Specijalna operacija Zapada da članstvo Kosova u UN „skine“ sa odgovornosti Beograda
© AP Photo / Virginia Mayo
Pratite nas
Nova podvala s navodnim dokumentom evrobirokrata kojim planiraju Vučiću da olakšaju da potpiše tzv. francusko-nemački sporazum jer se pitanje priznanja Kosova sa Srbije prebacuje na Rusiju u Kinu, deo je specijalnog rata Zapada. Kosovo nije završena priča jer od Srbije sve zavisi.
Navodni dokument evropskih diplomata koji rade na Mapi puta za implementaciju francusko-nemačkog sporazuma u kojem se navodi da će članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama zavisiti isključivo od saglasnosti svih pet članica Saveta bezbednosti – potpuna je besmislica, smatra diplomata Zoran Milivojević.
Od Srbije zavisi
Prozapadni mediji navode da je time učinjen ustupak predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da potpiše sporazum ne bi li mu se skinuo „kamen s vrata“ tako što će se pitanje članstva Kosova u UN prebaciti na Rusiju i Kinu, što nema veze sa istinom.
Nikakvog ustupka tu nema, niti je „prebačena lopta u dvorište“ Rusije i Kine. Ta priča je samo konstatacija jedne činjenice – da članstva Kosova u UN ne može biti dok se ne saglase sve stalne članice Saveta bezbednosti, ističe Milivojević.
„To je samo pokušaj da se nagovori Srbija da prihvati sporazum, u smislu da se stvori ambijent kao da od Srbije ništa ne zavisi. Pa onda i ako prihvati tačku 4, to ne može da proizvede nikakve štetne posledice za Srbiju. Međutim, to naprosto nije tačno, od Srbije zavisi itekako. Bez saglasnosti Srbije nema pristupa Kosova UN. Da je drugačije, odavno bi se kosovsko pitanje rešavalo na drugi način i ne bi bilo potrebno ni posredovanje ni pritisci na Srbiju da to prihvati. Uostalom, ne bi ni ugrađivali u tu priču taj član ili tačku 4. Bilo bi to irelevantno“.
A da od Srbije zavisi, vidi se u slučaju Uneska, međunarodne organizacije u sistemu UN-a, gde je ključan stav Srbije, dodaje Milivojević.
„Kosovo, završena priča“ deo specijalnog rata Zapada protiv Srbije
Reč je o pokušaju da se stvori ambijent da Srbija prihvati tačku 4, odnosno, da omogući pristup Kosovu kao državi međunarodnim organizacijama, jer, navodno to ne zavisi od Srbije, što nije tačno.
„Nijedna nova država u poslednje vreme, Eritreja, Južni Sudan ili Papua Nova Gvineja nisu kao kandidati prihvaćeni za nove države bez saglasnosti centralnih vlasti, jer saglasnost centralnih vlasti garantuje mir i stabilnost. A to je jedan od principa na kojima počivaju UN i to je kriterijum koji takođe važi uz kriterijume neophodne sa aspekta međunarodnog javnog prava. Da entitet koji se kandiduje za državu ima teritoriju, granice, narod, vlast itd. ali potreban je i ovaj, dodatni element – saglasnost centralnih vlasti.“
Priče da je predsednik Vučić na ovaj ili onaj način prihvatio tzv. francusko-nemački sporazum u Briselu je deo specijalnog rata Zapada da bi se u srpskom javnom mnjenju stvorio utisak da je „Kosovo završena priča“, smatra Milivojević.
Francusko-nemački sporazum bez pravnih posledica
A to nije tačno jer sve što se desilo na sastanku u Briselu nije proizvelo nikakve međunarodno-pravne posledice za Srbiju. Kosovo i Metohija ostali su u sastavu Srbije, Rezolucija 1244 je na snazi u punom kapacitetu i nikakav pravni položaj nije promenjen ni kad je reč o Kosovu i Metohiji kao entitetu pod protektoratom UN, niti državi Srbiji u čijem sastavu je Kosovo i Metohija po rezoluciji 1244.
„Tzv. francusko-nemački sporazum je predlog i to stoji i u nazivu. Ne proizvodi nikakve pravne posledice, to je samo predlog za diskusiju. A to što je Srbija prihvatila da razgovara je u ovom trenutku deo političkog interesa Srbije da bude u dijalogu, u skladu sa stavom Srbije da je uvek spremna na dijalog da se političkim i diplomatskim sredstvima rešava pitanje Kosova i Metohije. Pri čemu se ne dovodi u pitanje značaj i težina Rezolucije 1244 i činjenica da je Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije“, zaključio je Milivojević.
Vučić nije želeo da potpiše sporazum, prvenstveno zbog tačke 4 u kojoj se navodi da će se Srbija saglasiti sa članstvom Kosova u svim međunarodnim organizacijama, dakle i u UN. A to bi značilo neformalno priznanje Kosova.
U pokušaju da se izađe u susret Srbiji, evropske diplomate navode da će Kosovo moći da postane članica UN samo uz saglasnost stalnih članica Saveta bezbednosti – Francuske, Velike Britanije, SAD, Rusije i Kine, navode prozapadni mediji.
