Ko je čovek za koga se tvrdi da stoji iza eksplozije na gasovodu „Severni tok“
© AP Photo / Patrick Semansky
Pratite nas
Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džozef Bajdena, igrao je istaknutu ulogu u planiranju sabotaže rusko-evropskog gasovoda „Severni tok“ 26. septembra 2022, otkrio je novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade. Ko je Džejk Saliven: „intelekt koji se javlja jednom u generaciji” ili bezobzirni jastreb?
„Veoma poštujem Herša i njegovo izveštavanje i verujem da je Saliven sigurno mogao da bude od ključnog značaja u podsticanju i sprovođenju ove obmanjujuće kampanje koja je verovatno nanela ogromnu štetu građanima širom sveta, istovremeno narušavajući preostali nacionalni prestiž Amerike“, rekao je za Sputnjik istraživački novinar i analitičar Volstrita Čarls Ortel.
Prema Heršovim navodima, Saliven je u decembru 2021, delujući uz blagoslov Džoa Bajdena, sazvao ljude iz Zajedničkog štaba, CIA, Stejt departmenta i ministarstva finansija da osmisle plan kako da se unište Severni tok 1 i 2 koji je napravljen da donosi ruski prirodni gas u Evropu.
Početkom 2022. CIA je rekla Salivenu da znaju kako da dignu cevovode u vazduh, a operacija se pripremala u tajnosti, nije obavešten ni Kongres SAD. Američki vojni i obaveštajni operativci dali su sve od sebe da prikriju ulogu Vašingtona u sabotaži. Prema Heršovim navodima, tim koji je vodio sabotažu bio je zabrinut u vezi sa legalnošću zavere i bio je svestan da bi se to brzo moglo pretvoriti u spoljnopolitičku noćnu moru.
Mesto curenja gasa na gasovodu "Severni tok" u Baltičkom moru
© AP Photo / Swedish Coast Guard via AP
Nakon što su naftovodi uništeni, državni sekretar Antoni Blinken, a kasnije i podsekretar za politička pitanja Viktorija Nuland otvoreno su pohvalili ono što se dogodilo.
„U istrazi svakog zločina prvo se postavlja pitanje u čiju korist on ide. Ne samo da je uništavanje gasovoda koristilo SAD, komentari američkih zvaničnika pre i posle uništenja praktično su potvrdili njihovu ulogu i koristi koje su iz toga proizašle“, rekao je za Sputnjik Brajan Berletić, geopolitički analitičar i bivši američki marinac.
Džejk Saliven je lakonski izjavio 27. septembra 2022. da SAD podržavaju napore da se istraže „očigledna sabotaža“ i da će „nastaviti(svoj) rad na zaštiti energetske bezbednosti Evrope“.
„Heršovo izveštavanje o podmetanju eksploziva pod Severni tok je potpuno ubedljivo i pouzdano znam da ima pouzdane izvore, uglavnom u obaveštajnoj zajednici, ali bih radije smatrao Salivena izvršiocem napada na gasovod zbog njegove pozicije. nego pokretačkom snagom koja stoji iza toga“, rekao je za Sputnjik Filip Džiraldi, bivši operativac CIA, sada izvršni direktor Saveta za nacionalne interese.
„Džo Bajden je morao da podstakne i podrži taj projekat“, dodao je on.
Ko je Džejk Saliven
Džejka Salivena (46) mejnstrim mediji dugo su hvalili nazivajući ga „zlatnim dečkom“. Pošto je 1998. diplomirao na Jejlu, Saliven je 2008. postao savetnik tadašnjegpredsedničkog kandidata Hilari Klinton, a kasnije, nakon što je Hilari odustala od trke, bio je savetnik Baraka Obame tokom njegove predizborne kampanje.
Saliven je imao samo 32 godine kada je položio zakletvu kao zamenik šefa kabineta Hilari Klinton za politiku u američkom Stejt departmentu. Kada je Klintonova napustila Stejt department početkom 2013, Obama je unapredio Salivena na mesto savetnika za nacionalnu bezbednost tadašnjeg potpredsednika Džoa Bajdena.
On se 2015. oženio sa Margaret Gudlander, nekadašnjom savetnicom poznatih senatora jastrebova Džoa Libermana i Džona Mekejna, koji su ranije radili za Savet za spoljne odnose i Centar za novu američku bezbednost. (Gudlenderevaje trenutno savetnik državnog tužioca Merika Garlanda).
Mišel i Barak Obama, Hilari, Čelsi i Bil Klinton
© AP Photo / Andrew Harnik
Poznat je kao tih, ali istaknut član tima Klinton-Obama. Prema pisanju štampe, on je bio deo „ekskluzivnog“ tima koji je radio na obnavljanju odnosa sa Kubom, kao i na postizanju nuklearnog sporazuma sa Iranom 2015. Takođe se navodi i da je bio blisko umešan u plan Hilari Klinton za Libiju, koji je razvijan mesecima pre invazije NATO-a na tu državu 2011. i brutalnog ubistva njenog lidera Moamera Gadafija.
Saliven i njegov šefica Hilari Klinton pridržavali su se koncepta „pametne moći“, koji obuhvata upotrebu vojne pretnje, sile i sankcija, ali i poluga„meke moći“ kao što su humanitarna pomoć i pregovori. Zbog svega toga, Hilari Klinton ga je nazivala „budućim predsednikom“, a Bajden „intelektom koji se rađa jednom u generaciji“.
Saliven se 2015. pridružio Hilari Klinton tokom predsedničke predizborne kampanje kao savetnik za spoljnu politiku, a vratio se u američki administraciju 2021. godine, kao savetnik predsednika Džozefa Bajdena za nacionalnu bezbednost.
Međutim, postoji i druga strana Salivanove zvezdane karijere.
„Saliven je očigledno zavisnik od moći i nema istinski osećaj za ispravno i pogrešno“, kaže Čarls Ortel.
Ovaj istraživački novinar dodaje za Sputnjik kako je „Saliven žestoko posvećeni globalista koji je postigao brojne visoke počasti u akademskom životu, tako da je izuzetno samouveren i, nažalost, često grdno greši“.
„Jedan od načina da steknete uvid u način na koji on radi jeste da pregledate dokumenta Stejt departmenta i Podesta Vikiliks kao i dokumenta FBI o Hilari Klinton gde je Saliven često umešan. Poput Klintonovih, Saliven je došao u kontakt sa moćnim demokratama i funkcionisao znatno iznad svog nivoa iskustva u ranoj fazi. Ali za razliku od Klintonovih, Obame i Bajdena, Saliven tek treba da bude izabran na neku funkciju“, dodaje Ortel.
Neko bi se mogao zapitati zašto je Saliven tako brzo dospeo u žižu zbivanja, iako je imao relativno malo iskustva u državnim poslovima. I sama Hilari je priznala da Džejk nije bio najiskusniji diplomata kada je reč o spoljnoj politici.
„Džejk nije bio najiskusniji diplomata u Stejt departmentu koga sam mogla da izaberem, ali je bio diskretan i imao je moje apsolutno poverenje“, napisala je Klintonova u svojim memoarima, opisujući zašto je poverila Salivenu da započne pregovore sa Iranom 2012. Ona je objasnila da bi „Salivenovo prisustvo poslalo snažnu poruku da sam ja lično dosta uložila u taj proces“.
Lojd Ostin, Jens Stoltenberg, Entoni Blinken i Džejk Saliven
© AP Photo / Jacquelyn Martin
Prema analizama američkih medija, glavna Salivenova tajna je to što je podredio sebe ispunjavanju želja i potreba svog šefa čak i kada je to bilo u suprotnosti sa pravilima i etikom. Američka štampa je citirala višeg Obaminog pomoćnika koji je rekao da je Saliven „spreman da učini sve“ za tadašnjeg državnog sekretara Hilari Klinton.
Da to nije iznenađujuće pokazuju i primeri u slučajevima i-mejlova Hilari Klinton, zatim njegova otvorena podrška američkim intervencijama u Libiji i Siriji, koje su se otele kontroli, potpuno uništivši afričku državu i teško naštetivši Siriji.
„Pod Obamom i Bajdenom, Saliven je povezan sa brojnim kontroverzama, od arapskog „proleća“, do Bengazija, ISIS-a (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), iranskog „sporazuma“ i još mnogo toga. Čini se da je veliki obožavalac tajnih pregovora koji nikada nisu podložni nadzoru“, primećuje Ortel.
Salivan se upleo u skandal Hilari Klinton u Bengaziju u vezi sa njenim neuspehom kao državnog sekretara da spreči brutalno ubistvo američkog ambasadora Kristofera Stivensa i još trojice američkih državljana u Libiji 11. septembra 2012. Tokom istrage o ovom slučaju, pred Kongresnom komisijom isplivalo je Salivenovo pismo u kojem je on naglasio da „treba da živimo u svetu rizika“, dok je hvalio odluku Vašingtona da svrgne Gadafija, koja je otvorila vrata haosu u Libiji.
„U predsedničkoj kampanji 2016. imao je brojne motive da sakrije zlodela Klintonovih, uključujući korupciju i poreske prevare u koje su umešane Klintonova fondacija i mnoge druge dobrotvorne organizacije“, rekao je Ortel, koji je nekoliko godina vodio privatnu istragu o navodnim prevarama Klintonove fondacije. On dodaje da je Saliven najverovatnije imao i ulogu u guranju dezinformacije o vezama Donalda Trampa i Rusije, akcije za Trampov opozivi izbor Džozefa Bajdena.
Saliven je, međutim, pred Kongresnim komitetom 2017. godine negirao da ima veze sa širenjem dezinformacija o vezama Trampa i Rusije.
Džejk Saliven
© AP Photo / Susan Walsh
Američki istraživački novinar Pol Speri tvrdi da je Saliven bio svestan kako je priča o vezama Trampa i Rusije izmišljena i da je lično predvodio „poverljivi projekat“ povezivanja Trampa sa Kremljom. Kako navodi, Saliven je lično promovisao tu priču još pre predsedničkih izbora 2016, na kojima je Tramp pobedio, te se sastajao sa važnim medijkim ličnostima kako bi ta priča bila proširena.
Otprilike u to vreme, CIA je presrela informacije ruskih obaveštajnih službi o „spoljnopolitičkom savetniku” Klintonove koji je navodno predložio plan da seokleveta Donald Tramp povezujući ga sa Kremljom kako bi se skrenula pažnja javnosti sa Hilarinog skandala sa i-mejlovima. Neki američki analitičari smatraju da je u pitanju upravo spoljnopolitički savetnik Džejk Saliven.
Prema Ortelu, Saliven bi mogao da bude svestan mnogih drugih „prljavih“ tajni američkog demokratskog establišmenta, među kojima su i Bil i Hilari Klinton, Džo i Hanter Bajden, Barak Obama.
„Jednostavno rečeno, Saliven nema drugog izbora osim da prikrije katastrofe povezane sa Bajdenom, Obamom i Klintonom i verovatno ne može da prihvati teške greške (i velike zločine) za koje se čini da su počinjeni. U ovom nastojanju, on će verovati da je siguran jer je njegova supruga bliski savetnik i prijatelj državnog tužioca Merika Garlanda“, primetio je Ortel.
Kada je u pitanju sabotaža Severnog toka, Ortel tvrdi da bi „Saliven i njegovi saučesnici u pravednom procesu bili brzo optuženi, osuđeni i zatvoreni ako se dokaže da je on orkestrirao neobjavljeni rat protiv Rusije“.
Raspirujući proksi-rat protiv Rusije, Bajdenov tim radi za sopstvene interese i nastoji da prikrije opskurna politička nedela u koja su umešani Bajden, Klinton i Obamau Ukrajini i drugim zemljama od 2009. do danas.
Međutim, čini se da bi uskoro moglo da ispliva više detalja o tajanstvenoj i rizičnoj zaveri Bajdenove administracije, jer je novinar Simor Herš za Sputnjik nagovestio da će uslediti još istraživačkih tekstova o eksploziji na gasovodu Severni tok, ali je odbio da pruži dodatne detalje.
