https://lat.sputnikportal.rs/20230207/da-li-su-delovi-mozga-zamenjivi-sta-se-dogodilo-kada-su-ljudski-neuroni-presadjeni-u-pacova-1150608262.html
Da li su delovi mozga zamenjivi: Šta se dogodilo kada su ljudski neuroni presađeni u pacova
Da li su delovi mozga zamenjivi: Šta se dogodilo kada su ljudski neuroni presađeni u pacova
Sputnik Srbija
Revolucionarna studija pokazala je da su „organoidi ljudskog mozga“, kuglice neurona veličine semenki susama, uspeli da integrišu u mozak pacova, povezujući se... 07.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-07T23:00+0100
2023-02-07T23:00+0100
2023-02-07T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111304/79/1113047986_0:180:3005:1870_1920x0_80_0_0_b7125af5bd93e4cd29c31797c7a2fdf9.jpg
Tim koji stoji iza ovog rada sugeriše da bi lekari u budućnosti mogli da uzgajaju komadiće moždanog tkiva iz pacijentovih ćelija u laboratoriji i koriste ih za popravku povreda mozga prouzrokovanih moždanim udarom ili traumom.„Za mene, kao lekara, ovo je neverovatno uzbudljivo“, rekao je Ajsak Čen, lekar i asistent profesora neurohirurgije na Univerzitetu Pensilvanija.„Popravka“ mozgaNaučnici su pokazali da kada se uzgajaju u pravim uslovima, neuroni počinju da formiraju sićušne strukture nalik mozgu, što im omogućuje da istražuju razvojna stanja kao što je autizam.Novi rad prva je demonstracija da se moždano tkivo uzgojeno u laboratorijimože uspešno presaditiu mesto povrede dabi se „popravio“ mozak odrasle osobe, što sugerišeda bi u budućnosti mogla da postoji klinička primena, prenosi „Sajens alert“.Dr Čen i njegove kolege uzgajali su organoide ljudskog mozga u posudi dok nisu dostigli prečnikod oko 1,5 milimetara. Kuglice tkiva su potom presađeneu mozgove odraslih pacovakoji su pretrpeli povrede dela mozga zaduženog za vid. U roku od tri meseca, presađeni organoidi integrisali su se u mozak svog domaćina, povezujući se sa snabdevanjem krvlju, proširivši se nekoliko puta u odnosu na početni volumen i šaljući projekcije koje su se povezivale s neuronima pacova.Neuroni mogu da rade gde god da se nalazeNaučnici nisu procenili da li su implantati poboljšali sposobnost pacova da funkcionišu, ali testovi su pokazali da su ljudski neuroni „ispaljivali“ električne signale kada su pacovibili izloženi blještavom svetlu. Čenje rekao da to potvrđuje ideju da organoidi mogu da delujukao „prazne procesne jedinice“koje bi mozak mogao da apsorbujei koristiti za obnovu nakon povrede.Dr Serena Baral, predavač razvojne neurologije na UCL-u, koja nije bila uključena u rad, opisala ga je kao „neverovatnu“ demonstraciju čiste prilagodljivosti neurona.Dodala je da će u budućim kliničkim primenama stepen do kojeg se mozak može oporaviti verovatno zavisiti od toga koje su funkcije izgubljene.„Vizualni korteks je jednostavniji, ali ako razmišljate o zameni područja koja su važna za govor, matematički račun, razmišljanje, to bi moglo biti malo teže jer postoji mnogo sposobnosti mozga koje se razvijaju iskustvom“, dodala je ona.
https://lat.sputnikportal.rs/20230126/zapanjujuci-rezultati-istrazivanja-misteriozne-zone-u-mozgu-1149973477.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230206/bakterija-koja-je-uzrok-cira-i-raka-na-zelucu-moze-da-se-sire-medju-clanovima-porodice-1150533201.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230114/opasno-i-neodoljivo-kako-mozak-pada-u-zamku-masti-i-secera-1149385970.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića
nauka i tehnologija, društvo, izumi i otkrića
Da li su delovi mozga zamenjivi: Šta se dogodilo kada su ljudski neuroni presađeni u pacova
Revolucionarna studija pokazala je da su „organoidi ljudskog mozga“, kuglice neurona veličine semenki susama, uspeli da integrišu u mozak pacova, povezujući se s njihovim snabdevanjem krvlju i komunicirajući s neuronima domaćina.
Tim koji stoji iza ovog rada sugeriše da bi lekari u budućnosti mogli da uzgajaju komadiće moždanog tkiva iz pacijentovih ćelija u laboratoriji i koriste ih za popravku povreda mozga prouzrokovanih moždanim udarom ili traumom.
„Za mene, kao lekara, ovo je neverovatno uzbudljivo“, rekao je Ajsak Čen, lekar i asistent profesora neurohirurgije na Univerzitetu Pensilvanija.
Naučnici su pokazali da kada se uzgajaju u pravim uslovima, neuroni počinju da formiraju sićušne strukture nalik mozgu, što im omogućuje da istražuju razvojna stanja kao što je autizam.
Novi rad prva je demonstracija da se moždano tkivo uzgojeno u laboratorijimože uspešno presaditiu mesto povrede dabi se „popravio“ mozak odrasle osobe, što sugerišeda bi u budućnosti mogla da postoji klinička primena,
prenosi „Sajens alert“.
Dr Čen i njegove kolege uzgajali su organoide ljudskog mozga u posudi dok nisu dostigli prečnikod oko 1,5 milimetara. Kuglice tkiva su potom presađeneu mozgove odraslih pacovakoji su pretrpeli povrede dela mozga zaduženog za vid. U roku od tri meseca, presađeni organoidi integrisali su se u mozak svog domaćina, povezujući se sa snabdevanjem krvlju, proširivši se nekoliko puta u odnosu na početni volumen i šaljući projekcije koje su se povezivale s neuronima pacova.
„Nismo očekivali ovakav stepen funkcionalne integracije tako rano. Ovo sugeriše da je transplantacija neuralnog tkiva u mozgu odraslog sisara, posebno onog koji je poremećen nekom vrstom povrede, stvarno održiv put napred za neuronski oporavak“, dodao je Čen.
Neuroni mogu da rade gde god da se nalaze
Naučnici nisu procenili da li su implantati poboljšali sposobnost pacova da funkcionišu, ali testovi su pokazali da su ljudski neuroni „ispaljivali“ električne signale kada su pacovibili izloženi blještavom svetlu. Čenje rekao da to potvrđuje ideju da organoidi mogu da delujukao „prazne procesne jedinice“koje bi mozak mogao da apsorbujei koristiti za obnovu nakon povrede.
Dr Serena Baral, predavač razvojne neurologije na UCL-u, koja nije bila uključena u rad, opisala ga je kao „neverovatnu“ demonstraciju čiste prilagodljivosti neurona.
„Postoji mnogo informacija koje se nalaze u DNK i koje omogućuju neuronima da rade gde god da se nalaze, bilo da su u plastičnoj kutiji u laboratoriji ili u mozgu“, rekla je ona.
Dodala je da će u budućim kliničkim primenama stepen do kojeg se mozak može oporaviti verovatno zavisiti od toga koje su funkcije izgubljene.
„Vizualni korteks je jednostavniji, ali ako razmišljate o zameni područja koja su važna za govor, matematički račun, razmišljanje, to bi moglo biti malo teže jer postoji mnogo sposobnosti mozga koje se razvijaju iskustvom“, dodala je ona.
