https://lat.sputnikportal.rs/20221220/spoljnoobavestajna-sluzba-rusije-otkriva-hitler-1933-godine-kovao-plan-za-drzavni-prevrat-u-sssr-1148231805.html
Spoljnoobaveštajna služba Rusije otkriva: Hitler 1933. godine kovao plan za državni prevrat u SSSR
Spoljnoobaveštajna služba Rusije otkriva: Hitler 1933. godine kovao plan za državni prevrat u SSSR
Sputnik Srbija
Vođa Trećeg rajha Adolf Hitler kovao je 1933. godine planove za državni prevrat u SSSR, usled čega bi, konkretno, od Belorusije trebalo napraviti nemačku... 20.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-20T12:42+0100
2022-12-20T12:42+0100
2022-12-20T12:42+0100
rusija
rusija
svet
nemačka
adolf hitler
sssr
francuska
velika britanija
sad
služba za spoljni obaveštajni rad (svr)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112116/19/1121161903_0:0:2761:1554_1920x0_80_0_0_0f94886a6d1dbdbc6a284a5f3fe517ff.jpg
Ovaj podatak se navodi u materijalu sovjetske Spoljnoobaveštajne službe, koji datira najkasnije od 19. septembra 1933. godine.Prema obaveštajnim podacima, planirano je da se Belorusija pretvori u nemačku koloniju, pri čemu bi u početku trebalo da bude „potčinjena novom režimu u Rusiji“, ali bi Nemačka sprovela potpunu industrijalizaciju.Takođe je bilo reči o ekspanzionističkim planovima rukovodstva Trećeg rajha i postepenoj aneksiji Belorusije.London i Pariz hteli da ratuju protiv SSSR u FinskojDokumenti SVR takođe otkrivaju da su Francuska i Velika Britanija početkom 1940. godine htele da odugovlače sovjetsko-finski rat kako bi u pogodnom trenutku, okrenuvši svoje stanovništvo protiv Sovjetskog Saveza, zajedno napale oslabljeni SSSR iz Finske.Na osnovu izvora, Pariz i London „žele da ratuju protiv SSSR na teritoriji Finske“.Od samog početka Zimskog rata Zapad je pružao ne samo diplomatsku, već i vojnu podršku Finskoj. Velika Britanija i Francuska donele su odluku da formiraju ekspedicione snage za rat sa SSSR na strani Finske. Faktički, London i Pariz pripremali su agresiju protiv Sovjetskog Saveza. Do nje nije došlo, jer se rat završio 13. marta 1940. godine.SAD sponzorisale nacisteU dokumentima SVR takođe se navodi da su američki politički i finansijski krugovi uoči Drugog svetskog rata u tajnosti pomagali da se hitlerovski režim pumpa milijardama i bojali se da će detalji o tome izaći na videlo.Kako se navodi u dokumentu, sve američke novine objavile su da je ser Robert Hadson, tadašnji ministar za spoljnu trgovinu Velike Britanije razgovarao sa nemačkim savetnikom za ekonomiju Volhatom, a da je tema bila davanje zajma od pet milijardi Nemačkoj.Pored toga, bila je predviđeno da i ondašnji finansijski delatnici sa Volstrita pomognu nacistima.Papa Pije XII znao za napad Nemačke na SSSRAkta SVR još otkrivaju da je papa Pije XII je aprila 1941. godine znao za skori napad nacističke Nemačke na SSSR, a jezuitima na zapadnim sovjetskim teritorijama u vezi s tim bilo je naloženo da se premeste bliže granici.U šifrovanom telegramu koji je stigao u Moskvu 3. maja 1941. godine navodi se da je 23. aprila održan tajni sastanak 400 jezuita kod pape, koji im ih je pozvao da povećaju aktivnosti na Istoku.Arhivski materijali SVR, u koje spadaju i oni iz predratnog perioda, objavljeni su na sajtu „Predsedničke biblioteke B.N. Jeljcin“ u delu „Drugi svetski rat u arhivskim dokumentima“. Publikacija je upriličena povodom 102. godine od osnivanja nacionalne Spoljnoobaveštajne službe 1920. godine.Za sto godina svog postojanja, Spoljno obaveštajna služba Rusije dobila je ogromnu količinu najdragocenijih informacija, neophodnih za osiguranje bezbednosti i nacionalnih interesa SSSR i Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20210621/glavni-ruski-obavestajac-otkriva-sssr-znao-tacan-datum-hitlerovog-napada-1125712113.html
https://lat.sputnikportal.rs/20150430/1601586.html
nemačka
sssr
francuska
velika britanija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, svet, nemačka, adolf hitler, sssr, francuska, velika britanija, sad, služba za spoljni obaveštajni rad (svr), papa pije xii
rusija, svet, nemačka, adolf hitler, sssr, francuska, velika britanija, sad, služba za spoljni obaveštajni rad (svr), papa pije xii
Spoljnoobaveštajna služba Rusije otkriva: Hitler 1933. godine kovao plan za državni prevrat u SSSR
Vođa Trećeg rajha Adolf Hitler kovao je 1933. godine planove za državni prevrat u SSSR, usled čega bi, konkretno, od Belorusije trebalo napraviti nemačku koloniju, a na njenu teritoriju preseliti sve Nemce iz sovjetskog Povolžja, proizlazi iz arhivskih dokumenata Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR), sa kojih je skinuta oznaka tajnosti.
Ovaj podatak se navodi u materijalu sovjetske Spoljnoobaveštajne službe, koji datira najkasnije od 19. septembra 1933. godine.
Prema obaveštajnim podacima, planirano je da se Belorusija pretvori u nemačku koloniju, pri čemu bi u početku trebalo da bude „potčinjena novom režimu u Rusiji“, ali bi Nemačka sprovela potpunu industrijalizaciju.
Takođe je bilo reči o ekspanzionističkim planovima rukovodstva Trećeg rajha i postepenoj aneksiji Belorusije.
London i Pariz hteli da ratuju protiv SSSR u Finskoj
Dokumenti SVR takođe otkrivaju da su Francuska i Velika Britanija početkom 1940. godine htele da odugovlače sovjetsko-finski rat kako bi u pogodnom trenutku, okrenuvši svoje stanovništvo protiv Sovjetskog Saveza, zajedno napale oslabljeni SSSR iz Finske.
Dopis sa obaveštajnim podacima iz Kine koji govori o tome, datira od 4. marta 1940. godine, odnosno, to je bio sam kraj sovjetsko-finskog Zimskog rata. Prema dokumentu, nije bilo isključeno ni da se Nemačka pridruži pomenutom ratu.
Na osnovu izvora, Pariz i London „žele da ratuju protiv SSSR na teritoriji Finske“.
Od samog početka Zimskog rata Zapad je pružao ne samo diplomatsku, već i vojnu podršku Finskoj. Velika Britanija i Francuska donele su odluku da formiraju ekspedicione snage za rat sa SSSR na strani Finske.
Faktički, London i Pariz pripremali su agresiju protiv Sovjetskog Saveza. Do nje nije došlo, jer se rat završio 13. marta 1940. godine.
U dokumentima SVR takođe se navodi da su američki politički i finansijski krugovi uoči Drugog svetskog rata u tajnosti pomagali da se hitlerovski režim pumpa milijardama i bojali se da će detalji o tome izaći na videlo.
Prema navodima, sovjetska Spoljnoobaveštajna služba dobila je 24. jula 1939. godine od svog neimenovanog izvora informacije o pokušajima američke strane da sakrije da su se Angloamerikanci pripremili da daju veliki zajam nacistima.
Kako se navodi u dokumentu, sve američke novine objavile su da je ser Robert Hadson, tadašnji ministar za spoljnu trgovinu Velike Britanije razgovarao sa nemačkim savetnikom za ekonomiju Volhatom, a da je tema bila davanje zajma od pet milijardi Nemačkoj.
Pritom, dokumenti otkrivaju da Hadson je bio u bliskom kontaktu sa Herbertom Huverom, koji je od 1929-1933. godine bio američki predsednik iz Republikanske partije i „direktno i neposredno umešan“ i zainteresovan za britansko-nemački dogovor.
Pored toga, bila je predviđeno da i ondašnji finansijski delatnici sa Volstrita pomognu nacistima.
Papa Pije XII znao za napad Nemačke na SSSR
Akta SVR još otkrivaju da je papa Pije XII je aprila 1941. godine znao za skori napad nacističke Nemačke na SSSR, a jezuitima na zapadnim sovjetskim teritorijama u vezi s tim bilo je naloženo da se premeste bliže granici.
U šifrovanom telegramu koji je stigao u Moskvu 3. maja 1941. godine navodi se da je 23. aprila održan tajni sastanak 400 jezuita kod pape, koji im ih je pozvao da povećaju aktivnosti na Istoku.
Ističe se da su „jezuitima koji su se nalazili na Baltiku, Zapadnoj Ukrajini i Belorusiji date instrukcije da se postepeno koncentrišu bliže granici, jer se ubrzo nakon likvidacije grčkog pitanja očekuje ofanziva Nemačke protiv SSSR“.
Arhivski materijali SVR, u koje spadaju i oni iz predratnog perioda, objavljeni su na sajtu „Predsedničke biblioteke B.N. Jeljcin“ u delu
„Drugi svetski rat u arhivskim dokumentima“.
Publikacija je upriličena povodom 102. godine od osnivanja nacionalne Spoljnoobaveštajne službe 1920. godine.
Za sto godina svog postojanja, Spoljno obaveštajna služba Rusije dobila je ogromnu količinu najdragocenijih informacija, neophodnih za osiguranje bezbednosti i nacionalnih interesa SSSR i Rusije.
