https://lat.sputnikportal.rs/20230114/opasno-i-neodoljivo-kako-mozak-pada-u-zamku-masti-i-secera-1149385970.html
Opasno i neodoljivo: Kako mozak „pada u zamku“ masti i šećera
Opasno i neodoljivo: Kako mozak „pada u zamku“ masti i šećera
Sputnik Srbija
Kada se govori o zavisnosti, najčešće se misli na pušenje, alkohol i drogu. Međutim, postoji još jedna zavisnost koja pogađa 14 odsto odraslih i 12 odsto dece ... 14.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-14T20:33+0100
2023-01-14T20:33+0100
2023-01-14T20:33+0100
život
nauka i tehnologija
društvo
život
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0b/1139748593_0:180:1920:1260_1920x0_80_0_0_8c8b24468812039165e001bf0c76d9f5.jpg
Stručnjaci ukazuju da prerađeni prehrambeni proizvodi koriste našu biologiju kako bi nas terali da uzimamo više hrane.„Mi ne shvatamo da ovo zaista ubija ljude jednako poput alkohola i duvana. Preterana konzumacija prerađenih prehrambenih proizvoda dovodi do smrti, ali to može da se spreči“, izjavila je Ešli Gerhart, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Mičigenu i član istraživačkog tima koji je u martu 2022. godine izneo najnovije procene o rasprostranjenosti zavisnosti od hrane.Šta hrana čini našem mozgu?Hrana na naš mozak utiče na mnogo složenih načina, a jedan posebno važan je oslobađanje dopamina. Kao i, na primer, lekovi koji izazivaju zavisnost, konzumiranjem hrane oslobađa se dopamin koji povećava zadovoljstvo. Što se više dopamina oslobodi, veća je verovatnoća da ćemo to ponašanje ponoviti.Kada jedemo masti i šećer, senzori u ustima šalju poruku da se dopamin oslobodio u strijatumu, delu mozga koji je povezan sa kretanjem i nagrađujućim ponašanjem. Ali taj oralni senzorni proces je samo deo priče, navela je Aleksandra Difeličeantonijo, docent na Institutu za biomedicinska istraživanja Fralin u Virdžiniji. Postoji i sekundarni senzor u crevima koji registruje masnoću i šećer, signalizirajući mozgu da oslobodi dopamin u istom regionu.Hrana bogata mastima i šećerom može da poveća dopamin u strijatumu za čak 200 odsto iznad normalnih nivoa —slično onome što se primećuje kod nikotina i alkohola.Konkretno, jedna studija je pokazala da šećer povećava nivo dopamina za 135 do 140 procenata, a druga studija je pokazala da ih je masnoća povećala za 160 procenata, iako je potrebno više vremena da se aktivira.Kako se promenila hrana koju jedemo?Što je više saznanja o tome kako hrana utiče na ljudski mozak, više je i proizvoda napravljenih tako da nam budu neodoljivi. Naša tela su preplavljena hranom koja ima veće koncentracije određenih hranljivih materija, poput masti i šećera, i više kombinacija hranljivih materija nego ikada ranije. Oni su kombinovani sa senzornim svojstvima — poput prijatno glatkog i baršunastog sladoleda — koji čine jelo prijatnijim nego ikad.Ljudi su nekada pravili hranu od celih namirnica: na primer, kore za pitu su se pravile od brašna i putera. Nasuprot tome, industrijski obrađena hrana se sastoji od supstanci ekstrahovanih iz hrane, poput skroba i hidrogenizovanih masti. Aditivi kao što su veštačke arome, emulgatori i stabilizatori (koji čuvaju strukturu ili teksturu hrane) čine hranu privlačnijom — ali, kako se ispostavlja, na našu štetu.Stručnjaci smatraju da treba da pravimo razliku između visoko prerađene hrane i one napravljene na tradicionalne načine. Svesnost tih razlika je prvi korak u izbegavanju dugačke liste zdravstvenih problema povezanih sa ishranom.Što brže nešto utiče na vaš mozak, to ćete od te supstance biti zavisniji, ukazuju stručnjaci. Mnoge prerađene namirnice su u suštini unapred svarene kako bi se maksimizirala brzina oslobađanja dopamina.Konačno, bilo bi nemoguće izvući društvene i psihološke sile iz jednačine. Prerađena hrana je generacijama dostupna, pristupačna i agresivno reklamirana. Ta savršena oluja stvorila je generacije ljudi koji znaju da prerađena hrana nije zdrava, ali ih i dalje konzumiraju, prenosi „Nacionalna geografija“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221203/naucnici-na-tragu-kljuca-besmrtnosti-1147280473.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, život
nauka i tehnologija, društvo, život
Opasno i neodoljivo: Kako mozak „pada u zamku“ masti i šećera
Kada se govori o zavisnosti, najčešće se misli na pušenje, alkohol i drogu. Međutim, postoji još jedna zavisnost koja pogađa 14 odsto odraslih i 12 odsto dece — zavisnost od hrane.
Stručnjaci ukazuju da prerađeni prehrambeni proizvodi koriste našu biologiju kako bi nas terali da uzimamo više hrane.
„Mi ne shvatamo da ovo zaista ubija ljude jednako poput alkohola i duvana. Preterana konzumacija prerađenih prehrambenih proizvoda dovodi do smrti, ali to može da se spreči“, izjavila je Ešli Gerhart, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu u Mičigenu i član istraživačkog tima koji je u martu 2022. godine izneo najnovije procene o rasprostranjenosti zavisnosti od hrane.
Šta hrana čini našem mozgu?
Hrana na naš mozak utiče na mnogo složenih načina, a jedan posebno važan je oslobađanje dopamina. Kao i, na primer, lekovi koji izazivaju zavisnost, konzumiranjem hrane oslobađa se dopamin koji povećava zadovoljstvo. Što se više dopamina oslobodi, veća je verovatnoća da ćemo to ponašanje ponoviti.
Kada jedemo masti i šećer, senzori u ustima šalju poruku da se dopamin oslobodio u strijatumu, delu mozga koji je povezan sa kretanjem i nagrađujućim ponašanjem. Ali taj oralni senzorni proces je samo deo priče, navela je Aleksandra Difeličeantonijo, docent na Institutu za biomedicinska istraživanja Fralin u Virdžiniji. Postoji i sekundarni senzor u crevima koji registruje masnoću i šećer, signalizirajući mozgu da oslobodi dopamin u istom regionu.
Hrana bogata mastima i šećerom može da poveća dopamin u strijatumu za čak 200 odsto iznad normalnih nivoa —slično onome što se primećuje kod nikotina i alkohola.
Konkretno, jedna studija je pokazala da šećer povećava nivo dopamina za 135 do 140 procenata, a druga studija je pokazala da ih je masnoća povećala za 160 procenata, iako je potrebno više vremena da se aktivira.
Kako se promenila hrana koju jedemo?
Što je više saznanja o tome kako hrana utiče na ljudski mozak, više je i proizvoda napravljenih tako da nam budu neodoljivi. Naša tela su preplavljena hranom koja ima veće koncentracije određenih hranljivih materija, poput masti i šećera, i više kombinacija hranljivih materija nego ikada ranije. Oni su kombinovani sa senzornim svojstvima — poput prijatno glatkog i baršunastog sladoleda — koji čine jelo prijatnijim nego ikad.
Ljudi su nekada pravili hranu od celih namirnica: na primer, kore za pitu su se pravile od brašna i putera. Nasuprot tome, industrijski obrađena hrana se sastoji od supstanci ekstrahovanih iz hrane, poput skroba i hidrogenizovanih masti. Aditivi kao što su veštačke arome, emulgatori i stabilizatori (koji čuvaju strukturu ili teksturu hrane) čine hranu privlačnijom — ali, kako se ispostavlja, na našu štetu.
Stručnjaci smatraju da treba da pravimo razliku između visoko prerađene hrane i one napravljene na tradicionalne načine. Svesnost tih razlika je prvi korak u izbegavanju dugačke liste zdravstvenih problema povezanih sa ishranom.
Što brže nešto utiče na vaš mozak, to ćete od te supstance biti zavisniji, ukazuju stručnjaci. Mnoge prerađene namirnice su u suštini unapred svarene kako bi se maksimizirala brzina oslobađanja dopamina.
Konačno, bilo bi nemoguće izvući društvene i psihološke sile iz jednačine. Prerađena hrana je generacijama dostupna, pristupačna i agresivno reklamirana. Ta savršena oluja stvorila je generacije ljudi koji znaju da prerađena hrana nije zdrava, ali ih i dalje konzumiraju,
prenosi „Nacionalna geografija“.
