Počeo 16. „Kustendorf“: Novi mrtvac u novom svetskom poretku /video, foto/
22:23 25.01.2023 (Osveženo: 22:42 25.01.2023)
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Presudna je bila vera da svaka poezija stiže iz pustinje pa smo mi umetnost vratili na pravo mesto - u brdovitu pustinju. Filmovi, naših gostiju su bili veliki umetnički dometi, a njihovo dejstvo je poput liturgije budilo najdublja osećanja učvršćujući često našu savest koja nas održava na putu između haosa i reda.
Ovako je Emir Kusturica započeo svoju besedu „Novi mrtvac u novom svetskom poretku“ na otvaranju 16. Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“ koji će pod sloganom „Umetnost iznad svega“ trajati do 29. januara.
„Zašto slogan Umetnost iznad svega? Zbog toga što ne živimo u vremenu kada cveta umetnost koju smo uvek vezivali za pojam slobode. Živimo u vremenu negacije stvaralaštva i zbog toga što smo se obreli u svetu spektakla medija i promene svesti o čoveku. Do polovine prošlog veka čovek je bio centar univerzuma, sve dok se na scenu nisu vratili projekti eugenike vežbani u toku Drugog svetskog rata praćeni tehnološkom ekspanzijom i čudom koja su promenila naše navike“, istakao je Kusturica.
Među nama danas nema Emila Zole
Sve što se pojavilo u postindustrijskom i danas na Zapadu u posthrišćanskom društvu, iskasapilo je, smatra Kusturica, ideju da junaci romana, filmova, pozorišta, slikarskih dela reflektuju u sebi centralne probleme čoveka i njegovu pobunu kao osnovnu karakteristiku:
„U fragmentiranom društvu zavladali su zakoni tržišta, ali i gubitak junaka koji objedinjuje i izražava svoje egzistencijalne, istorijske i političke ideje. Uz ovu pojavu degenerisano je i mesto umetnika u društvu. Sa setom se sećamo perioda kada je umetnik imao snažan uticaj na društvenu zajednicu i znamo da među nama danas nema Emila Zole čiji glas je bio presudan da se ispravi nepravda prema Drajfusu i tako okonča sramotna afera i oslobodi nevin čovek“.
Da li danas ima neko ko veruje da Džulijan Asanž koji se borio za slobodu govora može biti oslobođen ako bi recimo veliki pisac Džonatan Frenzen zatražio od predsednika SAD Džozefa Bajdena da smesta oslobodi nevinog čoveka ili barem pokrenu ostale pisce da spasu nevinog čoveka?, pita se Kusturica.
Problem nije, navodi, samo u tome što je konformizam izbacio preostale umetnike iz koloseka borbe za pravdu:
„Naime nije izvesno da li bi eventualna poseta Frenzena Bajdenu bilo šta promenila pošto nije sigurno da li bi Bajden znao da li Frenzen dolazi ili upravo napušta Belu kuću. Nema više ni filmskih zvezda, sada ima više slika Bila Gejtsa, Bezosa, Ilona Maska, Zakerberga i drugih milijardera nego filmskih zvezda iz Holivuda. Moga druga Džonija Depa je izvukao proces sa Amberovom i da nije i njega bi zadesila sudbina savremenih holivudskih svetaca koji su tamo kod njih dugo bili zamena za Svetog Nikolu, Jovana…“.
Kulturno-umetničko društvo "Svetozar Marković" iz Kragujevca nastupilo na otvaranju festivala "Kustendorf"
© Sputnik / Dejan Simić
Sloboda se danas ne spominje
Dok bioskopi odumiru jer su se filmovi preselili u telefone, Netfliks, Amazon i hiljade platformi šalju svoje signale ljudskim stadima poručujući da je njihovo političko uverenje njihova sudbina i nikako sloboda koja se, uzgred danas i ne spominje, upozorava slavni reditelj.
„Ko je onda zaštićen i kome nije strana sloboda? Privilegovani deo čovečanstva koji čita knjige, jer je to umetnost koja ne košta mnogo, dakle uspešno izmiče tržištu i pretvaranju morala i estetike u ideologiju. Ima li umetnosti koja može da spase svet? Slično se pitao Dostojevski stavljajući lepotu u prvi plan“, naglašava osnivač „Kustendorfa“.
On podseća da je Dostojevski ponudio viziju čoveka kao celovitijeg od onoga čoveka koga će kasnije društvo prepoznati kao potrošača.
„U tom prostoru tinja nada da će umetnost kao verni pratilac ljudskog duha preživeti u pobuni mladih i u potrazi za izgubljenom slobodom, jer mnogi su svesni da biti potrošač i deo mravinjaka nije ideal lične slobode. Za religiozne mislioce važi ideja da ako nema Boga nema ni umetnosti, ni slobode jer religiozna osećanja ove vrste su sestrinska veza između dva pojma. Podela na dobro i zlo i posebno borba protiv zla, može očuvati umetnost. Vera u besmrtnost umetnika i njegovog velikog dela je paralelna veri u večnu dušu. A šta ako ne verujemo u pomenute pojmove? Neće nas pitati. Postepeno će nas, već prete, pretvarati iz organskog u neorganskog čoveka“.
Slavko Štimac i Maja Gojković na otvaranju "Kustendorfa"
© Sputnik / Dejan Simić
Nađubriti vrt voljenom tetkom
Kusturica skreće pažnju da je jedna pogrebna kancelarija u državi Njujork smislila metodu da ljudske leševe pretvara u kompost, a u okviru uvođenja „novog poretka“, američka pogrebna kuća „Return Houm“ („Vrati se kući“) to upravo sada radi:
„Možete nađubriti svoj vrt svojom voljenom tetkom koja je za života bila divna osoba i na kraju postala đubre, a ako ste imali ujaka koji se za života ponašao kao đubre, u njegovom slučaju ni smrt neće dovesti do promena. Bićete u mogućnosti da birate jelovnik, mama u supi, komšija u sarmi, stric u ribiću. Ako ste gadljive prirode možete prodati kompost komšiji kome je potrebno đubrivo. Dakle ko želi da budemo đubrad za života i posle smrti? Svi oni koji rade na dekompoziciji umetnosti“.
Emir Kusturica:Dakle ko želi da budemo đubrad za života i posle smrti? Svi oni koji rade na dekompoziciji umetnosti
© Sputnik / Dejan Simić
Istinski praznik umetnosti
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković istakla je da slogan ovogodišnjeg festivala „Umetnost iznad svega“ verno opisuje životni i stvaralački put Emira Kusturice:
„Emir Kusturica je na prvom mestu veliki i priznat umetnik i jedan od simbola najvećih uspeha jugoslovenske i srpske kinematografije. Zahvaljujući prvenstveno njemu, Srbija ima autentični filmski festival koji je istinski praznik umetnosti. Ovo je jedan od najinspirativnijih kulturnih događaja u regionu, Evropi i svetu, na kome se slavivisoka umetnost i autorski film kao njen važan deo. Prisustvo brojnih velikih imena iz sveta filma, oplemenilo je Kustendorf diskretnim šarmom zvezda koje to stvarno jesu, jer su svojim delom odavno zakoračili u filmski hram besmrtnosti, iako se ne trude da to budu“.
Ministarka Gojković je „Kustendorf“ otvorila rečima Emira Kusturice:
„Kada uđeš u bioskop, prvo ugase svetlo, i kada milioni svetlosnih partikula izbombarduju platno, nastaju pokretne slike, a mi se selimo u drugi prostor, i vreme izvan bioskopske sale prestaje da postoji“.
Inspiraciju za slogan „Kustendorfa“ pružila je sudbina nekadašnje primabalerine Marte Gonzales koja je obolela od Alchajmera, ali se prisetila pokreta kada je čula muziku Petra Iljiča Čajkovskog iz baleta „Labudovo jezero“.
Do 29. januara u Drvengradu biće prikazano 27 filmova, 14 u takmičarskom programu, a gosti festivala biće reditelji Suzana Nikjareli i Paolo Virci (Italija), GregorioGraciozo (Brazil), Čije Hajakava (Japan) i Dušan Kovačević, dobitnik nagrade „Drvo života“.
