https://lat.sputnikportal.rs/20230107/london-fabrikovao-dokumenata-kako-bi-optuzio-sssr-za-pokretanje-drugog-svetskog-rata-1149102558.html
London fabrikovao dokumenata kako bi optužio SSSR za pokretanje Drugog svetskog rata
London fabrikovao dokumenata kako bi optužio SSSR za pokretanje Drugog svetskog rata
Sputnik Srbija
Početkom Drugog svetskog rata Velika Britanija se spremala da uz podršku Francuske objavi zbirku lažnih materijala kako bi na SSSR prebacila odgovornost za... 07.01.2023, Sputnik Srbija
2023-01-07T20:30+0100
2023-01-07T20:30+0100
2023-01-07T20:30+0100
rusija
rusija
drugi svetski rat
sssr
velika britanija
francuska
falsifikovanje istorije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/07/1149102402_0:0:3293:1853_1920x0_80_0_0_89969a3dbd118c1ea7bfa6e90a204f62.jpg
Dokument pod nazivom „Obaveštajni izveštaj o pokušajima Engleza i Francuza da pripreme i objave ‘Plavu knjigu’ o englesko-francusko-sovjetskim pregovorima sa prebacivanjem cele krivice za njihov neuspeh na SSSR“, datira od 27. januara 1940. godine. Materijal je objavljen na sajtu Predsedničke biblioteke u okviru projekta „Drugi svetski rat u arhivskim dokumentima“.U saopštenju se navodi da će se knjiga sastojati od posebno odabranih i falsifikovanih „dokumenata“, kojima su u Londonu planirali da dokažu svetu da su dok je „Engleska pošteno pregovarala sa Sovjetskim Savezom i nameravala da zaključi pakt, boljševici sve vreme igrali dvostruku igru i potpisivanjem sovjetsko-nemačkog sporazuma pokrenuli evropski rat“.Zbornik je bio osmišljen odmah nakon početka Zimskog rata (Sovjetsko-finski rat) i trebalo je da bude objavljen do kraja decembra 1939. godine. Ali, objavljivanje je odloženo do dolaska u London engleskog ambasadora u SSSR Vilijama Sidsa, pošto je on bio autor nekih dokumenata i njegov boravak u Moskvi u trenutku objavljivanja knjige „mogao bi ga dovesti u prilično nezavidan položaj“.Nakon povratka u Britaniju, Sids se upoznao sa knjigom, ali to nije ubrzalo njeno objavljivanje.Autori navode da su neki od razloga što se odlagalo objavljivanje to što su, navodno, Francuzi uporno želeli da ta knjiga bude više antisovjetska, nego što je bila prvobitna verzija.Pored toga, autori ističu da su Francuzi, navodno, smatrali da Englezi nisu uspeli da Poljake prikažu pozitivno, kao i da se njihova uloga u remećenju englesko-sovjetskih pregovora, čak i u falisifikovanim dokumentima, pojavljuje u veoma lošem svetlu.Zbornik, na kraju, nikada nije objavljen ─ ni Velikoj Britaniji, ni Francuskoj nije bilo stalo do njega zbog vojnih uspeha Nemačke na zapadu Evrope 1940. godine. Do tada se već i završio Zimski rat.Ali, američki Stejt department objavio je svoj zbornik dokumenata u kom je pokušao da prikaže Sovjetski Savez odgovornim za početak Drugog svetskog rata. Moskva je odgovorila objavljivanjem „Falsifikatori istorije“ u kom je, između ostalog, otkrivena veza britanskih i francuskih elita sa nacističkom Nemačkom.Za neuspeh pregovora nije kriva MoskvaKako primećuju istoričari, Velika Britanija i Francuska su tokom 1930. godine ciljano gurale Treći rajh u rat protiv Sovjetskog saveza. Takozvana „politika smirivanja“, pretpostavljaju istraživači, bila je pokušaj Londona da iskoristi nemačko napredovanje na Istok za sopstvene ciljeve. Pritom, ti planovi su uključivali da Nemačka okupira Poljsku kao platformu za budući napad na SSSR.Za ključni korak u tom pravcu smatra se Minhenski pakt iz 1938. godine, kada je Čehoslovačka, okupirana od Nemačke, postala žrtva takve politike. Kao odgovor, Hitler je obećao da neće napadati Veliku Britaniju i Francusku, potpisavši sa njima odgovarajuće deklaracije, u suštini, paktove o nenapadanju.Na englesko-francusko-sovjetskim pregovorima koji su vođeni u leto 1939. godine u Moskvi razgovaralo se o mogućem vojnom savezu protiv Nemačke, ali ni Britanci i Francuzi nisu davali jasne odgovore na konkretne predloge sovjetske strane. U mnogo čemu je do sloma pregovora dovela politika poljskog rukovodstva, koje je izjavljivalo da je spremno da prihvati vojnu pomoć samo od Velike Britanije i Francuske, ali ne i od Sovjetskog Saveza.Istovremeno je London iza leđa Moskve vodio tajne pregovore sa Berlinom i, da bi se zaštitio od napada nacista, izjavljivao da je spreman da učini znatne ustupke, na primer, da odustane od obaveza u vezi sa Poljskom.U to vreme, sovjetsko rukovodstvo je već raspolagalo planovima nemačkog napada na Poljsku. U slučaju poraza, Vermaht bi izašao direktno na granicu sa Sovjetskim Savezom. Isto bi se desilo i u slučaju Hitlerove agresije na baltičke zemlje, koje su bile preslabe da se odupru nacističkoj ratnoj mašini. Zbog toga se SSSR našao licem u lice sa Nemačkom, dok su Britanci i Francuzi ostavljeni po strani (slično kao što su London i Pariz faktički bili nemi posmatrači invazije Trećeg Rajha na Poljsku 1. septembra 1939. godine, koja je označila početak Drugog svetskog rata).U isto vreme Crvena armija se borila protiv japanskih trupa u Mongoliji, u regionu reke Halhin Gol. U slučaju uspeha, Japanci su planirali da nastave veliku ofanzivu, a SSSR se suočio sa pretećom perspektivom da bude uvučen u rat na dva fronta.Na osnovu svega ovoga, Staljin je bio prinuđen da donese tešku, ali, po mišljenju stručnjaka, jedinu ispravnu odluku sa stanovišta osiguravanja bezbednosti zemlje – da zaključi pakt o nenapadanju sa Nemačkom. Ministri spoljnih poslova obe zemlje Vjačeslav Molotov i Joahim fon Ribentrop potpisali su sporazum u Kremlju 23. avgusta 1939. godine. Kako naglašavaju istoričari, sadržaj sporazuma nije se razlikovao od normi međunarodnog prava i prakse usvojene za takva regulisanja.Zajedno sa sporazumom potpisan je i dodatni tajni protokol o razgraničenju interesnih sfera Sovjetskog Saveza i Nemačke. U zonu uticaja SSSR-a ušle su baltičke države, istočna Poljska (uključujući Zapadnu Belorusiju i Zapadnu Ukrajinu) i Besarabija – teritorije koje su ranije bile deo Ruske imperije.Zahvaljujući naknadnom pripajanju novih teritorija SSSR-u, njegove zapadne granice su značajno pomerene. To je omogućilo da se osujete planovi za nemački blickrig u leto 1941. godine. Ali sovjetsko-nemački sporazum o nenapadanju takođe je zakopao i nade Velike Britanije u ekspanziju u Evropi, uništivši „engleski ratni raspored“, naglašavaju istoričari.Potonja antisovjetska politika Londona nije se ograničavala samo na pripremu tendenciozne zbirke o moskovskim pregovorima. Tokom Zimskog rata, Velika Britanija i Francuska planirale su da zajednički napadnu SSSR iz Finske. Osim toga, 1939-1940. godine London i Pariz aktivno su se pripremali da napadnu na SSSR na jugu i unište naftna polja u Bakuu, zbog čega su hiljade vojnika bile koncentrisane na Bliskom istoku. To potvrđuju arhivski dokumenti sovjetske obaveštajne službe sa kojih je ranije skinuta oznaka tajnosti.Suprotstavljanje „istorijskoj agresiji“ ZapadaPoslednjih godina vodeće zapadne zemlje sve više pokušavaju da optuže Sovjetski Savez za raspirivanje Drugog svetskog rata i stave ga u ravan sa nacističkom Nemačkom. Istovremeno, pokušavaju da se opravdaju zločini onih političkih snaga i režima koji su sarađivali sa Trećim rajhom, ali nisu dobili odgovarajuću pravnu ocenu u Nirnberškom procesu, uključujući i ukrajinske nacionalističke organizacije.Prema rečima ruskih stručnjaka, rad na falsifikovanju istorije odvija se u različitim zemljama pod rukovodstvom državnih organa i specijalnih službi uz angažovanje državnih institucija, javnih organizacija, istraživačkih struktura, istorijskih i kulturnih centara i nevladinih organizacija.Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2020. godine napisao članak o Drugom svetskom ratu. U njemu je napomenuo da je rezolucija Evropskog parlamenta iz septembra 2019, kojom se direktno optužuje SSSR, zajedno sa Trećim rajhom za pokretanje Drugog svetskog rata, „digla ruku“ na zaključke Nirnberškog tribunala, na napore svetske zajednice koja je posle pobedničke 1945. godine stvorila univerzalne međunarodne institucije. A oni koji namerno dovode u pitanje ovaj konsenzus ruše temelje cele posleratne Evrope, naglasio je tada Putin.Takođe je naglasio da je neprihvatljivo stavljanje znaka jednakosti između oslobodilaca i okupatora. Rusija će čvrsto braniti istinu zasnovanu na dokumentovanim istorijskim činjenicama i nastaviće da iskreno i nepristrasno govori o događajima iz Drugog svetskog rata, zaključio je ruski lider.Bonus video:
https://lat.sputnikportal.rs/20221230/da-nije-bilo-sovjetskog-saveza-danas-bi-svet-bio-mnogo-gori-strucnjaci-o-istorijskoj-ulozi-sssr-a-1148732642.html
https://lat.sputnikportal.rs/20220315/bivsi-papin-izaslanik-za-sad-upozorava-naum-zlocinacke-elite---zamka-za-rusiju-i-ukrajinu-1135462439.html
sssr
velika britanija
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, drugi svetski rat, sssr, velika britanija, francuska, falsifikovanje istorije
rusija, drugi svetski rat, sssr, velika britanija, francuska, falsifikovanje istorije
London fabrikovao dokumenata kako bi optužio SSSR za pokretanje Drugog svetskog rata
Početkom Drugog svetskog rata Velika Britanija se spremala da uz podršku Francuske objavi zbirku lažnih materijala kako bi na SSSR prebacila odgovornost za razvoj događaja koji su doveli do globalnog sukoba, proizlazi iz arhivskih materijala Spoljne obaveštajne službe Rusije sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.
Dokument pod nazivom „Obaveštajni izveštaj o pokušajima Engleza i Francuza da pripreme i objave ‘Plavu knjigu’ o englesko-francusko-sovjetskim pregovorima sa prebacivanjem cele krivice za njihov neuspeh na SSSR“, datira od 27. januara 1940. godine. Materijal je objavljen na sajtu Predsedničke biblioteke u okviru projekta „Drugi svetski rat u arhivskim dokumentima“.
U saopštenju se navodi da će se knjiga sastojati od posebno odabranih i falsifikovanih „dokumenata“, kojima su u Londonu planirali da dokažu svetu da su dok je „Engleska pošteno pregovarala sa Sovjetskim Savezom i nameravala da zaključi pakt, boljševici sve vreme igrali dvostruku igru i potpisivanjem sovjetsko-nemačkog sporazuma pokrenuli evropski rat“.
Zbornik je bio osmišljen odmah nakon početka Zimskog rata (Sovjetsko-finski rat) i trebalo je da bude objavljen do kraja decembra 1939. godine. Ali, objavljivanje je odloženo do dolaska u London engleskog ambasadora u SSSR Vilijama Sidsa, pošto je on bio autor nekih dokumenata i njegov boravak u Moskvi u trenutku objavljivanja knjige „mogao bi ga dovesti u prilično nezavidan položaj“.
Nakon povratka u Britaniju, Sids se upoznao sa knjigom, ali to nije ubrzalo njeno objavljivanje.
Autori navode da su neki od razloga što se odlagalo objavljivanje to što su, navodno, Francuzi uporno želeli da ta knjiga bude više antisovjetska, nego što je bila prvobitna verzija.
Pored toga, autori ističu da su Francuzi, navodno, smatrali da Englezi nisu uspeli da Poljake prikažu pozitivno, kao i da se njihova uloga u remećenju englesko-sovjetskih pregovora, čak i u falisifikovanim dokumentima, pojavljuje u veoma lošem svetlu.
Zbornik, na kraju, nikada nije objavljen ─ ni Velikoj Britaniji, ni Francuskoj nije bilo stalo do njega zbog vojnih uspeha Nemačke na zapadu Evrope 1940. godine. Do tada se već i završio Zimski rat.
Ali, američki Stejt department objavio je svoj zbornik dokumenata u kom je pokušao da prikaže Sovjetski Savez odgovornim za početak Drugog svetskog rata. Moskva je odgovorila objavljivanjem „Falsifikatori istorije“ u kom je, između ostalog, otkrivena veza britanskih i francuskih elita sa nacističkom Nemačkom.
Za neuspeh pregovora nije kriva Moskva
Kako primećuju istoričari, Velika Britanija i Francuska su tokom 1930. godine ciljano gurale Treći rajh u rat protiv Sovjetskog saveza. Takozvana „politika smirivanja“, pretpostavljaju istraživači, bila je pokušaj Londona da iskoristi nemačko napredovanje na Istok za sopstvene ciljeve. Pritom, ti planovi su uključivali da Nemačka okupira Poljsku kao platformu za budući napad na SSSR.
Za ključni korak u tom pravcu smatra se Minhenski pakt iz 1938. godine, kada je Čehoslovačka, okupirana od Nemačke, postala žrtva takve politike. Kao odgovor, Hitler je obećao da neće napadati Veliku Britaniju i Francusku, potpisavši sa njima odgovarajuće deklaracije, u suštini, paktove o nenapadanju.
Na englesko-francusko-sovjetskim pregovorima koji su vođeni u leto 1939. godine u Moskvi razgovaralo se o mogućem vojnom savezu protiv Nemačke, ali ni Britanci i Francuzi nisu davali jasne odgovore na konkretne predloge sovjetske strane. U mnogo čemu je do sloma pregovora dovela politika poljskog rukovodstva, koje je izjavljivalo da je spremno da prihvati vojnu pomoć samo od Velike Britanije i Francuske, ali ne i od Sovjetskog Saveza.
Istovremeno je London iza leđa Moskve vodio tajne pregovore sa Berlinom i, da bi se zaštitio od napada nacista, izjavljivao da je spreman da učini znatne ustupke, na primer, da odustane od obaveza u vezi sa Poljskom.
U to vreme, sovjetsko rukovodstvo je već raspolagalo planovima nemačkog napada na Poljsku. U slučaju poraza, Vermaht bi izašao direktno na granicu sa Sovjetskim Savezom. Isto bi se desilo i u slučaju Hitlerove agresije na baltičke zemlje, koje su bile preslabe da se odupru nacističkoj ratnoj mašini. Zbog toga se SSSR našao licem u lice sa Nemačkom, dok su Britanci i Francuzi ostavljeni po strani (slično kao što su London i Pariz faktički bili nemi posmatrači invazije Trećeg Rajha na Poljsku 1. septembra 1939. godine, koja je označila početak Drugog svetskog rata).
U isto vreme Crvena armija se borila protiv japanskih trupa u Mongoliji, u regionu reke Halhin Gol. U slučaju uspeha, Japanci su planirali da nastave veliku ofanzivu, a SSSR se suočio sa pretećom perspektivom da bude uvučen u rat na dva fronta.
Na osnovu svega ovoga, Staljin je bio prinuđen da donese tešku, ali, po mišljenju stručnjaka, jedinu ispravnu odluku sa stanovišta osiguravanja bezbednosti zemlje – da zaključi pakt o nenapadanju sa Nemačkom.
Ministri spoljnih poslova obe zemlje Vjačeslav
Molotov i Joahim fon
Ribentrop potpisali su
sporazum u Kremlju 23. avgusta 1939. godine. Kako naglašavaju istoričari, sadržaj sporazuma nije se razlikovao od normi međunarodnog prava i prakse usvojene za takva regulisanja.
Zajedno sa sporazumom potpisan je i dodatni tajni protokol o razgraničenju interesnih sfera Sovjetskog Saveza i Nemačke. U zonu uticaja SSSR-a ušle su baltičke države, istočna Poljska (uključujući Zapadnu Belorusiju i Zapadnu Ukrajinu) i Besarabija – teritorije koje su ranije bile deo Ruske imperije.
Zahvaljujući naknadnom pripajanju novih teritorija SSSR-u, njegove zapadne granice su značajno pomerene. To je omogućilo da se osujete planovi za nemački blickrig u leto 1941. godine. Ali sovjetsko-nemački sporazum o nenapadanju takođe je zakopao i nade Velike Britanije u ekspanziju u Evropi, uništivši „engleski ratni raspored“, naglašavaju istoričari.
Potonja antisovjetska politika Londona nije se ograničavala samo na pripremu tendenciozne zbirke o moskovskim pregovorima. Tokom Zimskog rata, Velika Britanija i Francuska planirale su da zajednički napadnu SSSR iz Finske. Osim toga, 1939-1940. godine London i Pariz aktivno su se pripremali da napadnu na SSSR na jugu i unište naftna polja u Bakuu, zbog čega su hiljade vojnika bile koncentrisane na Bliskom istoku. To potvrđuju arhivski dokumenti sovjetske obaveštajne službe sa kojih je ranije skinuta oznaka tajnosti.
Suprotstavljanje „istorijskoj agresiji“ Zapada
Poslednjih godina vodeće zapadne zemlje sve više pokušavaju da optuže Sovjetski Savez za raspirivanje Drugog svetskog rata i stave ga u ravan sa nacističkom Nemačkom. Istovremeno, pokušavaju da se opravdaju zločini onih političkih snaga i režima koji su sarađivali sa Trećim rajhom, ali nisu dobili odgovarajuću pravnu ocenu u Nirnberškom procesu, uključujući i ukrajinske nacionalističke organizacije.
Prema rečima ruskih stručnjaka, rad na falsifikovanju istorije odvija se u različitim zemljama pod rukovodstvom državnih organa i specijalnih službi uz angažovanje državnih institucija, javnih organizacija, istraživačkih struktura, istorijskih i kulturnih centara i nevladinih organizacija.
Predsednik Rusije Vladimir
Putin je 2020. godine napisao
članak o Drugom svetskom ratu. U njemu je napomenuo da je rezolucija Evropskog parlamenta iz septembra 2019, kojom se direktno optužuje SSSR, zajedno sa Trećim rajhom za pokretanje Drugog svetskog rata, „digla ruku“ na zaključke Nirnberškog tribunala, na napore svetske zajednice koja je posle pobedničke 1945. godine stvorila univerzalne međunarodne institucije. A oni koji namerno dovode u pitanje ovaj konsenzus ruše temelje cele posleratne Evrope, naglasio je tada Putin.
Takođe je naglasio da je neprihvatljivo stavljanje znaka jednakosti između oslobodilaca i okupatora. Rusija će čvrsto braniti istinu zasnovanu na dokumentovanim istorijskim činjenicama i nastaviće da iskreno i nepristrasno govori o događajima iz Drugog svetskog rata, zaključio je ruski lider.
