Ulazak u BRIKS čin otpora američkom globalističkom imperijalizmu
22:43 22.01.2023 (Osveženo: 08:45 23.01.2023)
© Sputnik / Grigoriy Sisoev / Uđi u bazu fotografijaPredsednik Brazila Mišel Temer, predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Kine Si Đinping, predsednik Južnoafričke Republike Džejkob Zuma i premijer Indije Narindra Modi na samitu BRIKS-a
© Sputnik / Grigoriy Sisoev
/ Pratite nas
Interesovanje 13 zemalja za ulazak u BRIKS uopšte ne iznenađuje jer organizacije koje predvode Kina, Rusija i Indija privlače sve više država koje u tome vide jednu vrstu odupiranja američkom pritisku kog možemo nazvati globalističkim imperijalizmom.
Oko 13 zemalja pokazalo je interesovanje za ulazak u BRIKS, a skoro polovina njih je podnela zvanične prijave za ulazak u tu organizaciju, izjavio je u intervjuu za Sputnjik ambasador Južne Afrike u Moskvi Mzuvukile Maketuka.
„Sada ima oko 13 kandidata (za ulazak u BRIKS). Ima zemalja koje su se zvanično prijavile, ima ih šest, a ima zemalja koje su izrazile interesovanje. Lično očekujem da će prioritet biti na strani onih koji su se već prijavili“, rekao je ambasador.
Među kandidatima su dve afričke zemlje – Alžir i Egipat, kao i Iran, Bahrein, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Otpor američkom globalističkom imperijalizmu
Interesovanje 13 zemalja za ulazak u BRIKS uopšte ne iznenađuje jer snage koje predvode Kina, Rusija i Indija privlače sve više međunarodnih snaga koje u tome vide izlaz i jednu vrstu odupiranja pritisku koji dolazi iz Amerike kog s punim pravom možemo zvati globalističkim imperijalizmom, kaže za Sputnjik analitičar Branko Pavlović.
Ta multipolarnost, saradnja, stabilnost, sigurnost i prosperitet na jednim fer, međunarodno priznatim odnosima privlači sve više država sveta koje na taj način traže oslonac za sopstveni razvoj na jednoj strani, i za odupiranje globalističkom imperijalizmu na drugoj, dodaje Pavlović.
„Tom interesovanju za BRIKS treba pridodati i veoma povećano interesovanje za Šangajsku organizaciju za saradnju tako da je to prosto proces. Odnosno, povećanje interesovanja država za BRIKS je samo još jedan dokaz u ukupnim procesima koji se u svetu događaju, a to je koncentrisanje pet šestina čovečanstva oko ideje da se mora suprotstaviti Americi“.
Logična saradnja Irana i Saudijske Arabije
Za Pavlovića nije iznenađenje što su i Iran i Saudijska Arabija izrazili interesovanje za pristupanje BRIKS-u jer se rađa jedan novi pogled Saudijske Arabije na svoju poziciju, a to je da neće više podređivati sopstvene interese američkim.
Kad Saudijska Arabija napravi taj preokret, a već je donela tu odluku, onda će u sledećem koraku nastojati da napravi dobre ili makar miroljubive odnose sa Iranom, iako je to, u podeli suniti i šiiti ili tradicionalno zaoštrenoj poziciji proameričkoj ili anti-američkoj, bilo izvor tenzija u čitavom tom regionu.
„Ali kad to preokrene Saudijska Arabija i kad kaže mi kao Saudijska Arabija nećemo više podređivati sopstvene interese Američkim, onda je saradnja sa svima drugima sledeći korak. Setite se do koje su mere bili domaćini i kako je to bilo uspešno kad je predsednik Kine Si Đinping bio u četvorodnevnoj poseti Saudijskoj Arabiji, zemljama zaliva i arapskim zemljama, tako da su sve to dokazi jednog te istog preokreta koji se događa u svetu, a mi tome svedočimo“.
Kako preurediti BRIKS
Kad je reč o prijemu novih članica, zemlje BRIKS-a imaju kontradiktoran zahtev – da ne odugovlače previše sa zahtevima drugih država, a sa druge strane, ako bi naglo dopustili da veći broj država postanu članice onda bi se unutrašnji rad te organizacije komplikovao.
Time bi došlo do čitavog niza operativnih problema koji bi mogli da kvare efikasnost rada te organizacije, a to uopšte nisu jednostavna i laka pitanja. Verovatno će se, uz punopravno članstvo Brazila i Južnoafričke Republike, ali suštinski Kina, Rusija i Indija dogovarati u kojim modalitetima i kako izaći u susret željama država da se pridruže, ali ne na način koji bi ugrozio efikasnost i kvalitet unutrašnjeg rada BRIKS-a.
„Treba razumeti da BRIKS nije samo godišnji samit lidera, oni imaju po raznim komisijama i telima koja su već oformljena međusobne sastanke na nivou jednog sastanka nedeljno ili čak nešto češće od toga. A postoje i institucije koje bi trebalo da izgrade finansijsku infrastrukturu koja bi parirala ili nadopunjavala, možda vremenom i menjale Međunarodni montearni fond i Svetsku banku koje rade na dnevnoj osnovi. Tako da kako će se to sve uraditi mi spolja ne možemo urediti niti možemo da znamo i vidimo, ali to nije jednostavan zadatak“, zaključio je Pavlović.