https://lat.sputnikportal.rs/20230118/uticaj-sveden-prakticno-na-nulu-kako-ce-se-raskid-sporazuma-sa-rusijom-odraziti-na-savet-evrope-1149582345.html
Uticaj sveden praktično na nulu: Kako će se raskid sporazuma sa Rusijom odraziti na Savet Evrope
Uticaj sveden praktično na nulu: Kako će se raskid sporazuma sa Rusijom odraziti na Savet Evrope
Sputnik Srbija
Odluka Rusije da raskine međunarodne sporazume sa Savetom Evrope neće uticati na prava i slobodu ruskih građana. Ova situacija, po oceni eksperata, negativno... 18.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-18T22:36+0100
2023-01-18T22:36+0100
2023-01-18T22:36+0100
analize i mišljenja
rusija
rusija
rusija – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112023/42/1120234274_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_414f684b074c0cf15de5b54af6bd52a6.jpg
Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi na razmatranje nacrt zakona o prestanku važenja međunarodnih sporazuma Saveta Evrope koji se odnose na Rusiju.„U vezi sa prestankom članstva Rusije u Savetu Evrope smatraće se da su od 16. marta 2022. godine prestali da važe za Rusiju sledeći međunarodni sporazumi: Povelja Saveta Evrope od 5. maja 1949. godine, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4. novembra 1950. godine, Evropska konvencija o suzbijanju terorizma od 27. januara 1977. godine“, navodi se u dokumentu.Savet Evrope se uopšte nije bavio ljudskim pravimaPrema rečima nekadašnjeg savetnika predsednika Rusije za politička pitanja i politikologa Sergeja Stankeviča, Rusija je sasvim svesno ušla u Savet Evrope davne 1996. godine.Kako kaže za Sputnjik politički analitičar Pavel Šipilin, glavni zadatak Saveta Evrope je zaštita prava običnih građana. Međutim, ova organizacija se već neko vreme ne bavi ljudskim pravima.„Poslednjih nekoliko godina, Evropski sud za ljudska prava (koji ulazi u sastav Saveta Evrope) previše se dao u politiku. On se bavio predmetima koji nemaju apsolutno nikakve veze sa ljudskim pravima. A što se tiče samog Saveta Evrope, ova organizacija je napravljena s ciljem da se postsovjetske države, uključujući pre svega Rusiju, uvuku u sukobe unutar Evrope. Osim toga, ova organizacija je pokušala našoj zemlji da nametne zapadne vrednosti. I stalno je postojala neka vrsta političkog pritiska. Jednostavno, našoj zemlji ne odgovaraju evropski kriterijumi. I hvala Bogu, ovome je došao kraj“, konstatuje naš sagovornik.Bez negativnih posledica po Rusiju i njene građaneŠto se tiče raskidanja međunarodnih sporazuma sa Savetom Evrope, ovim potezom, prema rečima Stankeviča, uticaj Saveta Evrope na rusku politiku će se praktično svesti na nulu.„Savet Evrope gubi mogućnost da utiče na politiku Rusije u humanitarnoj i pravnoj sferi. Ranije su ruski predstavnici učestvovali u mnogim telima koje je stvorio Savet Evrope. Međutim, toga više neće biti. A što se tiče ruskih građana, oni više neće imati prava da se obraćaju kako Evropskom sudu za ljudska prava, tako i drugim evropskim institucijama“, objašnjava naš sagovornik.Prema rečima Šipilina, odluka ruskog predsednika Vladimira Putina neće imati negativne posledice po samu državu i njene građane.Podsetimo, Moskva je 15. marta objavila zvaničnu notu o povlačenju iz Saveta Evrope i Evropske konvencije o ljudskim pravima naglasivši da će ispunjavati odluke Evropskog suda o ljudskim pravima ukoliko budu u skladu sa Ustavom Rusije. Kasnije tog dana Parlamentarna skupština Saveta Evrope jednoglasno je usvojila rezoluciju kojom je obavestila statutarni organ Saveta, Komitet ministara, da Moskva ne može biti član Saveta. Sledećeg dana Komitet ministara usvojio je odluku da Rusija prestaje da bude član organizacije od 16. marta.U junu je ruski premijer Mihail Mišustin potpisao dekret o prekidu učešća Rusije u delimičnim i proširenim delimičnim sporazumima Saveta Evrope. Rusija bila članica organizacije 26 godina.
https://lat.sputnikportal.rs/20230118/iz-minuta-u-minut-lavrov---protekla-godina-je-bila-teska-1149547934.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230117/putin-raskida-sporazume-sa-savetom-evrope-1149524788.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230117/cujte-nase-ne-dok-jos-za-to-imate-vremena-otvoreno-pismo-nikite-mihalkova-savetu-eu-1149490783.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikolina Tesla
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0a/0f/1130711131_94:0:1014:920_100x100_80_0_0_896c2235209f6f4aa0e3e96266dbfc5e.jpg
analize i mišljenja, rusija, rusija – politika
analize i mišljenja, rusija, rusija – politika
Uticaj sveden praktično na nulu: Kako će se raskid sporazuma sa Rusijom odraziti na Savet Evrope
Odluka Rusije da raskine međunarodne sporazume sa Savetom Evrope neće uticati na prava i slobodu ruskih građana. Ova situacija, po oceni eksperata, negativno će se odraziti jedino na Savet Evrope – uticaj ove organizacije na rusku politiku biće praktično sveden na nulu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin podneo je Državnoj dumi na razmatranje nacrt zakona o prestanku važenja međunarodnih sporazuma Saveta Evrope koji se odnose na Rusiju.
„U vezi sa prestankom članstva Rusije u Savetu Evrope smatraće se da su od 16. marta 2022. godine prestali da važe za Rusiju sledeći međunarodni sporazumi: Povelja Saveta Evrope od 5. maja 1949. godine, Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4. novembra 1950. godine, Evropska konvencija o suzbijanju terorizma od 27. januara 1977. godine“, navodi se u dokumentu.
Savet Evrope se uopšte nije bavio ljudskim pravima
Prema rečima nekadašnjeg savetnika predsednika Rusije za politička pitanja i politikologa Sergeja Stankeviča, Rusija je sasvim svesno ušla u Savet Evrope davne 1996. godine.
„Ruska država je preuzela obavezu da odobri čitav paket evropskih dokumenata koji su bili uslov za njen prijem u organizaciju. U drugoj polovini 90-ih godina, ova zemlja je ratifikovala evropsku konvenciju o ljudskim pravima.Osim toga, usvojene su i brojne druge izmene zakona. Naša država nije bila inicijator prekida odnosa sa Savetom Evrope. Ovo je bila odluka Evropljana. Zbog specijalne vojne na teritoriji Ukrajine, Rusija je isključena iz ove organizacije“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Kako kaže za Sputnjik politički analitičar Pavel Šipilin, glavni zadatak Saveta Evrope je zaštita prava običnih građana. Međutim, ova organizacija se već neko vreme ne bavi ljudskim pravima.
„Poslednjih nekoliko godina, Evropski sud za ljudska prava (koji ulazi u sastav Saveta Evrope) previše se dao u politiku. On se bavio predmetima koji nemaju apsolutno nikakve veze sa ljudskim pravima. A što se tiče samog Saveta Evrope, ova organizacija je napravljena s ciljem da se postsovjetske države, uključujući pre svega Rusiju, uvuku u sukobe unutar Evrope. Osim toga, ova organizacija je pokušala našoj zemlji da nametne zapadne vrednosti. I stalno je postojala neka vrsta političkog pritiska. Jednostavno, našoj zemlji ne odgovaraju evropski kriterijumi. I hvala Bogu, ovome je došao kraj“, konstatuje naš sagovornik.
Bez negativnih posledica po Rusiju i njene građane
Što se tiče raskidanja međunarodnih sporazuma sa Savetom Evrope, ovim potezom, prema rečima Stankeviča, uticaj Saveta Evrope na rusku politiku će se praktično svesti na nulu.
„Savet Evrope gubi mogućnost da utiče na politiku Rusije u humanitarnoj i pravnoj sferi. Ranije su ruski predstavnici učestvovali u mnogim telima koje je stvorio Savet Evrope. Međutim, toga više neće biti. A što se tiče ruskih građana, oni više neće imati prava da se obraćaju kako Evropskom sudu za ljudska prava, tako i drugim evropskim institucijama“, objašnjava naš sagovornik.
Prema rečima Šipilina, odluka ruskog predsednika Vladimira Putina neće imati negativne posledice po samu državu i njene građane.
„Mi imamo stabilnu vertikalu sudskog sistema. Međutim, nije isključeno da ako shvatimo da imamo zajedničke interese, vrednosni i standarde sa, na primer, Kinom, Indijom, Turskom, Iranom i Kazahstanom, nećemo napraviti neku vrstu svog suda za ljudska prava koji će biti protivteža evropskom. Zbog toga što su mnoge zemlje nezadovoljne načinom na koji se Evropski sud za ljudska prava pozicionira“, naglašava naš sagovornik.
Podsetimo, Moskva je 15. marta objavila zvaničnu notu o povlačenju iz Saveta Evrope i Evropske konvencije o ljudskim pravima naglasivši da će ispunjavati odluke Evropskog suda o ljudskim pravima ukoliko budu u skladu sa Ustavom Rusije. Kasnije tog dana Parlamentarna skupština Saveta Evrope jednoglasno je usvojila rezoluciju kojom je obavestila statutarni organ Saveta, Komitet ministara, da Moskva ne može biti član Saveta. Sledećeg dana Komitet ministara usvojio je odluku da Rusija prestaje da bude član organizacije od 16. marta.
U junu je ruski premijer Mihail Mišustin potpisao dekret o prekidu učešća Rusije u delimičnim i proširenim delimičnim sporazumima Saveta Evrope. Rusija bila članica organizacije 26 godina.
