https://lat.sputnikportal.rs/20230201/siri-se-lazna-mantra-da-je-amerika-pouzdan-garant-za-sporazume-sta-je-sa-dejtonom-vasingtonskim-1150263344.html
Širi se lažna mantra da je Amerika pouzdan garant za sporazume: Šta je sa Dejtonom, Vašingtonskim…
Širi se lažna mantra da je Amerika pouzdan garant za sporazume: Šta je sa Dejtonom, Vašingtonskim…
Sputnik Srbija
Mantra koja se sve češće čuje u javnosti je da EU nema autoritet da obezbedi poštovanje sporazuma, dok su SAD ta sila koja ima moći i autoriteta da garantuje... 01.02.2023, Sputnik Srbija
2023-02-01T20:04+0100
2023-02-01T20:04+0100
2023-02-01T20:04+0100
srbija
srbija
srbija – politika
analize i mišljenja
sporazumi
minski sporazumi
briselski sporazum
dejtonski sporazum
kumanovski sporazum
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110894/16/1108941688_0:134:2963:1801_1920x0_80_0_0_2a790aab1bc8a85286e7c190a5c52f00.jpg
Šta beše sa Vašingtonskim sporazumom? Ili sa Dejtonskim? Samo ova dva primera rečito govore o tome kako se Amerikanci odnose prema sporazumima – oni se krše, čitaju i tumače isključivo na štetu Srba.Mastilo na Vašingtonskom sporazumu još se nije ni osušilo, a on je stavljen ad akta samo zato što je iza njega bila administracija Donalda Trampa. Priština je bez sankcija prekršila dogovor i aktivirala kandidature u međunarodnim organizacijama.Dejtonski sporazum se godinama pod raznim izgovorima prekraja, tumači se njegov duh, a ne napisano slovo, uz javnu ili prećutnu podršku Vašingtona.Takođe, i Kumanovski sporazum potpisan posle NATO intervencije iza koga je stajala i Amerika ne poštuje se u delu koji je u interesu Srbije – da se bezbednosne snage naše države vrate na Kosovo i Metohiju.Sporazumi su za Ameriku samo oruđe sa njihove ciljevePolitički konsultant iz Vašingtona Obrad Kesić objašnjava da mantra o SAD kao pouzdanom garantu potpisanih sporazuma ne stoji. Vašingtonska administracija na sporazume za koje garantuje gleda kao na nešto privremeno, kao na oruđe koje im u određenom trenutku ide u prilog.Međutim, iskustvo iz BiH opominje da, kada zapadne sile nisu uspele da u potpunosti slome jednu stranu (u ovom slučaju srpsku), one na osnovu onoga što su postigle, zahtevaju još ustupaka.Takav manir uobičajen je za Vašington, ali i za Brisel, dodaje Kesić i naglašava da SAD i EU – na Dejtonski sporazum ne gledaju kao na instrument međunarodnog prava, već kao na sredstvo koje je u tom (i samo tom) trenutku služio njihovom interesu. Posmatrano na taj način, Dejtonski sporazum trebalo je da traje dok se zapadne sile ne dogovore oko novog aranžmana za BiH.„Kuvanje“ i pritisci da se dobije sve što se želiIsti pristup zapadne sile imaju i kada je u pitanju KiM – traži se, navodno od obe strane da se stvari pokrenu sa mrtve tačke, a onda da se, kada Srbija učini neki ustupak, nakon izvesnog vremena, na osnovu „nove realnosti“, traže novi i novi ustupci.Ovakav pristup zapadnih sila odnosima u međunarodnoj areni nije nov i karakterističan je za SAD još od devedesetih godina prošlog veka. Postoji urbana legenda o sastanku jednog visokog američkog zvaničnika (likovi se menjaju, pa je nekada reč o bivšem državnom sekretaru Vorenu Kristoferu, nekada o Ričardu Holbruku, a nekada je u pitanju i sadašnji američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil. Takođe se menja i mesto događaja, pa se nekada govori o Dejtonu, a nekada o Beogradu) i nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića. Kada je Milošević američkom predstavniku dao prazan papir da ovaj napiše zahteve koje bi Srbija trebalo da ispuni, američki predstavnik je odgovorio da zahtevi ne mogu da se napišu i da Srbija treba da ispuni ono što Vašington od nje u svakom trenutku zahteva.Bernsova salamaPrema Kesićevim rečima, i u ovoj legendi, kao i u svakoj drugoj ima elemenata istine. Jer, Amerikanci su pragmatični, kaže on. Ako ne mogu da dobiju ono što žele odjednom, oni drugu stranu „kuvaju“ i pritiskaju da ispuni njihove zahteve „parče po parče“. Naš sagovornik se priseća kako mu je tu strategiju objasnio nekadašnji portparol Stejt departmenta Nikolas Berns.Takav način vođenja spoljne politike prema Srbiji i u sadašnjem trenutku značio bi da bi sa svakim ustupkom koji bi Srbija napravila, pritisak na nju bio sve jači i jači.To znači da Zapad ne može da bude pouzdani partner, smatra Kesić i podseća na još jedan slučaj zapadnjačke nazovi pragmatične politike o kome je svedočila bivša nemačka kancelarka Angela Merkel – Minskim sporazumima.Ako Zapad nije imao nameru da poštuje sporazume sa Rusijom, šta mogu da očekuju balkanske zemlje, pita se on.
https://lat.sputnikportal.rs/20230131/kremlj-porosenko-merkelova-i-oland-potvrdili-da-su-minski-sporazumi-za-njih-bili-samo-paravan-1150194502.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230131/porosenko-o-minskim-sporazumima-osam-godina-za-formiranje-vojske-i-antiputinovske-koalicije-1150187622.html
srbija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, sporazumi, minski sporazumi, briselski sporazum, dejtonski sporazum, kumanovski sporazum, kosovo i metohija (kim), sad
srbija, srbija – politika, analize i mišljenja, sporazumi, minski sporazumi, briselski sporazum, dejtonski sporazum, kumanovski sporazum, kosovo i metohija (kim), sad
Širi se lažna mantra da je Amerika pouzdan garant za sporazume: Šta je sa Dejtonom, Vašingtonskim…
Mantra koja se sve češće čuje u javnosti je da EU nema autoritet da obezbedi poštovanje sporazuma, dok su SAD ta sila koja ima moći i autoriteta da garantuje sprovođenje onoga što je dogovoreno. Kao dokaz uzima se Briselski sporazum koji Priština nije sprovela. Ali, ako pogledamo u bližu istoriju, ni „američki sporazumi“ nisu bolje prolazili.
Šta beše sa Vašingtonskim sporazumom? Ili sa Dejtonskim? Samo ova dva primera rečito govore o tome kako se Amerikanci odnose prema sporazumima – oni se krše, čitaju i tumače isključivo na štetu Srba.
Mastilo na Vašingtonskom sporazumu još se nije ni osušilo, a on je stavljen ad akta samo zato što je iza njega bila administracija Donalda Trampa. Priština je bez sankcija prekršila dogovor i aktivirala kandidature u međunarodnim organizacijama.
Dejtonski sporazum se godinama pod raznim izgovorima prekraja, tumači se njegov duh, a ne napisano slovo, uz javnu ili prećutnu podršku Vašingtona.
Takođe, i Kumanovski sporazum potpisan posle NATO intervencije iza koga je stajala i Amerika ne poštuje se u delu koji je u interesu Srbije – da se bezbednosne snage naše države vrate na Kosovo i Metohiju.
Sporazumi su za Ameriku samo oruđe sa njihove ciljeve
Politički konsultant iz Vašingtona Obrad Kesić objašnjava da mantra o SAD kao pouzdanom garantu potpisanih sporazuma ne stoji. Vašingtonska administracija na sporazume za koje garantuje gleda kao na nešto privremeno, kao na oruđe koje im u određenom trenutku ide u prilog.
„O sporazumima koji će se poštovati odlučuje se spontano – kada nešto ide u korist njihovim interesima, oni pritiskaju strane da poštuju sporazum“, ističe on.
Međutim, iskustvo iz BiH opominje da, kada zapadne sile nisu uspele da u potpunosti slome jednu stranu (u ovom slučaju srpsku), one na osnovu onoga što su postigle, zahtevaju još ustupaka.
Takav manir uobičajen je za Vašington, ali i za Brisel, dodaje Kesić i naglašava da SAD i EU – na Dejtonski sporazum ne gledaju kao na instrument međunarodnog prava, već kao na sredstvo koje je u tom (i samo tom) trenutku služio njihovom interesu. Posmatrano na taj način, Dejtonski sporazum trebalo je da traje dok se zapadne sile ne dogovore oko novog aranžmana za BiH.
„Kuvanje“ i pritisci da se dobije sve što se želi
Isti pristup zapadne sile imaju i kada je u pitanju KiM – traži se, navodno od obe strane da se stvari pokrenu sa mrtve tačke, a onda da se, kada Srbija učini neki ustupak, nakon izvesnog vremena, na osnovu „nove realnosti“, traže novi i novi ustupci.
„Rekli su da je tačno da postoji Briselski sporazum, ali da on više nije aktuelan – realnost je takva da mora nešto drugo da se uradi i eto francusko-nemačkog plana kao novog okvira za pregovore“, navodi Kesić.
Ovakav pristup zapadnih sila odnosima u međunarodnoj areni nije nov i karakterističan je za SAD još od devedesetih godina prošlog veka. Postoji urbana legenda o sastanku jednog visokog američkog zvaničnika (likovi se menjaju, pa je nekada reč o bivšem državnom sekretaru Vorenu Kristoferu, nekada o Ričardu Holbruku, a nekada je u pitanju i sadašnji američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil. Takođe se menja i mesto događaja, pa se nekada govori o Dejtonu, a nekada o Beogradu) i nekadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića. Kada je Milošević američkom predstavniku dao prazan papir da ovaj napiše zahteve koje bi Srbija trebalo da ispuni, američki predstavnik je odgovorio da zahtevi ne mogu da se napišu i da Srbija treba da ispuni ono što Vašington od nje u svakom trenutku zahteva.
Prema Kesićevim rečima, i u ovoj legendi, kao i u svakoj drugoj ima elemenata istine. Jer, Amerikanci su pragmatični, kaže on. Ako ne mogu da dobiju ono što žele odjednom, oni drugu stranu „kuvaju“ i pritiskaju da ispuni njihove zahteve „parče po parče“. Naš sagovornik se priseća kako mu je tu strategiju objasnio nekadašnji portparol Stejt departmenta Nikolas Berns.
„Rekao mi je: ’Vi Srbi nećete da odjednom pojedete celu salamu. Mi je sečemo komad po komad i na kraju, posle deset godina, vi ste je pojeli’“, priseća se on.
Takav način vođenja spoljne politike prema Srbiji i u sadašnjem trenutku značio bi da bi sa svakim ustupkom koji bi Srbija napravila, pritisak na nju bio sve jači i jači.
To znači da Zapad ne može da bude pouzdani partner, smatra Kesić i podseća na još jedan slučaj zapadnjačke nazovi pragmatične politike o kome je svedočila bivša nemačka kancelarka Angela Merkel – Minskim sporazumima.
Ako Zapad nije imao nameru da poštuje sporazume sa Rusijom, šta mogu da očekuju balkanske zemlje, pita se on.
„Ako oni nemaju namere da ispoštuju postignuti sporazum, mi nemamo šta mnogo da očekujemo“, komentariše Kesić i dodaje da je drugi problem u takvom načinu vođenja spoljne politike što naknadnim zahtevima nema kraja. To će se dogoditi i ako Srbija sada, pod pritiskom, načini neke ustupke, zaključuje on.
