Šta se krije iza zavese: Tolerantni albanski pisac označio srpsko pozorište kao metu za uništenje
© Foto : Sputnjiku ustupio Predrag RadonjićScena iz predstave Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici
© Foto : Sputnjiku ustupio Predrag Radonjić
Pratite nas
Pozorište u Gračanici je zloupotrebom prištinskog dramskog pisca Jetona Neziraja označeno političkim oruđem, čime mu se odmah stavlja meta na čelo i određuje kao legitimni cilj za uništavanje, kaže Predrag Radonjić, direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici.
Radonjić ovako reaguje na tekst Jetona Neziraja u kome ovaj pisac tvrdi da teatar u Gračanici služi interesima hegemonističkih apetita Vlade Srbije i njihovim nastojanjima da pokažu „svoje vlasništvo nad Kosovom“.
U autorskom tekstu nazvanom „Pozorište kao mašinerija političke propagande (1)“, na portalu „Sbunker“, na engleskom i albanskom jeziku, dramski pisac Neziraj piše:
„Postojanje pozorišta je gotovo uvek čin emancipacije. Međutim, treba reći da ovo pozorište, koje je osnovala Vlada Srbije, nije osnovano da služi srpskoj javnosti ni u Srbiji ni na Kosovu. Nije osnovano čak ni kao kuća u čast onim srpskim umetnicima koji su nekada živeli i stvarali u Prištini, u pozorištu koje se nekada zvalo Narodno pozorište Kosova. Ne, ustanovljeno je iz sasvim ideoloških razloga - da služe interesima hegemonističkih apetita Vlade Srbije i njihovim nastojanjima da pokažu 'svoje vlasništvo nad Kosovom'. Dalje, svojim 'dekretom o osnivanju' i programskom politikom pokazalo je da je u službi politike. Tačnije, u službi Vlade Srbije, koja je i posle rata nastavila sa istom hegemonističkom politikom protiv Kosova, kao i devedesetih godina“.
Izgleda da je sve srpsko - jedinstveno osuđeno
Radonjić je ubeđen da je ovo stav celokupne albanske intelektualne elite:
„Jeton Neziraj važi za tolerantnijeg, liberalnijeg albanskog intelektualca. Često je i gost u Srbiji, na festivalima, u koprodukcijama. Možete zamisliti kakav je stav onih koji slove za više nacionalno određene, da upotrebim taj eufemizam, ako je to uopšte moguće. Čini mi se da je sve srpsko, kao i život i prava Srba na Kosovu, apsolutno jedinstveno osuđeno od strane albanske intelektualne elite bez obzira na njihove boje.“
Neziraj u svom tekstu podseća da u Prištini 1946. godine izgrađeno Pokrajinsko narodno pozorište koje je imalo dva ansambla – srpske i albanske drame, i naglašava da je funkcionisanje tog teatra i sklad koji je postojao između srpskih i albanskih umetnika narušen tokom devedesetih godina.
Piše dalje Neziraj da su devedesetih godina Pokrajinsko narodno pozorište „zauzeli Srbi“ i da je ono „postalo gotovo omražena institucija za Albance i da je većina albanskih umetnika morala da napusti Kosovo“ da bi po završetku rata na Kosovu 1999. godine srpska drama ovog pozorišta bila ugašena, a srpski umetnici i osoblje napustili Kosovo.
„Nekoliko godina nakon završetka rata na Kosovu, Vlada Srbije je osnovala Narodno pozorište Priština, paralelno pozorište, koje je, prema njihovim rečima, nastavak predratnog pozorišta u Prištini. Ovo pozorište je nastalo kao pokušaj da se stvori kontinuitet 'srpskih institucija' koje su postojale na Kosovu pre rata, u 'njihovoj tadašnjoj pokrajini'. Njihov cilj je, makar simbolično, da se ove institucije jednog dana vrate i ponovo uspostave na Kosovu“, napisao je Jeton Neziraj.
© Foto : Sputnjiku ustupio Predrag RadonjićPredrag Radonjić
Predrag Radonjić
© Foto : Sputnjiku ustupio Predrag Radonjić
Ugasiti paralelne institucije
Direktor Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici Predrag Radonjić podseća da je pre dve-tri godine tadašnja predsednica takozvanog Kosova Atifete Jahjaga za skupštinskom govornicom govorila o potrebi gašenja svih „paralelnih srpskih institucija na Kosovu“ apostrofirajući upravo pozorište.
„Ja se neprestano pitam kako je moguće da svima - od tako visokog političkog nivoa do ovako nečega što se može nazvati albanskom liberalnom intelektualnom elitom - jedno pozorište može da smeta i da se upotrebljavaju tako grube reči - da je ono oruđe hegemonističke politike Vlade Srbije na Kosovu i Metohiji. To su teške reči i ozbiljno targetiranje institucije koja živi u Gračanici“, ističe on.
Da li je u ovom trenutku postojao neki neposredni razlog za tekst Jetona Neziraja Radonjić ne zna, ali podvlači da to i inače jeste njegov stav kao i stav svih albanskih intelektualaca na Kosovu.
„Za njih je Kosovo nezavisno i oko toga nema pregovora, bez obzira na njihove međusobne nesuglasice. Oni oko toga imaju potpuno jedinstvo kakvo u Beogradu, nažalost, ne postoji kada se mi određujemo prema Kosovu. Mene interesuje kako će se prema tome odrediti naši intelektualci, pre svega iz sveta pozorišta i naša profesionalna udruženja, jer znam da je bilo oštrih reakcija za mnogo benignije stvari“, kaže Radonjić.
© Foto : Narodno pozorište Priština, sa sedištem u Gračanici ustupilo Sputnjiku
Fotografije iz predstave „Ženidba“ Nikolaja V. Gogolja u režiji Milana Karadžića
Fotografije iz predstave „Ženidba“ Nikolaja V. Gogolja u režiji Milana Karadžića
© Foto : Narodno pozorište Priština, sa sedištem u Gračanici ustupilo Sputnjiku
Nemamo prava da postojimo
Naš sagovornik objašnjava da se ansambl Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici suočava sa raznim poteškoćam:
„Najveće su upravo one vezane na ovo što Jeton Neziraj na neki način i priželjkuje. Mi smo u kosovskom sistemu ilegalna institucija, paralelna, koja nema prava da postoji. Mi se jednostavno dovijamo na različite načine kao još nekoliko institucija kulture koje su pod direktnom kapom Ministarstva kulture Srbije. Dovijamo se da ostanemo i funkcionišemo na Kosovu i Metohiji. Nije lako, ali radimo. Imali smo premijeru predstave 'Ona koja raspušta vojske' Bobana Skerlića u kojoj se govori o potrebi prestanka ratovanja. Imali smo na repertoaru čitav niz predstava koje nose duboko humanističke, pomiriteljske potrebe i za mene je neshvatljivo da neko takvo pozorište, koje funkcioniše u teškim uslovim, označava kao oruđe hegemonističke politike Vlade Republike Srbije i da ona radi isto što i vlasti devedesetih kako on to u svom tekstu navodi.
Neziraj u svom tekstu napada i predstavu Jelene Bogavac i Nenada Todorovića „Lift: Slobodan šou“, čija je premijera bila 2018, ocenivši da „nisu uspeli da se odvoje od nacionalističke propagande i ratnohuškačke ideologije“, kao i da „relativizuju Miloševićeve zločine.“
U međuvremenu je Neziraj objavio i nastavak teksta pod nazivom „Pozorište kao mašinerija političke propagande (2)“, u kome naglašava da „Lift: Slobodan šou” odlično objašnjava putanju angažovanja velikog dela umetničke elite u Srbiji, ne samo 90-ih, već i danas, „da služi vlasti i da bude u službi nacionalističke politike, koja i dalje dominira“ i da je „produžetak ideologije koja je služila generisanju rata i mržnje“.
Bogavac: Svetopopraviteljima neću da objašnjavam svoj rad
Jelena Bogavac za Sputnjik kaže da je tekst predstave zapravo stilsko uobličenje dokumentarnog materijala – iz knjiga, sa interneta, sa televizije i ispovesti glumaca koji u predstavi igraju:
„Postdramski tekst za predstavu 'Slobodan šou', u režiji Nenada Todorovića, napisala sam pre pet godina, kada je izveden premijerno u Gračanici i još nekoliko puta u Beogradu. Predstava nije na repertoaru. Na Jutjubu je od sinoć otključan snimak predstave – mislim da je to dovoljno znatiželjnim svetopopraviteljima. O predstavi sam dala mnogo intervjua i svi su dostupni. Ne pada mi na pamet da još jednom objašnjavam svoj rad na ovu temu. Kako li je kolegi iz Prištine i zašto predstava ponovo ušla u fokus, nit umem da odgovorim, nit želim da pogađam, nit hoću da se raspitujem“.
Jedino Beograd pokazuje širinu i duh
Prema tekstu Jetona Neziraja i u režiji Blerte Neziraj u Ateljeu 212 je 2021. godine postavljena je višestruko nagrađena predstava „Balkan Bordelo“, a u okviru Hartefakt festivala prošle godine je u Bitef teatru gostovala njihova predstava „Handke projekat“.
„Jeton je uvek dobrodošao i voleo bih da bude. Time Beograd pokazuje svoju širinu i duh. To je dobra i pozitivna stvar. Neka nam dolaze i ljudi sa kojima se ne slažemo, ljudi svih boja, mišljenja, ukusa. Ali kada takav čovek kaže nešto ovako, onda je za očekivati da svi mi, koji branimo slobodu stvaranja i mišljenja, imamo svoj stav. Mene zanima kakav će stav imati svi ti ljudi koji propagiraju njegovo pravo da u Beogradu prikazuje svoje stvaralaštvo i svoje mišljenje“, naglašava Predrag Radonjić.