00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK SPORT
16:32
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
Kako će Trampovo favorizovanje fosilnih goriva uticati na zelenu ekonomiju
16:00
30 min
SVET SA SPUTNJIKOM
Najteže tek predstoji: Može li Tramp dobiti ideološki rat
17:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Projekat EMA - podmorski sukob Amerike i Kine: Da li će okončati internet kakav znamo

CC BY-SA 2.0 / Flickr / U.S. Pacific Fleet / Ronilački timovi američke mornarice nameštaju podvodne kablove
Ronilački timovi američke mornarice nameštaju podvodne kablove - Sputnik Srbija, 1920, 09.04.2023
Pratite nas
Kineske državne telekom kompanije razvijaju mrežu optičkih kablova vrednu 500 miliona dolara, koja će povezati Aziju, Bliski Istok i Evropu, čime će postati suparnik sličnom projektu Sjedinjenih Američkih Država, navodi Rojters.
Tri glavna kineska telekom operatera – Čajna telekomjunikejšns korporejšn (Čajna telekom), Čajna mobajl limitid i Čajna junajted netvork komjunikejšns grup (Čajna junikom) – spremaju planove za jednu od najdužih i najnaprednijih svetskih podvodnih kablovskih mreža, tvrdi Rojters, pozivajući se na četiri izvora upućena u taj plan.

Projekat EMA - kabl koji povezuje Kinu, Aziju i Evropu

Predložena mreža, nazvana EMA (Europe-Middle East-Asia, Evropa, Bliski Istok, Azija) povezaće Hongkong sa kineskom provincijom Hajnan, a zatim dalje Singapur, Pakistan, Saudijsku Arabiju, Egipat i Francusku, tvrdi Rojters.
Taj podvodni kabl koštaće oko 500 miliona dolara i proizvešće ga kineska kompanija HMN teknolodžiz, brzorastuća firma u svetu proizvodnje kablova, čiji je prethodnik bila kompanija u vlasništvu kineskog giganta „Huaveja“, kažu izvori.
Država će za taj posao dati subvencije HMN-u, čiji je vlasnik kompanija Hengtong optik-ilektrik.
Iz kineskih telekom kompanija, ali i HMN-a, nisu odgovorili na pitanja Rojtersa u vezi sa ovom temom.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da je „uvek ohrabrivalo kineske kompanije da se bave međunarodnom kooperacijom i investicijama“, ali nisu dali direktan odgovor na pitanja o novoj kablovskoj mreži.
Britanska agencija, koja je ovu informaciju objavila pod oznakom ekskluzivno, navodi da takav kineski plan pokazuje da rastući sukob između Vašingtona i Pekinga može dovesti do cepanja interneta kakvog znamo.

Podvodni kablovi prenose 95 odsto internet podataka

Naime, pre mesec dana obelodanjeno je da je američka vlada, zabrinuta zbog navodnog kineskog nadzora internet podataka, u protekle četiri godine osujetila više kineskih projekata za postavljanje podvodnih optičkih kablova. Vašington je takođe blokirao licence za planirane morske kablove privatnih investitora koji bi povezali SAD i Hongkong, uključujući i projekte koje su predvodili Gugl, Meta i Amazon.
© Sputnik / Aleksandr Krяžev / Uđi u bazu fotografijaStranica sajta društvene mreže Tviter
Stranica sajta društvene mreže Tviter  - Sputnik Srbija, 1920, 09.04.2023
Stranica sajta društvene mreže Tviter
Podmorski kablovi prenose više od 95 odsto trenutnog internet saobraćaja. Njihovi vlasnici već decenijama su grupa telekom i tehnoloških kompanija, koje su iskoristile svoje resurse da izgrade široku mrežu kako bi podaci mogli da teku bez prestanka širom sveta.
Ali ti kablovi, koji su osetljivi na špijuniranje i sabotaže, postali su oružje uticaja u eskaliranom nadmetanju SAD i Kine, navodi Rojters.
„Supersile se bore da dominiraju na polju napredne tehnologije, što može da odluči ekonomsku i vojnu nadmoć u narednim decenijama“, piše britanska agencija.

Rivalski američki projekat iz kog su Kinezi izbačeni

Kineski EMA projekat bio bi direktan rival drugoj kablovskoj mreži koju gradi američka firma „Sabkom“, pod nazivom SeaMeWe-6 (Southeast Asia-Middle East-Western Europe-6, Jugoistočna Azija, Bliski Istok, Zapadna Evropa-6), koji će takođe povezati Singapur sa Francuskom, preko Pakistana, Saudijske Arabije, Egipta i još nekoliko zemalja.
Konzorcijum koji je trebalo da gradi tu mrežu, u koji su na početku bili uključeni i Čajna mobajl, Čajna telekom, Čajna junikom i telekom operateri iz nekoliko drugih država, u startu je izabrao kompaniju HMN da postavi kabl. Ali, pod pritiskom američke vlade, ugovor je predat „Sabkomu“.
Američki pristup uključivao je davanje miliona dolara u trening grantovima stranim telekom firmama kako bi izabrale „Sabkom“ umesto HMN-a. Američko ministarstvo trgovine takođe je uvelo sankcije HMN-u u decembru 2021. godine, optužujući tu kompaniju da je htela da nabavi američku tehnologiju kako bi modernizovala kinesku vojsku. Taj potez podrio je opstanak projekta, jer HMN više nije mogao da prodaje kablove američkih tehnološkim firmama, koje su pre toga bile najveća mušterija.

Čajna telekom i Čajna mobajl povukli su se iz projekta pošto je „Sabkom“ dobio ugovor za kabl prošle godine i zajedno sa Čajna junikomom počeli su da prave projekat EMA. Očekuje se da kineske državne kompanije budu vlasnik više od polovine mreže, ali vode pregovore i sa stranim partnerima, navodi Rojters.

Kineski operateri potpisali su ove godine memorandum o razumevanju sa četiri strane telekom kompanije: francuskim „Oranžom“, pakistanskom PTCL, Telekomom Egipat i Zainom iz Saudijske Arabije, koja je deo kuvajtskog KSCP-a.
Kineska strana održala je razgovore i sa singapurskim Singtelom, koji je pod kontrolom države, a poslate su ponude i u druge zemlje Azije, Afrike i Bliskog Istoka za učešće u konzorcijumu, tvrdi Rojters.

EMA počinje da radi 2025.

Za velike podmorske kablovske projekte potrebno je oko tri godine da bi bili završeni, a kineske kompanije nadaju se da će njihova nova mreža proraditi do 2025.
© AP Photo / Ted S. WarrenKineska i američka zastava
Kineska i američka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 09.04.2023
Kineska i američka zastava
Taj kabl će dati stratešku prednost Kini u nadmetanju sa SAD, navodi Rojters, jer će dati superbrzu vezu Hongkonga i Kine sa ostatkom sveta, što Vašington želi da izbegne, navodi Rojters.
Prema njihovoj proceni, ta mreža će kineskim telekom kompanijama dati zaštitu i doseg u slučaju da budu isključene sa američkih mreža.

Paralelne mreže - kraj interneta kakvog znamo

Stručnjaci za bezbednost navode da bi izgradnja paralelnih mreža mogla da bude znak kako bi globalna internet infrastruktura, uključujući kablove, data centri i mreže mobilnih telefona u budućnosti mogli da budu podeljeni. Tako će države možda morati da biraju između kineskih i američkih mreža
„Čini se kao da se krećemo po putu na kom će postojati američki i kineski internet ekosistem. Što se Kina i SAD budu više razdvajale u sektoru informacionih tehnologija, to će biti teže da se sprovodi međunarodna trgovina, ali i osnovne globalne funkcije“, rekao je za Rojters Timoti Hit, istraživač RAND korporacije.
Antonija Hmaidi, analitičar berlinskog Merkator instituta za kineske studije, dodaje da internet sada radi dobro jer, bez obzira kuda podaci putuju, mogu da se kreću različitim rutama.
„Ukoliko podaci moraju da putuju mrežom koju odobravaju Vašington ili Peking, to će biti lakše Americi i Kini da manipulišu i špijuniraju te podatke, a korisnici interneta biće suočeni sa degradacijom servisa, čime će biti otežano i poslovanje širom sveta“, kaže ona.
Da li se Kina i SAD spremaju za vojni sukob, pogledajte u Sputnjikovoj emisiji „Od četvrtka do četvrtka“
Američka i kineska zastava - Sputnik Srbija, 1920, 26.03.2023
SVET
Kina više nema iluzija – sprema se za vojni sudar sa SAD /video/
Dolar i američka zastava - Sputnik Srbija, 1920, 01.04.2023
SVET
Kineski ugao: Pad hegemonije često počinje od njene valute – tim putem ide Amerika
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala