„Da nije bilo Sovjetskog Saveza danas bi svet bio mnogo gori“: Stručnjaci o istorijskoj ulozi SSSR-a
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Pratite nas
Jedna od najznačajnijih posledica postojanja SSSR-a je to što imperijalizam i moć globalističkih elita nisu uspeli da prevladaju u svetu, izjavio je profesor na Univerzitetu u Havani, doktor istorijskih nauka Oskar Vilar Baroso povodom stogodišnjice formiranja Sovjetskog Saveza.
„Da nije bilo SSSR-a, svet bi bio mnogo gori nego što je danas. U stanju smo haosa, kada korporatizovani i globalizovani imperijalizam pokušava da nametne svetu ideju 'oslobođenja' i vodi ga praktično ka samouništenju. Zahvaljujući Sovjetskom Savezu, ti procesi su usporeni početkom 20. veka“, ističe profesor.
Po njegovom mišljenju, Zapad je doprineo dolasku nacista na vlast kako bi tuđim rukama uništio SSSR. To je, dodaje, bio pomoćni rat kapitalizma protiv Sovjetskog Saveza. Analitičar naglašava da niko nije očekivao da će SSSR podneti tako ogromne žrtve u vidu ljudskih života, resursa i stradanja svog naroda kako bi pobedio nacizam.
„Najvažniji razlog zbog koga, po mom mišljenju, treba obeležiti ovu godišnjicu je to što je u određenom trenutku istorije čovečanstva jedna od država sebi postavila za cilj da promeni mnoge stvari u svetu i zaista je mnogo toga promenila“, zaključio je on.
Supersila, ali sa ograničenjima
Po rečima doktora nauka za međunarodne odnose i nastavnika na argentinskoj Visokoj vojnoj školi Alberta Hučenrojtera, formiranje SSSR-a dovelo je do značajnog industrijskog razvoja, a usled radikalnih ekonomskih transformacija, Sovjetski Savez je prvo postao velika sila, a potom se pretvorio u supersilu kada je uspeo da protera nacističku Nemačku sa svoje teritorije.
Profesor podseća da je Drugi svetski rat faktički bio borba za opstanak.
„Cena pobede je bila izuzetno visoka, a obično se zanemaruje da dve zemlje, koje su izgubile najviše života u Drugom svetskom ratu, nisu zapadne. Na prva dva mesta su SSSR i Kina, a tek onda slede Nemačka, Poljska i ostale zemlje“, naglasio je Hučenrojter.
Istovremeno priznaje da je moć SSSR-a imala određene granice, te da Sovjetski Savez nije bio idealan.
„To je bila velika vojno-industrijska strateška supersila, ali je imala ograničenja u finansijskoj i trgovinskoj sferi“, rekao je stručnjak.
Alternativni put koji nije realizovan zbog Gorbačova
Sovjetski Savez je čovečanstvu ponudio alternativni put razvoja, smatra profesor međunarodnih odnosa i član Saveta za međunarodne odnose Argentine Marselo Montes.
„SSSR je obeležio period izvesne nade, idealizacije, drugačijeg čoveka, drugačijeg ljudskog roda, boljeg i solidarnijeg sveta“, ocenjuje on.
Profesor smatra da je odlučujući faktor u raspadu SSSR-a bila figura Mihaila Gorbačova.
„Rekao bih da je vladavina Gorbačova bila odlučujuća u raspadu Sovjetskog Saveza. Pored faktora na koje se stavlja akcenat na Zapadu, na kraju krajeva glavni razlog je dolazak Gorbačova na vlast", naglasio je Montes.
On podseća da je u kontekstu hladnog rata nastao NATO, pošto je postojala potreba da se „obuzda“ hipotetički sovjetski prodor, međutim u vreme Gorbačova za tom organizacijom više nije bilo potrebe. Pored toga, bilo je dato obećanje da bi Rusija mogla da postane članica Alijanse, a Gorbačov je postupio „naivno“, jer je verovao zapadnim liderima, zaključuje profesor.
