Tribunal koji bi „sudio“ Rusiji presudio bi sebi – evroposlanici pali na ispitu iz prava
21:30 20.01.2023 (Osveženo: 15:58 29.04.2024)
© Sputnik / Vladimir Sergejev
/ Pratite nas
Evropska unija nema pravo da osniva bilo kakve tribunale. Ona ima svoje sudske organe i svaka priča o osnivanju posebnog ad hok tribunala koji bi „istraživao“ rusku specijalnu operaciju u Ukrajini je besmislena i smešna.
Da je Evropska unija želela da uspostavlja tribunale kakav evropsposlanici traže da se uspostavi za istragu o specijalnoj ruskoj operaciji u Ukrajini, to bi pisalo u njenim osnivačkim aktima. Ali toga tamo nema, kaže profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević.
Podsećamo, Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj se zalaže za osnivanje specijalnog međunarodnog tribunala za zločine agresije protiv Ukrajine, tražeći da se istraži ne samo rukovodstvo Rusije, nego i Belorusije.
Tribunal za Ukrajinu ne bi nikome sudio – sudili bi njemu
Zahtev evroposlanika profesor Ristivojević upoređuje sa tribunalima koje su osnivale Ujedinjene nacije, kada nije bilo odluke Saveta bezbednosti kao najvišeg političkog organa UN-a.
Radi se o prinudnim sudovima koji, kako Ristivojević kaže, postoje samo za male države (za Ruandu ili bivšu Jugoslaviju) i čitavog perioda svog postojanja pate od problema legitimnosti.
„A kad patite od problema legitimnosti, takav sud će potrošiti gomilu vremena samo da objasni odakle mu pravo da sudi i neće ni stići da sudi nekome. Tribunal za bivšu Jugoslaviju se sve vreme svog postojanja bavio pitanjem svoje legitimnosti, što će reći, umesto da on sudi drugima, drugi su sudili njemu“, ističe Ristivojević.
Kada stalno morate da odgovarate na pitanje otkuda vam pravo da nekom sudite, vi se u stvari branite i nalazite se na optuženičkoj klupi, dodaje on.
„Druga stvar, kako možete da osnujete tribunal protiv volje onoga kome treba da se sudi? Pa valjda taj mora da pristane na nadležnost. Svi međunarodni sudovi, to zna svaki student koji položi međunarodno javno pravo, traže saglasnost subjekta kome sud želi da sudi, jer on treba da prenese deo svojih sudskih ovlašćenja na nekog drugog“, kaže Ristivojević.
Veliki logistički poduhvat
Čak i ako bi tribunal koji zahtevaju evroposlanici na silu bio osnovan, kako će sprovoditi nadležnost, pita se naš sagovornik.
„Kako će da vrši istragu, ko će da podiže optužnice? To su besmislice. Osnivanje jednog tribunala je logistički poduhvat koji traje po par godina. Sećate se koliko je trebalo da se osnuje tribunal za bivšu Jugoslaviju. On je osnovan marta 1993, a prvu optužnicu nije imao pre 1995. To je dve godine. Dakle, oni sutra da osnuju sud za Ukrajinu, on ne bi mogao da pošteno sudi, a verovatno ni neće suditi pošteno, još dve godine. Za dve godine, sukob će biti gotov“, smatra Ristivojević.
Mišljenje evroposlanika navedeno u rezoluciji da bi jedan takav tribunal „popunio vakuum“ u međunarodnom krivičnom pravu i dopunilo istražne napore Međunarodnog krivičnog suda, jer „trenutno ne može da istražuje zločine agresije kada je u pitanju Ukrajina“, Ristivojević kometariše rečima da vakuuma zapravo nema. Nema ga zato što ni Rusija, ni Ukrajina svojevremeno nisu pristale na nadležnost međunarodnog krivičnog suda, kao što na njegovo osnivanje nije pristao ni Vašington.
Statut međunarodnog krivičnog suda dozvoljava da Ukrajina pristane na njegovu nadležnost samo u ovom slučaju. Međutim, opet se pojavljuje problem, jer Rusija ne pristaje na njegovu nadležnost, navodi profesor.
Ako može EU, mogu i Rusija i Kina
Sa druge strane, ako EU može da osnuje tribunal za Ruse, Rusija može da osnuje tribunal za Nemačku, Francusku, Britaniju.. šta je prepreka, kaže Ristivojević. Ako EU može da proširi svoje sudske nadležnosti na strane državljane koji svoja sudska ovlašćenja nisu preneli na nju, to isto može da uradi i Rusija.
I ne samo Rusija, i Kina bi u tom slučaju mogla da osnuje tribunal koji bi sudio Amerikancima zbog Tajvana. Sve to, dovelo bi do pravnog cirkusa u svetu jer onda bi svako svakom sudio bez nadležnosti, smatra Ristivojević.
„Nijedna država ne širi nadležnost svog krivičnog pravosuđa van svojih granica. Jedini je međunarodni krivični sud, ali na njegovu nadležnost morate da pristanete. Nijedan tribunal više ne postoji, svi su zatvoreni. Oni su ionako bili slepo crevo međunarodnog krivičnog prava. Da su oni bili pravi put, na primer tribunal u Hagu ili za Ruandu, onda ne bismo osnivali stalni Međunarodni krivični sud, nego nove tribunale, za svaki pojedinačni slučaj“, zaključuje on.
Za rezoluciju EP glasala su 472 evroposlanika, 19 je bilo protiv, a 33 uzdržano.
