Još jedan projekat protiv Rusije: Hoće li i u Finskoj nići NATO baza
22:37 04.04.2023 (Osveženo: 12:43 10.04.2023)
© Flickr / duvin
Pratite nas
Ulaskom Finske u NATO više će dobiti Sjedinjene Države nego ona sama jer, kako kažu ruski eksperti, ne samo da će Vašington imati pristup finskim vojnim objektima, nego nije isključeno da tu zemlju neće koristiti kao uporište u borbi za Arktik. Postoji i rizik da SAD na teritoriji Finske razmeste nuklearno oružje i ograničeni kontingent NATO trupa.
NATO je, kako kaže za Sputnjik Andrej Koškin, ekspert Udruženja vojnih politikologa i šef katedre za političku analizu na Ruskom ekonomskom univerzitetu „Plehanov“, NATO je od samog početka težio da Finska i Švedska uđu u njegove redove.
„U Alijansu su prvo ušle države istočne Evrope. Međutim, nakon raspada Sovjetskog Saveza neke od zemalja počele su da teže da uđu u NATO, a baltičke države su već bile u ovoj organizaciji. Prijem Finske i Švedske je dotle bio projekat čiji je cilj bio dalje potkopavanje Rusije“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Finska – projekat protiv Rusije
Nikita Lipunov, analitičar Instituta za međunarodne studije na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose (MGIMO) objašnjava za Sputnjik da zvaničnim ulaskom u NATO Finska dobija pravne garancije zaštite po petom članu Severnoatlantskog ugovora o kolektivnoj odbrani: napad na Helsinki smatraće se napadom na ceo blok i saveznici su dužni da zaštite ovu zemlju.
Međutim, prema rečima ruskog politikologa Artemija Atamanenka, ulaskom u organizaciju, Helsinki verovatno očekuje i uključivanje NATO strukture u svoju strategiju odbrane.
„Vrlo je verovatno da se može očekivati razmeštanje dodatnih baza na teritoriji ove zemlje i u stvari, prebacivanje celokupnog odbrambenog potencijala Finske na odgovornost NATO-a. Zapravo, Helsinski se time oslobađa odgovornosti da nadgleda sopstvene granice koje postaju najbliže NATO granice Rusiji. U tom smislu, Finska smatra da će od toga dobiti dosta velike prednosti u pogledu izgradnje sopstvene odbrane i u pogledu svog položaja. Nije isključeno ni da ova zemlja očekuje da će moći da utiče na politiku NATO-a“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Međutim, Koškin smatra da Helsinki kao država u principu i ne predstavlja pretnju po Rusiju.
„Pretnju će predstavljati insfrastruktura koja će se nalaziti na teritoriji ove zemlje. I ta infrastruktura je i potrebna Sjedinjenim Američkim Državama da bi stvorile uporište i pokrenule akcije protiv Rusije. Ne isključuje se mogućnost da će Amerikanci Helsinski koristiti i kao uporište u borbi za Arktik“, konstatuje stručnjak.
Kakvu korist imaju Amerikanci
Što se tiče Amerikanaca, ulaskom Finske u NATO, prema mišljenju Lipunova, moguće je da će SAD dobiti veći pristup određenim vojnim objektima na teritoriji Finske, po analogiji sa vojnim aerodromima u Norveškoj.
„Odnosno, prema novom vojnom odbrambenom sporazumu između SAD i Norveške, Sjedinjene Države imaju neograničen pristup određenim aerodromima. Nešto slično može da se desi i u Finskoj. Iako Finci nemaju baš jaku nameru da sami zaoštravaju situaciju, ovaj rizik ipak postoji“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
Pored toga, prema rečima stručnjaka, ma koliko bio mali, ne može se sasvim isključiti ni rizik od razmeštanja nuklearnog oružja na teritoriju Finske.
„NATO je nuklearni blok. A nuklearno oružje Sjedinjenih Država nalazi se u pet država-članica Alijanse. Ono je razmešteno daleko od granica Rusije. Zbog toga je veoma mala verovatnoća da će se nuklearno oružje pojaviti na finskoj teritoriji u bliskoj budućnosti. I sam finski predsednik Sauli Niiniste je u novembru izjavio da Finska ne namerava da na teritoriji zemlje razmešta ovakvo oružje. Međutim, ne treba isključiti i realnije rizike. Nije isključena, na primer, pojava ograničenog kontingenta NATO trupa. U baltičkim zemljama i istočnoj Evropi već postoje takvi kontingenti. I svaki od njih ima između 1.000 i 2.000 vojnika“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Rusija neće sedeti skrštenih ruku
Na pitanje kako će Rusija zaštiti svoju teritoriju od mogućih pretnja sa teritorije Finske, Koškin kaže da je Moskva već donela ozbiljne odluke.
„Imamo formirana dva nova međuresorska strateška teritorijalna udruženja – Moskovski i Lenjingradski vojni okrug. Pored toga, delovaće infrastruktura visokotehnološkog preciznog naoružanja koja obezbeđuje neutralizciju moguće pretnje sa ove teritorije“, naglašava naš sagovornik.
Kako je izjavio zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Gruško, Rusija će, kao odgovor na članstvo Finske u NATO, jačati vojni potencijal na zapadnom i severozapadnom pravcu.
„Deo mera je već objavljen. Jačaćemo naš vojni potencijal na zapadnom i severozapadnom pravcu. U slučaju raspoređivanja snaga i sredstava drugih članova NATO na teritoriji Finske, preduzećemo dopunske korake kako bismo pouzdano osigurali vojnu bezbednost Rusije“, izjavio je Gruško.
Na zvanični ulazak Finske u NATO reagovao je i Kremlj. Kako je izjavio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, širenje NATO-a primorava Rusiju da preduzme kontramere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost i u taktičkom i strateškom smislu.
„Kremlj smatra da se time ponovo pogoršava situacija. Širenje NATO je napad na našu bezbednost i nacionalne interese Rusije. Upravo tako gledamo na to. Naravno, to nas primorava da preduzimamo kontramere kako bismo osigurali našu bezbednost u taktičkoj i strateškoj sferi“, izjavio je Peskov.
Kako je precizirao, kontramere će biti onakve kakve Rusija bude smatrala neophodnim.
„Pažljivo ćemo pratiti šta će se dešavati u Finskoj, kako će severnoatlantski blok koristiti teritoriju Finske u smislu raspoređivanja oružja, sistema, infrastrukture koja će biti blizu naših granica i koja će nas potencijalno ugrožavati. U zavisnosti od toga ćemo i donositi mere. Naša vojska će vas o svemu blagovremeno obavestiti“, dodao je portparol Kremlja.
Peskov je takođe kazao da ulazak Finske u NATO ne može a da ne utiče na prirodu bilateralnih odnosa sa Moskvom, jer je NATO neprijateljska struktura.
Takođe je objasnio da se situacija sa ulaskom Finske u NATO suštinski razlikuje od problema sa Ukrajinom, jer Finska „nikada nije bila anti-Rusija i sa njom nije bilo sporova, dok je sa Ukrajinom dijametralno suprotna situacija i potencijalno mnogo opasnija“.
