisel bi trebalo da preispita svoj pristup davanju članstva u blok.
Ruski analitičari ocenjuju da je Kijev svestan da ne postoje šanse za ubrzan ulazak u NATO i smatraju da NATO obećanja nisu vredna poverenja. S tim u vezi, predviđaju da će alijansa i zapadne zemlje nastaviti da naoružavaju kijevski režim bez davanja ikakvih garancija. Kako zaključuju, NATO samo koristi "štap i šargarepu" da bi iskoristio Ukrajinu za svoje interese i ciljeve.
