Čovek koji je verovao u svoj san - a onda su se popalile sve čarobne sijalice /video, foto/
© Foto : Sputnjiku ustupio Vuk Tomić
Pratite nas
Vuk Tomić ostvario je svoj detinji san. Dečiju opčinjenost svetiljkama i Novom godinom pretvorio je u svoj hobi, a zatim i profesiju. Svake godine krajem decembra zasija na hiljade sijalica na njegovom porodičnom domu. Krajem prošle godine kreirao je Zimsku bajku u Savskom parku i otvorio Vukov božićni kutak na radost, pre svega, najmlađih.
Osluškivati dete u sebi i slediti svoj san čak i kada vam svi govore da ga je nemoguće ostvariti, smatra najvažnijim, a sve je počelo, kaže, kada je i sam bio dete, pored novogodišnje jelke, uz majku koja je stvarala magiju.
„Prve scene koje pamtim je kićenje jelke u našoj porodičnoj kući na Voždovcu sa mamom i sestrama. Mama je uvek bila zadužena da od toga napravi šou, da jelka deluje bajkovio i da to bude zajednički ritual. Pravili smo ukrase od folije, vate, bombona, šišarki. Mama je kreirala magiju u našem domu. Imam tri starije sestre i od svega volimo da pravimo šou – za nedeljni ručak se svi okupimo i tata održi govor, rođendan pretvorimo u šou, slava nam je bila velika gozba, druženja u dvorištu“, priseća se Vuk Tomić u razgovoru za Sputnjik.
Lampice umesto lego kockica
Sa devet godina Vuk je prvi put sam okitio jelku i od toga je sve počelo:
„Jedne godine završio sam igranje sa lego kockama i pošto je bio decembar, vreme ukrašavanja, a mama je bila umorna, pitao sam je da li mogu ja da kitim jelku. Otišao sam po kutije sa ukrasima i sačekao tatu da dođe sa posla da odemo na Kelenić pijacu da kupimo jelku. Tada sam prvi put ukrasio jelku, a mama je samo asistirala. Ostao mi je lanac sijalica koji sam okačio na prozor i odmah sam istrčao napolje da vidim kako to izgleda - Vau, što je ovo lepo! Onda dolazi film 'Sam u kući' koji mi je bio potpuno otkrovenje - mali Kevin se igra sa ukrasima i tera lopove. Pomislio sam kako bih ja mogao da ostanem sam i okitim celu kuću kako želim“.
Vuk Tomić
© Sputnik / Marija Jakovljević
Značajan trenutak za njega bio je doček 2001. godine u Atini kada ga je fascinirala najviša jelka u Evropi - 15 metara visoka metalna konstrukcija na centralnom trgu prekrivena sijalicama.
„Kupovale se igračke, oprema za školu, ali ja sam želeo samo sijalice. Da li si siguran, hoćeš patike, jaknu, ranac? – insistirali su mama i tata, ali ja sam tražio samo sijalice i otkrio sam radnju koja je bila specijalizovana za novogodišnje dekoracije. Dobio sam zeleno svetlo od tate i kupio sam tri seta sijalica. Tada me je to obuzelo i traje i danas“, ističe Tomić.
Svake godine je sa sve većim žarom ukrašavao kuću i bivao ponosan na ta svojevrsna umetnička dela:
„Tata mi je sa službenog puta u Atini doneo sijalice u crevu. One sada već izlaze iz upotrebe, ali tada ih nije bilo kod nas. Deset metara žutih i deset metara belih - to je bio spektakl. Stavljam ih na jelke ispred kuće, svi zastaju, pitaju šta je to, a ja sam ponosan. Istraživao sam po gradu, išao od radnje do radnje, šta još mogu da dodam na svoju kuću. To je bio moj svet. Odvajao sam od džeparca i maštao šta ću sledeće pa sam čekao da prođe Nova godina i na sniženju kupim za narednu“.
Deda Mrazova kuća na Voždovcu
Porodični dom Tomića je, zahvaljujući Vukovoj mašti i kreativnosti, postao najlepše ukrašena kuća u Beogradu, Deda Mrazova kuća u koju najmlađi svakog decembra žele da zavire, a svečano paljenje sijalica postalo je tradicija - slučajno.
„Jedne godine sam uzbuđeno pozvao roditelje i sestre da izađu ispred da vide šta sam uradio. Oduševili su se kada sam upalio sijalice. Sledeće godine pridružio se komšija i već naredne sam išao od vrata do vrata i pozivao komšije - Palićemo sijalice u 20 sati, izađite ako želite. Desetak njih se okupilo, upalili smo sijalice i usledio je aplauz. Meni je to bilo slatko. Značila mi je ta podrška. Sledeće godine sam pozvao celo svoje odeljenje iz srednje škole. Drugar je doneo šampanjac, ja sam puštao božićnu muziku i sve je počelo da poprima formu događaja. Sve je to dovelo do toga da naredne godine dođe TV ekipa i na kraju snimanja čujem - Vuk vas sve poziva za dva dana na svečano paljenje sijalica. Paljenje sijalica postalo je toliko popularan događaj da sam morao da prijavljujem organizaciju policiji, zatvaram ulicu i obaveštavam medije. Iz moje igrarije izrastao je događaj za nekoliko hiljada ljudi i sve televizije su prenosile da je ponovo zasijala Deda Mrazova kuća na Voždovcu“, sa ponosom ističe Tomić.
Vukov božićni kutak
© Sputnik / Marija Jakovljević
Božićni kutak – miris cimeta, božićne pesme i irvasi
Vukov božićni kutak je za njega bio korak dalje u širenju novogodišnjeg duha i ostvarenje želje da sve što je video po svetu pokaže svojim sugrađanima:
„Zamišljao sam da novogodišnje dekoracije budu moje zanimanje, da imam ekipu koja ide sa mnom i na lokacijama pravi dekoracije. Pozovu nas klijenti, dođemo, osmislimo i postavimo dekoraciju. Tako da sve što danas radim i jeste ostvarenje mojih dečačkih snova. Radnja novogodišnjih ukrasa proistekla je iz moje želje da ljudima ovde ponudim sve ono što sam video u svetu, putujući i istražujući novogodišnju industriju. Krčkala se ta ideja u meni sve do prošle godine kada se desila probna verzija božićnog kutka u maloj radnji od 30-tak kvadrata i kada sam video da ima sledbenika božićnog duha koji bi uživali u jednom takvom ambijentu, bilo da će popiti kafu ili toplu čokoladu ili će kupiti ukrase, jelku, sijalice“.
Vuk će božićni kutak pretvori u svojevrsni putujući šou koji će svake godine biti na drugoj lokaciji i pružiti posetiocima novo iskustvo.
Magični svet irvasa i Deda Mraza uz toplu čokoladu, miris cimeta i božićne pesme
© Sputnik / Marija Jakovljević
Van sezone novogodišnjih praznika Vuk sa svojom firmom radi dekoracije vančanja, rođendana, ukrašava bašte restorana i kafića da bi već od avgusta počeo sa planovima i dogovorima za zahtevne novogodišnje instalacije.
„Volim da uradim nešto upečatljivo, izazovno. Radili smo 50. rođendan gde smo postavili zvezdano nebo od 400 kvadrata i trebalo je dobro promisliti kako postaviti noseću konstrukciju za sijalice da bude stabilno u svim mogućim vremenskim uslovima. Ove godine najveći izazov je bila Zimska bajka na Beogradu na vodi gde sam osmislio celu dekoraciju Savskog parka sa 100 stabala, 25 izlagačkih kućica, velikim zvezdanim nebom iznad klizališta“, kaže Tomić.
Sijalice i pevanje – dve ljubavi
Pošto se mnogo toga u njegovom životu desi neočekivano, tako je zahvaljujući jednom paljenju sijalica postao stalni član Meri gospel hora - prvog takvog u Srbiji.
„Drugarica mi je predložila da mi za paljenje sijalica ispred kuće peva gospel hor. Uspeo sam u tome i posle par dana odem da zahvalim na saradnji. Kažu mi: Ajde sedi ti sa nama da čujemo znaš li da pevaš. Sve mi se to mnogo dopalo i ja tako postanem slučajno i neplanirano član hora“, ističe Vuk Tomić.
Sledite svoj san
Najlepše ukrašene kuće na Voždovcu ove godine neće biti, ali Vuk Tomić obećava mnogo novih iznenađenja. On živi svoj san, istrajan u misiji da ulepšava život i drugima i poručuje svima da osluškuju dete u sebi i idu za svojim snom:
„Mislim da je važno da prepoznamo i oslušnemo dete u sebi dok ga nije ugušio svakodnevni život. Svi imamo muke sa kojima se susrećemo svakog dana. Imam ih i ja iako se bavim lepim poslom. Pored svega toga moramo da pronađemo u sebi ono dete, da se setimo šta smo kao mali voleli i hteli da radimo. Mnogo je važno da verujemo u to što želimo. Imao sam sreće da sam uvek imao podršku svojih roditelja za sve što sam želeo da radim i mislio sam da se to podrazumeva, da su svi roditelji takvi, ali odrastajući shvatio sam da to nije tako. Imam prijatelje koji nisu ostvarili svoje želje i snove jer su im roditelji i okruženje govorili da to ne može. Nekima sam ja ulivao samopouzdanje i ukazivao na svoj primer: Pogledaj, ja se bavim novogodišnjim dekoracijama u Srbiji gde je to bilo potpuno nemoguće, gde sam maltene pokrenuo novu industriju“.
