https://lat.sputnikportal.rs/20230319/kakve-tajne-krije-cuvena-siskinova-slika-jutro-u-borovoj-sumi-1151731428.html
Kakve tajne krije čuvena Šiškinova slika „Jutro u borovoj šumi“
Kakve tajne krije čuvena Šiškinova slika „Jutro u borovoj šumi“
Sputnik Srbija
Slika „Jutro u borovoj šumi“ jedno je od najpoznatijih dela čuvenog ruskog slikara Ivana Šiškina. Pažnju na ovom remek-delu privlače, pre svega, simpatični... 19.03.2023, Sputnik Srbija
2023-03-19T21:27+0100
2023-03-19T21:27+0100
2023-03-19T21:27+0100
kultura
kultura
ruska kultura
ivan šiškin
tretjakovska galerija
pavel tretjakov
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/02/1151728024_0:251:3091:1989_1920x0_80_0_0_e1f0b7a942aae7a128f448c1c66f0011.jpg
Svetski poznati pejzažista 19. veka Ivan Ivanovič Šiškin rodio se u porodici trgovca u malom gradu Jelabugi (sada na teritoriji Tatarstana). Od malih nogu zanimao ga je svet umetnosti, a pored slikarstva, bio je i zaljubljenik u arheologiju, zbog čega je tokom celog života učestvovao u raznim ekspedicijama, prenosi portal "Kulturologija.ru.Jedan period života proveo je u inostranstvu, pohađao je Dizeldorfsku umetničku školu, jednu od najuticajnijih ne samo u Nemačkoj, nego i u Evropi. Tamo je naučio osnovne slikarske tehnike i postupke, ali se nije plašio ni da eksperimentiše, oslanjajući se na svoje osećaje. To ga je dovelo do neverovatne realističnosti i autentičnog, neponovljivog stila.Čuveni pejzažistaIvan Šiškin je bio aktivista udruženja „peredvižnika“, u kojem su bili mnogi poznati ruski slikari. Bio je istinski autoritet u umetnosti: njegov stil su pokušavali da kopiraju mnogi drugi slikari, a njegova dela nadahnjivala su talentovane ljude u svetu poezije i muzike. Malo ko je posle Šiškina mogao tako lepo i realistično da predstavi na svojim delima raskošnost ruske prirode.Šiškin je prilično često putovao u razne krajeve svoje domovine, što ga je inspirisalo da na svojim delima predstavlja veličanstvenu i raznovrsnu lepotu prirode Rusije. Tokom čitavog života umetnik se divio prirodi, a svet koji ga je okružavao video je u bezbroj boja i nijansi.Šiškin je, pritom, prirodu predstavljao baš onakvom kakva je i bila: nije voleo da dodatno ukrašava ono što vidi, ili da preuveličava njegovu lepotu. Njegovi radovi su bili spoj realizma i poetskog pogleda na svet.Popularnost slikeS posebnom ljubavlju Šiškin se odnosio prema prirodi šume, koja ga je plenila pre svega neverovatnim bogatstvom boja. Majstor je najčešće tragao za devičanskom florom, koju nije dotakla ljudska ruka. Savremenici su Šiškina prozvali „carem šume“ i „šumskim slikarem“. U šumi je umetnik najviše voleo da posmatra jarke sunčeve zrake koji pokušavaju da se probiju kroz raskošne krošnje drveća.Slika „Jutro u borovoj šumi“, naslikana 1889. godine, potvrđuje neverovatnu ljubav Ivana Šiškina prema šumama. Umetnik je na ovom platnu izuzetno vešto i poetično prikazao trenutak svitanja jednog predivnog sunčanog jutra – šuma koja se upravo budi i četiri još pospana medveda koja se igraju.Da bi naglasio jutarnju atmosferu autor je na platnu predstavio izmaglicu koja obavija stabla borova, kao i blage zrake sunca koje tek izlazi. Na tom platnu, kao i na većini svojih radova, Šiškin je naglasio veličanstvo i prostranstvo divlje prirode, a to je postigao namerno „isekavši“ vrhove borova na slici.Stablo po kojem se veru medvedi iščupano je s korenom. Moguće je da je autor time hteo da naglasi da je šuma apsolutno netaknuta i da tamo obitavaju samo divlje zveri, odnosno da drveće ne pada od ruku čoveka, nego od starosti.Koautorstvo Šiškina i SavickogPostoji zabluda o tome da je u radu na slici „Jutro u borovoj šumi“ Šiškinu pomagao Viktor Vasnjecov. Oba umetnika su bila članovi kluba „peredvižnika“. Ipak, oni koji se razumeju u slikarstvo znaju da Vasnjecov nije mogao da naslika takav pejzaž, jer je njegov stil potpuno drugačiji. Iako se imena dvojice slikara često spominju zajedno, nema nikakve sumnje da Vasnjecov nije učestvovao u stvaranju „Jutra u borovoj šumi“.U radu na slici, međutim, jeste učestvovao još jedan umetnik. Šiškin je bio izuzetan majstor za pejzaže, ali mu je slikanje zveri bio mnogo veći izazov, zbog čega ih je veoma retko predstavljao na svojim platnima.Postoji priča o tome da su jednom prilikom Ivan Šiškin i Konstantin Savicki krenuli u prirodu. Jutro koje su proveli u borovoj šumi bilo je neverovatno i rešili su da ga zabeleže na platnu. Na ostvru Gorodomlja, koje se nalazi na jezeru Seliger, pronašli su odgovarajući pejzaž – divlju prirodu u koju čovek nije kročio.Šiškin je naslikao pejzaž, a četiri medvedića pripadaju kistu Savickog. Prvobitno su na slici bila samo dva medveda, o čemu svedoče Šiškinove skice koje se danas čuvaju u Ruskom muzeju. Ipak, Šiškin nije želeo samostalno da predstavlja medvede na platnu. Moguće je da je shvatao da neće ispasti tako dobro kao šuma, ili je prosto odlučio da pomogne prijatelju da zaradi, jer je, prema nekim svedočenjima, Savickom bio potreban novac.Dva slikara – jedan potpisSlika „Jutro u borovoj šumi“ prvi put je predstavljena na izložbi „peredvižnika“ 1889. godine. Tada su na platnu još bili potpisi oba umetnika. Kolekcionar Pavel Tretjakov je platno kupio za 4.000 rublji, od čega je četvrtina pripala Savickom, a ostalo je dobio Šiškin. Kada je Tretjakov predao sliku galeriji, na platnu je ostao samo Šiškinov potpis. Original se i danas čuva u Tretjakovskoj galeriji. U početku je u opisu slike platno nosilo naziv „Porodica medveda u šumi“, ali već tada na njemu nije bilo potpisa Savickog.Postoji nekoliko verzija o tome zbog čega je bio izbrisan potpis drugog umetnika. Prema jednoj od njih, Tretjakovu je rad Šiškina bio isuviše značajan da bi na platnu stajala dva potpisa. U toj slici Tretjakov je video sve ono što je svojstveno samo Šiškinu, od zamisli do realizacije, uključujući i prve skice medveda, koje je uradio sam Šiškin.Postoji i priča da je Savicki odustao od slike u korist Šiškina nakon kritika upućenih njegovim medvedima. Na primer, pesnik Vasilij Mihejev je hvalio Šiškinovo delo, naglašavajući kako je izvanredno precizno uspeo da prenese jutarnju atmosferu šume, maglu i lepotu borova. Medvedi su, prema njegovom mišljenju, samo smetali celovitosti slike i čak kvarili opšti utisak. Mihejev je kritikovao i same medvede, smatrajući da su mogli biti predstavljeni i bolje. Ipak, niko ne zna da li bi ta slika bila toliko poznata da se na njoj nisu pojavili ti medvedi.Slika je veoma brzo postala neverovatno popularna i uskoro su njene reprodukcije počele da se koriste u raznim sferama: u filmu, na poštanskim markama, na omotima bombonjera. Zbog velikog tiraža slika je počela da se doživljava kao element kiča na sovjetskom i postsovjetskom kulturnom prostoru.
https://lat.sputnikportal.rs/20210201/kakvu-poruku-nosi-poslednja-slika-ilje-rjepina-1124503592.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
kultura, ruska kultura, ivan šiškin, tretjakovska galerija, pavel tretjakov, rusija
kultura, ruska kultura, ivan šiškin, tretjakovska galerija, pavel tretjakov, rusija
Kakve tajne krije čuvena Šiškinova slika „Jutro u borovoj šumi“
Slika „Jutro u borovoj šumi“ jedno je od najpoznatijih dela čuvenog ruskog slikara Ivana Šiškina. Pažnju na ovom remek-delu privlače, pre svega, simpatični medvedi koji se igraju u šumskoj divljini, obasjani blagim zracima jutarnjeg sunca. Ipak, malo je onih koji znaju da te životinje pripadaju kistu drugo umetnika – Konstantina Savickog.
Svetski poznati pejzažista 19. veka
Ivan Ivanovič Šiškin rodio se u porodici trgovca u malom gradu Jelabugi (sada na teritoriji Tatarstana). Od malih nogu zanimao ga je svet umetnosti, a pored slikarstva, bio je i zaljubljenik u arheologiju, zbog čega je tokom celog života učestvovao u raznim ekspedicijama, prenosi portal
"Kulturologija.ru.Jedan period života proveo je u inostranstvu, pohađao je Dizeldorfsku umetničku školu, jednu od najuticajnijih ne samo u Nemačkoj, nego i u Evropi. Tamo je naučio osnovne slikarske tehnike i postupke, ali se nije plašio ni da eksperimentiše, oslanjajući se na svoje osećaje. To ga je dovelo do neverovatne realističnosti i autentičnog, neponovljivog stila.
Ivan Šiškin je bio aktivista udruženja „peredvižnika“, u kojem su bili mnogi poznati ruski slikari. Bio je istinski autoritet u umetnosti: njegov stil su pokušavali da kopiraju mnogi drugi slikari, a njegova dela nadahnjivala su talentovane ljude u svetu poezije i muzike. Malo ko je posle Šiškina mogao tako lepo i realistično da predstavi na svojim delima raskošnost ruske prirode.
Šiškin je prilično često putovao u razne krajeve svoje domovine, što ga je inspirisalo da na svojim delima predstavlja veličanstvenu i raznovrsnu lepotu prirode Rusije. Tokom čitavog života umetnik se divio prirodi, a svet koji ga je okružavao video je u bezbroj boja i nijansi.
Šiškin je, pritom, prirodu predstavljao baš onakvom kakva je i bila: nije voleo da dodatno ukrašava ono što vidi, ili da preuveličava njegovu lepotu. Njegovi radovi su bili spoj realizma i poetskog pogleda na svet.
S posebnom ljubavlju Šiškin se odnosio prema prirodi šume, koja ga je plenila pre svega neverovatnim bogatstvom boja. Majstor je najčešće tragao za devičanskom florom, koju nije dotakla ljudska ruka. Savremenici su Šiškina prozvali „carem šume“ i „šumskim slikarem“. U šumi je umetnik najviše voleo da posmatra jarke sunčeve zrake koji pokušavaju da se probiju kroz raskošne krošnje drveća.
Slika „Jutro u borovoj šumi“, naslikana 1889. godine, potvrđuje neverovatnu ljubav Ivana Šiškina prema šumama. Umetnik je na ovom platnu izuzetno vešto i poetično prikazao trenutak svitanja jednog predivnog sunčanog jutra – šuma koja se upravo budi i četiri još pospana medveda koja se igraju.
Da bi naglasio jutarnju atmosferu autor je na platnu predstavio izmaglicu koja obavija stabla borova, kao i blage zrake sunca koje tek izlazi. Na tom platnu, kao i na većini svojih radova, Šiškin je naglasio veličanstvo i prostranstvo divlje prirode, a to je postigao namerno „isekavši“ vrhove borova na slici.
Stablo po kojem se veru medvedi iščupano je s korenom. Moguće je da je autor time hteo da naglasi da je šuma apsolutno netaknuta i da tamo obitavaju samo divlje zveri, odnosno da drveće ne pada od ruku čoveka, nego od starosti.
Koautorstvo Šiškina i Savickog
Postoji zabluda o tome da je u radu na slici „Jutro u borovoj šumi“ Šiškinu pomagao Viktor Vasnjecov. Oba umetnika su bila članovi kluba „peredvižnika“. Ipak, oni koji se razumeju u slikarstvo znaju da Vasnjecov nije mogao da naslika takav pejzaž, jer je njegov stil potpuno drugačiji. Iako se imena dvojice slikara često spominju zajedno, nema nikakve sumnje da Vasnjecov nije učestvovao u stvaranju „Jutra u borovoj šumi“.
U radu na slici, međutim, jeste učestvovao još jedan umetnik. Šiškin je bio izuzetan majstor za pejzaže, ali mu je slikanje zveri bio mnogo veći izazov, zbog čega ih je veoma retko predstavljao na svojim platnima.
Postoji priča o tome da su jednom prilikom Ivan Šiškin i Konstantin Savicki krenuli u prirodu. Jutro koje su proveli u borovoj šumi bilo je neverovatno i rešili su da ga zabeleže na platnu. Na ostvru Gorodomlja, koje se nalazi na jezeru Seliger, pronašli su odgovarajući pejzaž – divlju prirodu u koju čovek nije kročio.
Šiškin je naslikao pejzaž, a četiri medvedića pripadaju kistu Savickog. Prvobitno su na slici bila samo dva medveda, o čemu svedoče Šiškinove skice koje se danas čuvaju u Ruskom muzeju. Ipak, Šiškin nije želeo samostalno da predstavlja medvede na platnu. Moguće je da je shvatao da neće ispasti tako dobro kao šuma, ili je prosto odlučio da pomogne prijatelju da zaradi, jer je, prema nekim svedočenjima, Savickom bio potreban novac.
Dva slikara – jedan potpis
Slika „Jutro u borovoj šumi“ prvi put je predstavljena na izložbi „peredvižnika“ 1889. godine. Tada su na platnu još bili potpisi oba umetnika. Kolekcionar Pavel Tretjakov je platno kupio za 4.000 rublji, od čega je četvrtina pripala Savickom, a ostalo je dobio Šiškin. Kada je Tretjakov predao sliku galeriji, na platnu je ostao samo Šiškinov potpis. Original se i danas čuva u Tretjakovskoj galeriji. U početku je u opisu slike platno nosilo naziv „Porodica medveda u šumi“, ali već tada na njemu nije bilo potpisa Savickog.
Postoji nekoliko verzija o tome zbog čega je bio izbrisan potpis drugog umetnika. Prema jednoj od njih, Tretjakovu je rad Šiškina bio isuviše značajan da bi na platnu stajala dva potpisa. U toj slici Tretjakov je video sve ono što je svojstveno samo Šiškinu, od zamisli do realizacije, uključujući i prve skice medveda, koje je uradio sam Šiškin.
Postoji i priča da je Savicki odustao od slike u korist Šiškina nakon kritika upućenih njegovim medvedima. Na primer, pesnik Vasilij Mihejev je hvalio Šiškinovo delo, naglašavajući kako je izvanredno precizno uspeo da prenese jutarnju atmosferu šume, maglu i lepotu borova. Medvedi su, prema njegovom mišljenju, samo smetali celovitosti slike i čak kvarili opšti utisak. Mihejev je kritikovao i same medvede, smatrajući da su mogli biti predstavljeni i bolje. Ipak, niko ne zna da li bi ta slika bila toliko poznata da se na njoj nisu pojavili ti medvedi.
Slika je veoma brzo postala neverovatno popularna i uskoro su njene reprodukcije počele da se koriste u raznim sferama: u filmu, na poštanskim markama, na omotima bombonjera. Zbog velikog tiraža slika je počela da se doživljava kao element kiča na sovjetskom i postsovjetskom kulturnom prostoru.
