Nova integracija Rusije i Amerike
© Foto : MID RF
/ Pratite nas
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doputovao je kasno sinoć iz Nikaragve na Kubu, poslednju etapu diplomatske turneje po Latinskoj Americi tokom koje je boravio i u Brazilu i Venecueli.
Sumirajući rezultate Jegor Lidovskoj, generalni direktor Latinskoameričkog centra „Hugo Čavez“, ocenjuje da ova turneja pokazuje da se Rusija definitivno vraća u Latinsku Ameriku, posle prilično neuspešnog perioda iz devedesetih godina.
„Od početka dvehiljaditih počeo je proces nove integracije Rusije i Latinske Amerike, u velikoj meri zahvaljujući predsedniku Putinu i predsedniku Venecuele Ugu Čavesu. Ali sada su se pojavili novi izazovi novog vremena i, kao što svi znamo, sada se vodi borba za multipolarni svet. Ovi izazovi stavljaju pred nas potrebu produbljivanja odnosa sa zemljama koje više ne žele da žive pod diktatom jedne države“, kaže ekspert.
Američke imperijalističke ambicije seju haos, strah, smrt, državne prevrate, ratove, bombardovanja. Srbija je te užase osetila i najbolje zna šta američka politika nosi, dodao je ekspert.
„Ova praksa mora da prestane, a Rusija je postala prva država na svetu koja ne samo da je upozoravala nego je i mogla nešto da uradi protiv tog imperijalizma. I, naravno, sve zemlje sveta koje se ugledaju na nas, potajno ili krajnje otvoreno žele da se prekine ta američka hegemonija u svetu, a većim delom zemalja Latinske Amerike ne žele hegemoniju Sjedinjenih Država, zato što je Latinska Amerika region koji je možda i najviše stradao od te krvave politike, s obzirom da su SAD veoma dugo Latinsku Ameriku smatrale svojim ‘zadnjim dvorištem’ i tamo su radile šta su htele“, kaže ekspert.
Često ti događaji u Latinskoj Americi i nisu dospevali u svetske vesti, napominje ekspert. Sve je to bilo pažljivo sakriveno. Postojao je i genocid nad narodom Maja. U Nikaragvi je bilo strašnih ubistava, a da „ne govorimo o brojnim državnim udarima, kada su ljudima sekli ruke na stadionima, kao što je to bio slučaj u Čileu“, dodao je on.
„Stoga je prirodno da Latinska Amerika, koja je mnogo stradala od takve politike SAD, sada najviše želi da razbije ovaj unipolarni sistem, pa Rusija, kao vođa takve borbe protiv američkog imperijalizma, i Latinska Amerika treba da sarađuju dublje nego ranije, a ova poseta Sergeja Lavrova Latinskoj Americi samo demonstrira da je ovaj proces jačanja integracije počeo i da će se nastaviti. I to pokazuje da zemlje Latinske Amerike više nisu spremne da žive u ovoj paradigmi ropstva“.
Ova vrsta ciljanog razvoja multilateralnih odnosa ima i ogromnu geopolitičku težinu, podvukao je ekspert.
Pored globalnog značaja, posetom Lavrova Latinskoj Americi postignuti su i drugi značajni rezultati u ekonomskoj sferi. Konkretno, Rusija i Venecuela će ojačati saradnju u proizvodnji nafte i razvoju gasnih postrojenja, u poljoprivredi, medicini i farmaciji, komunikacijama, svemiru, u sferi novih tehnologija.
„Konkretne stvari su dogovorene, posebno se to tiče povećanja trgovinske razmene, a biće i novih ekonomskih sporazuma. Nedavno je najavljeno da će između Rusije i Venecuele biti otvoren direktan pomorski put i mislim da je to upravo tempirano da se poklopi sa posetom Sergeja Lavrova. O ovoj temi se tamo, najverovatnije, razgovaralo, jer će to biti suštinska promena u svim lancima snabdevanja između Evroazije i Latinske Amerike. Osim toga, turizam u Venecueli će se aktivno razvijati i to već vidimo. Mislim da će se i u ovom pravcu mnogo uraditi, jer je ruski narod prilično zainteresovan za pravac Latinske Amerike“, kaže Lidovskoj.
Ako se govori o saradnji Brazila i Rusije tu se očekuje jačanje trgovinskih veza, dodao je ekspert.
„Pre svega, to se odnosi na ruska đubriva. Možda to i nije najveći trgovinski promet ako računamo u milijardama dolara, ali gledano u procentima, skoro 30-40 odsto mineralnih đubriva u Brazilu su đubriva iz Rusije. To Brazilu daje ogromne izvozne mogućnosti, jer je Brazil u suštini agrarna zemlja, a bez ruskih đubriva skoro ceo njen izvoz bi mogao da propadne. Dakle, postignuti su dogovori da taj izvoz neće biti prekinut, neće stati, već će se naprotiv - povećavati. Takođe, radiće se i na svim najvažnijim oblastima saradnje i povećanju trgovine. Što se Nikaragve i Kube tiče, još nema izveštaja o tome o kojim temama se tamo aktivno razgovaralo, ali mislim da će tu biti reči o povećanju trgovine, jer je to interesantno i za Rusiju i za Latinsku Ameriku. Mislim da će i ovde dosta toga biti postignuto“, kaže Lidovskoj.
Zašto Vašington besni?
Poseta ruskog šefa diplomatije Brazilu, Venecueli, Nikaragvi i Kubi vidno je razbesnela Vašington, pre svega zato što Amerikanci nisu uspeli da izoluju Rusiju. Ogromna većina zemalja shvata da je ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini bitka za suverenitet i prirodan korak u borbi protiv američkog neokolonijalizma. Sviđalo se to SAD ili ne Moskva nastavlja svoj „diplomatski desant“, jača ekonomske, trgovinske i kulturne veze sa zemljama koje žele da vode nezavisnu politiku i protive se dikatatu i hegemoniji Vašingtona.
Predsednik Brazila Luis Inasiom da Silva glatko odbija da njegova zemlja naoružava Ukrajinu i predlaže da grupa zemalja, uključujući Brazil i Kinu, posreduje oko postizanja mira u toj zemlji. Stav brazilskog lidera, koji je iznet i pre Lavrovljeve posete, Moskva izuzetno ceni, dok Vašington oštro kritikuje Brazil, optužujući ga da „papagajski ponavlja rusku i kinesku propagandu“.
Ministar spoljnih poslova Brazila Mauro Vijeira ukazao je negativan uticaj antiruskih sankcija na ekonomiju celog sveta, posebno zemalja u razvoju. Rukovodstvo Brazila više puta je krivicu za rusko-ukrajinski sukob svalilo na SAD i EU, a iste ili slične ideje dele i lideri drugih latinoameričkih zemalja.
Pored toga, predsednik Brazila podržava ideju odustajanja od dolara kao globalnog sredstva plaćanja.
„Mislim da je Vašington uvek nezadovoljan Rusijom, šta god Rusija radila. To je jasno. Ako uzmemo konkretnu situaciju sa Latinskom Amerikom, oni su oduvek Latinsku Ameriku smatrali svojim ‘zadnjim dvorištem’, svojim feudom. Nikada nisu vodili računa o nezavisnosti zemalja Latinske Amerike. Tamo su postavljali svoje fašističke diktatore, koji su se ponašali veoma surovo i kroz upotrebu sile držali narode Latinske Amerike u ropstvu, a sve ekonomske mogućnosti tih zemalja su SAD crpeli, iskorišćavali su ih i uzimali su njihove prihode. Američke kompanije koje su došle u Latinsku Ameriku angažovale su jeftinu radnu snagu, a taj narod je dobijao mizerne pare, tek za puko preživljavanje“, priča ekspert.
Siromaštvo u Latinskoj Americi je veoma kompleksan problem, uzrokovan američkom politikom, koja je sličnna sistemu koji je Hitler koristio u koncentracionim logorima, rabeći ljude u cilju veće proizvodnje.
„Polovina ih je umirala, a niko nije mario, pošto su u Hitlerovom slučaju dovodili nove zarobljenike, a u slučaju Latinske Amerike, gde je prilično visok natalitet, niko nije mario za ljudske živote. Paralelu ne povlačim slučajno, jer smatram da je politika SAD prema Latinskoj Americi zaista bila fašistička. A ovo siromaštvo, koje je ogromno u Latinskoj Americi, u isto vreme je donelo ogroman profit SAD...“, kaže ekspert.
Prema njegovim rečima, taj sistem je uništen, između ostalog i uz pomoć Rusije koja je odigrala veliku ulogu tokom Kubanske revolucije, a Fidel Kastro je, u suštini, bio prvi borac protiv američkog kolonijalizma.
„Jasno je da bi Fidelu bilo veoma teško da izdrži bez pomoći Sovjetskog Saveza, a dalje su usledile Nikaragva, Venecuela... To je dalo dobar primer drugim zemljama, pa su se i u njima probudila antiamerička osećanja, jer je dolazak Sovjetskog Saveza i sada Rusije doveo do sasvim drugačije koncepcije - koncepcije uzajamno korisnog prijateljstva, u kome niko nikoga ne ponižava i ne tlači. Tako je bilo tada, tako je i sada. Ono što je Rusija uradila sada, a nekada Sovjetski Savez, u mnogome je potkopalo taj sistem koji je odgovarao Americi i to je takođe jedan od razloga zašto Amerikanci toliko mrze Rusiju – izgubili su ogromne prihode“, objasnio je ekspert.
Sada se Rusija vraća u Latinsku Ameriku s novim zamahom, novom snagom, sa novim konceptom multipolarnog sveta, koji podržavaju skoro sve zemlje Latinske Amerike i to samim tim izaziva mržnju, koja se zasniva na strahu.
„Plaše se da će latinoameričke zemlje slušati Rusiju, da će sarađivati sa Rusijom, razvijati odnose, a ako se to desi to će značiti da Amerikanci više neće moći da ispumpavaju milijarde dolara iz Latinske Amerike, neće moći da postavljaju svoje marionetske lidere koji će u UN slediti njihov diktat... Oni sada osećaju strah, plaše se, jer postepeno gube podršku na svim mestima u svetu, uključujući i zemlje u blizini svojih granica... A Rusija igra veliku ulogu u tome, svakako“, kaže Lidovskoj.
