Priština ubrzano jača vojne kapacitete - da li se to sprema za rat
21:16 16.02.2023 (Osveženo: 09:15 17.02.2023)
© AP Photo / Visar KryeziuKosovske bezbednosne snage
© AP Photo / Visar Kryeziu
Pratite nas
Takozvana država Kosovo ubrzano jača vojne kapacitete što znači da ih za nešto spremaju ali ne znamo ko ih to toliko ugrožava, osim kao ih ne spremaju protiv srpskog naroda, kaže Milovan Drecun.
Ministar odbrane samoproglašenog Kosova Armend Mehaj naveo je da su u poslednje dve godine povećani kapaciteti Kosovskih bezbednosnih snaga, koje su u odnosu na 2020. godinu brojnije za 169 odsto, uz objašnjenje da tu razliku čine 1.885 vojnika više koji su diplomirali u odnosu na 2020. godinu.
Ubrzano formiranje vojske
Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, objašnjava da je to broj kosovskih kadrova koji su bili na školovanju u raznim NATO državama i koji su sada postali profesionalni oficiri.
„Inače njihov sastav za profesionalnu vojsku je bio do prvobitno 3000, a sada su taj broj povećali i primili nešto više od 800 ljudi što znači da su skoro došlo do 4.500 od planiranih 5.000 vojnika. Od tog broja 2.400 ljudi koji su prošli obuku u inostranstvu,“ kaže Drecun.
Drecun ističe da je kompletni paket oko Vojske Kosova planiran da bude završen 2029. godine, a da 2027. stekne pune operativne sposobnosti, odnosno da ih ustoje kao Vojsku.
„Oni sami izjavljuju da su duplirali budžet u odnosu na prethodnu godinu pa se postavlja pitanje zašto toliko žure. Oni veoma brzo idu ka formiranju vojske, nabavljaju se ofanzivna naoružanja, intenzivno treniraju snajperiste, nabavljaju bespilotne letelice, oklopa vozila, tako da su veoma ubrzali dinamiku stvaranja te takozvane vojske,“ ističe Drecun.
Obuka u inostranstvu
Ono što Drecun postavlja kao krucijalno pitanje jeste za šta se oni tako ubrzano spremaju.
„Ne preti im opasnost od Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije … Protiv koga će onda da ratuju? Neće svi oni da idu u nekakve mirovne NATO misije. Znači spremaju se da ratuju sa srpskim narodom i eventualno sa našim snagama bezbednosti,“ smatra naš sagovornik.
U okviru ove pomisli jako je zabrinjavajući, dodaje on, podatak da je skoro 2.500 ljudi prošlo vojnu obuku u NATO zemljama u inostranstvu.
„Plus svega ovoga se formiraju i dodatne specijalne snage u okviru te takozvane vojske Kosova. Sedište takve jedne jedince je u Đakovici, a biće proširena i na celu teritoriju. Znači em što imaju ove parapolicijske jedinice NJSO i Interventnu, odnosno operativnu koja upada na Sever, oni ubrzano rade i na formiranju specijalnih jedinica u okviru KBS-a, takozvane vojske Kosova,“ otkriva Drecun.
Upravo te specijalne jedinice, ističe sagovornik Sputnjika, školuju snajperiste nabavljaju odgovarajuću opremu uključujući i izviđačke dronove i bespilotne letelice.
„Dogovaraju nabavku borbenih bespilotnih letelica iz Turske „Barjaktare“, a obuka za rukovanje njima se već sprovodi na severu Albanije uz turske instruktore… Nabavljaju se haubice od 105 milimetara, minobacači, oklopna vozila. Formirali su helikoptersku jedinicu, u planu je da nabave za sada tri laka helikoptera američkog proizvođača,“ nabraja Drecun, uz napomenu da su oni koncentrisani na usavršavanje kadrova što u Britaniji , u Ameriki ili Hrvatskoj.
Kosovo kao američka vojna „sila“
Politikolog dr Dejan Vuk Stanković podseća da Priština nikada nije poštovala nikakve dogovore pa ni činjenicu da jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji može biti misija Kfora.
„Albanci su očigledno prepoznati od Amerike kao njihov najodaniji saveznik na Balkanu i u tom kontekstu i dobijaju svaku vrstu pomoći, bilo da je reč o logistici, obuci kadrova, oružja pa i verovatno obaveštajnih podataka zapadnih službi,“ uveren je Stanković.
Sve što se dešava, nastavlja on, postala je jedna rutina u bezbednosnom kontekstu kada govorimo o Kosovu.
„To podiže naravno bezbednosni rizik i Republiku Srbiju tera na krajnje mere u naoružavanju ali i ukazuje da neko želi da se poigrava sa političkom i bezbednosnom stabilnošću na teritoriji Zapadnog Balkana,“ zaključuje Stanković.
Inače, kosovski ministar odbrane je istakao da je ulaganje u vojsku "u kontekstu ispunjavanja ciljeva izgradnje profesionalnih kapaciteta Kosovskih bezbednosnih snaga, kao i da vojno osoblje nastavlja da pohađa obuke, kako na Kosovu tako i u inostranstvu, u skladu sa NATO standardima za razvoj karijere".