https://lat.sputnikportal.rs/20221209/drugi-udar-na-gradjane-povecanja-referentne-stope-poskupljuje-kredite-ali-nije-sve-tako-crno-1147609499.html
„Drugi udar na građane“: Povećanja referentne stope poskupljuje kredite, ali nije sve tako crno
„Drugi udar na građane“: Povećanja referentne stope poskupljuje kredite, ali nije sve tako crno
Sputnik Srbija
Novo podizanje referentne kamate na 5% uticaće na uvećanje dugova kreditno zaduženih, ali i pad kreditne aktivnosti s obzirom da novac postaje skuplji. Teret ove... 09.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-09T21:37+0100
2022-12-09T21:37+0100
2022-12-09T21:37+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128470149_0:0:2811:1581_1920x0_80_0_0_b87081d8d9eefdeb8aab474472d4745a.jpg
Posle povećanja referentne kamatne stope doći će do uvećanja i dugova po potrošačkim kreditima, kreditnim karticama i dozvoljenim minusima, rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić i dodao da do poskupljenja, ipak, neće doći odmah i automatski, već da se očekuje u naredna tri meseca.„Mehanizam nije automatski jer pored referentne kamatne stope na povećanje kamata kod banaka utiču i ponuda i tražnja. Međutim, de fakto novac postaje skuplji. I same banke ga traže, a to se vidi kroz porast kamata na depozite“, rekao je on za Tanjug.Vasić je objasnio da oni koji su uzeli kredite, i koji ih uzimaju, plaćaju cenu restriktivne monetarne politike usmerene da zaustavi inflaciju. Podsetio je da je pre 12 godina referentna kamatna stopa bila oko 12 odsto, a da su dinarski krediti tada bili sa kamatom oko 15 procenata.Kaže da su kamate na gotovinske i slične dinarske kredite i dalje između 11 i 12 procenata, dok je kod stambenih indeksiranih u evrima ona koja je bila 2,65 sada od 4 do 4,1 odsto što,ocenjuje, nije drastično uvećanje.Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva za TV K1 ocenio je da novo podizanje referentne kamate direktno građanima i privredi otežava situaciju, kao i da će možda indirektno uticati na smirivanje inflacije. Dodao je da referentna kamata koja je izgurala na pet posto, dovodi do rasta belibora, što zatim uvećava dugove.„Privrednici će taj rast prevaliti preko proizvoda i usluga na građane, da to plate iz svojih prihoda. To će biti drugi udar na građane“, rekao je on.Odluku NBS da podigne referentnu kamatu po deveti put ove godine prati i stvaranje mogućnosti bankama da prolongiraju naplatu kredita klijentima koji budu u krizi.„Data je mogućnost da oni koji imaju problem mogu da se jave banci, te da ona ima zakonsku mogućnost da prolongira period otplate“, rekao je Vasić.Za potrošačke i slične kredite do tri godine prolongiranja, a za stambene do pet godina.U Srbiji je, inače, pokazatelj stepena nenaplativih kredita 2,8 posto u proseku i sličan je onom koji je bio pred kovid krizu 2019. godine.„Nema najava problema, ali je dobro da postoji odluka NBS, da ako neko ne bude mogao da istrpi ovo podizanje rata može da se javi banci. A to može i banka da inicira, pa da se prolongira vraćanje kredita ako se klijent složi“, rekao je on.Na pitanje da li je dizanje referentne kamate sa jedan na pet odsto uticalo na kreditnu tražnju u Srbiji, Vasić kaže da je prema poslednjim podacima „mesec za mesec“ kreditna aktivnost smanjena za 0,3 odsto.„To može da bude i sezonski. Treba tu pojavu sagledati u dužem vremenskom periodu, da bi se video efekat. Pretpostavljam da će doći do usporavanja kreditne aktivnosti“, zaključio je on.Vasić je za Tanjug ranije rekao i da mehanizam uvećavanja referentnih kamatnih stopa odnosno poskupljenja novca već pokazuje rezultate u SAD i EU.On dobar signal u Srbiji vidi u padu cena energenata, a nada se da je i kretanje cene barela nafte na svetskom tržištu jedna od prekretnica.
https://lat.sputnikportal.rs/20221208/nbs-povecala-referentnu-kamatnu-stopu-na-pet-odsto-1147531506.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221208/nove-mere-narodne-banke-srbije-koje-su-olaksice-u-vezi-sa-otplatom-stambenih-kredita-1147571338.html
https://lat.sputnikportal.rs/20221204/odbor-za-finansije-prihvatio-budzet-za-2023-i-zavrsni-racun-za-2021-godinu-1147305531.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – ekonomija, banke i berza
srbija – ekonomija, banke i berza
„Drugi udar na građane“: Povećanja referentne stope poskupljuje kredite, ali nije sve tako crno
Novo podizanje referentne kamate na 5% uticaće na uvećanje dugova kreditno zaduženih, ali i pad kreditne aktivnosti s obzirom da novac postaje skuplji. Teret ove odluke na kraju će se prevaliti na krajnje potrošače – dakle građane, ali situacija gledano dugoročno može da dovede do usporavanja inflacije i konačno njenog zaustavljanja, smatraju eksperti.
Posle povećanja referentne kamatne stope doći će do uvećanja i dugova po potrošačkim kreditima, kreditnim karticama i dozvoljenim minusima, rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić i dodao da do poskupljenja, ipak, neće doći odmah i automatski, već da se očekuje u naredna tri meseca.
„Mehanizam nije automatski jer pored referentne kamatne stope na povećanje kamata kod banaka utiču i ponuda i tražnja. Međutim, de fakto novac postaje skuplji. I same banke ga traže, a to se vidi kroz porast kamata na depozite“, rekao je on za Tanjug.
Vasić je objasnio da oni koji su uzeli kredite, i koji ih uzimaju, plaćaju cenu restriktivne monetarne politike usmerene da zaustavi inflaciju. Podsetio je da je pre 12 godina referentna kamatna stopa bila oko 12 odsto, a da su dinarski krediti tada bili sa kamatom oko 15 procenata.
„Mislim da je danas daleko povoljnije i nadam se da povećanje referentne kamatne stope neznatno utiče na sve nas“, rekao je on.
Kaže da su kamate na gotovinske i slične dinarske kredite i dalje između 11 i 12 procenata, dok je kod stambenih indeksiranih u evrima ona koja je bila 2,65 sada od 4 do 4,1 odsto što,ocenjuje, nije drastično uvećanje.
Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva za TV K1 ocenio je da novo podizanje referentne kamate direktno građanima i privredi otežava situaciju, kao i da će možda indirektno uticati na smirivanje inflacije. Dodao je da referentna kamata koja je izgurala na pet posto, dovodi do rasta belibora, što zatim uvećava dugove.
„Privrednici će taj rast prevaliti preko proizvoda i usluga na građane, da to plate iz svojih prihoda. To će biti drugi udar na građane“, rekao je on.
Odluku NBS da podigne referentnu kamatu po deveti put ove godine prati i stvaranje mogućnosti bankama da prolongiraju naplatu kredita klijentima koji budu u krizi.
„Data je mogućnost da oni koji imaju problem mogu da se jave banci, te da ona ima zakonsku mogućnost da prolongira period otplate“, rekao je Vasić.
Za potrošačke i slične kredite do tri godine prolongiranja, a za stambene do pet godina.
„Nemamo detalje jer odluke NBS nisu izašle u Službenom listu, ali mislim da se radi o dobrim rešenjima“, rekao je on.
U Srbiji je, inače, pokazatelj stepena nenaplativih kredita 2,8 posto u proseku i sličan je onom koji je bio pred kovid krizu 2019. godine.
„Nema najava problema, ali je dobro da postoji odluka NBS, da ako neko ne bude mogao da istrpi ovo podizanje rata može da se javi banci. A to može i banka da inicira, pa da se prolongira vraćanje kredita ako se klijent složi“, rekao je on.
Na pitanje da li je dizanje referentne kamate sa jedan na pet odsto uticalo na kreditnu tražnju u Srbiji, Vasić kaže da je prema poslednjim podacima „mesec za mesec“ kreditna aktivnost smanjena za 0,3 odsto.
„To može da bude i sezonski. Treba tu pojavu sagledati u dužem vremenskom periodu, da bi se video efekat. Pretpostavljam da će doći do usporavanja kreditne aktivnosti“, zaključio je on.
Vasić je za Tanjug ranije rekao i da mehanizam uvećavanja referentnih kamatnih stopa odnosno poskupljenja novca već pokazuje rezultate u SAD i EU.
„U SAD mehanizam deluje. Stala je inflacija i krenula je da se spušta. U EU se prvi put posle 17 meseci zaustavila“, rekao je on.
On dobar signal u Srbiji vidi u padu cena energenata, a nada se da je i kretanje cene barela nafte na svetskom tržištu jedna od prekretnica.
