https://lat.sputnikportal.rs/20221209/argentina-holandija-sport-fudbal-francuska-1998-mundijal-svetsko-prvenstvo-1147572322.html
Dok je lopta od Mijatove prečke i dalje letela prema Beogradu...
Dok je lopta od Mijatove prečke i dalje letela prema Beogradu...
Sputnik Srbija
Četvrtog jula 1998. godine je u našoj zemlji slavljen Dan (komunističkog) borca, u Sjedinjenim Američkim Državama Dan nezavisnosti, a Holanđani su te sunčane... 09.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-09T19:02+0100
2022-12-09T19:02+0100
2022-12-09T19:02+0100
katar 2022
katar 2022 – kolumna
sport
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147572176_0:192:1441:1003_1920x0_80_0_0_34e4169e058f952ce4db2b9eca8ec240.jpg
Duboko religiozni navijači „lala“ bi ga rado i kanonizovali, ali je fudbal, ipak, svetovna stvar, nema Bog ni vremena, a ni nameru da se njime bavi, pa je sve završeno molitvama za dobro zdravlje i još bolju formu velikana amsterdamskog Ajaksa i londonskog Arsenala, čiji je član u to vreme bio plavokosi virtuoz.Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije.Dok je lopta odbijena od „Mijatove prečke“ i dalje letela prema Beogradu, sunarodnici i igrači selektora Husa (Gusa) Hidinka slavili su pobedu protiv naše reprezentacije u osmini finala Svetskog prvenstva , krsteći sve štence u svojoj zemlji imenom strelca odlučujućeg pogotka – Edgara Davidsa zvanog Pitbul.Razmišljajući o finalu Svetskog šampionata odigranog 1978. godine, reprezenti države prilično poravnate s morem su sa određenom strepnjom očekivali četvrtfinalni duel protiv Argentine, nadajući se da „gaučosi“ neće galopirati stazom utabanom u prethodnoj rundi, u kojoj su posle penal –serije eliminisali Engleze, jer bi to značilo da će „lale“ opet doživeti gaženje, samim tim će i fudbalski vrt izgledati siromašnije za tada dvostrukog planetarnog vicešampiona.Šefa stručnog štaba Holandije plašila je i forma Gabrijela Batistute, čoveka koji je pogađao mreže na tri uzastopna Prvenstva sveta (1994 – 2002), Ronald de Bur je upozoravao na moguće provokacije „prljavih“ Južnoamerikanaca (s razlogom, 93 prekršaja u četiri meča + 8 žutih kartona), ali je sve ljubitelje fudbala, trenere, penzionisane igrače, čak i njegove pomoćnike više trebalo da brine činjenica da je arbitraža poverena Meksikancu Arturu Briziju Karteru, pošto se na mondijalskim utakmicama na kojima je on delio pravdu „crvenelo“ više nego na mitinzima Komunističke partije Kine. Do ovog susreta u pet navrata!Danijela Pasarelu, selektora Argentine, osvajača zlatne medalje u svojstvu igrača 1978. i osam godine kasnije na FIFA Svetskom kupu , kako glasi zvanični naziv Svetskog prvenstva u fudbalu od 1974, nije brinula sadašnjost, budućnost pogotovo. Protivnik na stadionu Velodrom u Marseju još manje. Sudija Karter najmanje. Morila ga je prošlost, tačnije potez Dijega Armanda Maradone, kog je optužio da je svojom doping aferom 1994. osramotio i osujetio sunarodnike u pohodu na treći pehar koji dodeljuje najviša „kuća fudbala“.Čast i bruka, reče Njegoš, žive dovijeka. I Maradona, kakav god da je bio.Njegovi zemljaci su na ovom susretu bili dobri. Predobri. Ali kratko.Igran je 13. minut utakmice kad je posle centaršuta u šesnaesterac „plavo – belih“ Bergkamp glavom poslao loptu udesno ka Patriku Klajvertu, golman Karlos Roa je krenuo u susret napadaču Milana , „skratio“ ugao istrčavanjem, ali je Holanđanin sa 10 metara „podbo“ loptu preko njega i gol –linije, pa su se Argentinci osećali kao igrači tanga u Glamočkom gluvom kolu. Vođstvo predstavnika Evrope od 1:0.Međutim, da bi se protivnik počešao po glavi i zapitao šta ga je snašlo, zaslužan je „insekt“ iz navalnog reda južnoameričke selekcije.Svega 360 sekundi nakon prvog pogotka na meču, Veron je uputio loptu kroz loše postavljenu odbranu rivala, Klaudio Lopez Vaškica ostao usamljen, ušao u kazneni prostor i posle (lažnog) zamaha sa 11 metara , kroz noge čuvara mreže „lala“ Edvina van der Sara, pogodio mrežu za poravnanje rezultata – 1:1.I bol i svrab. Nepodnošljivo da bi „narandžasti“ krenuli u protivnapad do kraja prilično ofanzivnog prvog poluvremena.U drugih 45 minuta su fudbaleri su igrali defanzivnije nego u prvoj polovini utakmice, a sudija Karter je tu činjenicu iskoristio da bi se „napadački“ igrao živcima aktera utakmice, nervima publike još više.Prvo mu je u 76. minutu Holanđanin Artur Numan „navukao sombrero na oči“, pa je Meksikanac člana PSV-a „ubo kartonskim kaktusom“, da bi 11 minuta posle toga Magarence Ortega demonstrirao svoju ćud, upao u mišolovku sunarodnika Brzog Gonzalesa, što je ljubitelju crvenih kartona pomoglo da ih iskoristi po 7. put u karijeri kad je reč o Mondijalima.On je iskoristio kartone, Batistuta stativu, a Denis Bergkamp šansu.Iako su vrata prema produžecima bila odškrinuta, vrsni tehničar ih je zalupio ispred nosa svima, otvarajući ona koja njegovu družinu vode u polufinale. I to u poslednjem minutu utakmice. Opet.Frank de Bur je „narandžaste“ polovine terena filigrantski poslao loptu pred gol Argentine, šef fudbalske kompanije iz „niske zemlje“ ju je vrhom kopačke primio pored Ajale, u mestu predriblao, a onda je, slično demonstriranom u grupnoj fazi protiv Južne Koreje, spoljnim delom stopala sa šest metara uputio dijagonalni udarac u gornji ugao. Roa na kolenima, strelac na travi, na semaforu nove cifre – 2:1 za Holandiju!Do naredne stanice u Francuskoj 1998. Tamo ga je čekao Brazil.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
katar 2022 – kolumna, sport, fudbal
katar 2022 – kolumna, sport, fudbal
Dok je lopta od Mijatove prečke i dalje letela prema Beogradu...
Četvrtog jula 1998. godine je u našoj zemlji slavljen Dan (komunističkog) borca, u Sjedinjenim Američkim Državama Dan nezavisnosti, a Holanđani su te sunčane subote pre 24 godine bez razmišljanja mogli zakazati hitnu sednicu nacionalnog parlamenta s jednom tačkom dnevnog reda – uvođenje Dana Denisa Bergkampa. Ili, kako onu kažu, Berhkampa.
Duboko religiozni navijači „lala“ bi ga rado i kanonizovali, ali je fudbal, ipak, svetovna stvar, nema Bog ni vremena, a ni nameru da se njime bavi, pa je sve završeno molitvama za dobro zdravlje i još bolju formu velikana amsterdamskog Ajaksa i londonskog Arsenala, čiji je član u to vreme bio plavokosi virtuoz.
Za Sputnjik piše Dragan Stojić, istraživač u oblasti sportske i političke istorije.
Dok je lopta odbijena od „Mijatove prečke“ i dalje letela prema Beogradu, sunarodnici i igrači selektora Husa (Gusa) Hidinka slavili su pobedu protiv naše reprezentacije u osmini finala Svetskog prvenstva , krsteći sve štence u svojoj zemlji imenom strelca odlučujućeg pogotka – Edgara Davidsa zvanog Pitbul.
Razmišljajući o finalu Svetskog šampionata odigranog 1978. godine, reprezenti države prilično poravnate s morem su sa određenom strepnjom očekivali četvrtfinalni duel protiv Argentine, nadajući se da „gaučosi“ neće galopirati stazom utabanom u prethodnoj rundi, u kojoj su posle penal –serije eliminisali Engleze, jer bi to značilo da će „lale“ opet doživeti gaženje, samim tim će i fudbalski vrt izgledati siromašnije za tada dvostrukog planetarnog vicešampiona.
Šefa stručnog štaba Holandije plašila je i forma Gabrijela Batistute, čoveka koji je pogađao mreže na tri uzastopna Prvenstva sveta (1994 – 2002), Ronald de Bur je upozoravao na moguće provokacije „prljavih“ Južnoamerikanaca (s razlogom, 93 prekršaja u četiri meča + 8 žutih kartona), ali je sve ljubitelje fudbala, trenere, penzionisane igrače, čak i njegove pomoćnike više trebalo da brine činjenica da je arbitraža poverena Meksikancu Arturu Briziju Karteru, pošto se na mondijalskim utakmicama na kojima je on delio pravdu „crvenelo“ više nego na mitinzima Komunističke partije Kine. Do ovog susreta u pet navrata!
Danijela Pasarelu, selektora Argentine, osvajača zlatne medalje u svojstvu igrača 1978. i osam godine kasnije na FIFA Svetskom kupu , kako glasi zvanični naziv Svetskog prvenstva u fudbalu od 1974, nije brinula sadašnjost, budućnost pogotovo. Protivnik na stadionu Velodrom u Marseju još manje. Sudija Karter najmanje. Morila ga je prošlost, tačnije potez Dijega Armanda Maradone, kog je optužio da je svojom doping aferom 1994. osramotio i osujetio sunarodnike u pohodu na treći pehar koji dodeljuje najviša „kuća fudbala“.
Čast i bruka, reče Njegoš, žive dovijeka. I Maradona, kakav god da je bio.
Njegovi zemljaci su na ovom susretu bili dobri. Predobri. Ali kratko.
Igran je 13. minut utakmice kad je posle centaršuta u šesnaesterac „plavo – belih“ Bergkamp glavom poslao loptu udesno ka Patriku Klajvertu, golman Karlos Roa je krenuo u susret napadaču Milana , „skratio“ ugao istrčavanjem, ali je Holanđanin sa 10 metara „podbo“ loptu preko njega i gol –linije, pa su se Argentinci osećali kao igrači tanga u Glamočkom gluvom kolu. Vođstvo predstavnika Evrope od 1:0.
Gledajući sastav „gaučosa“, neupućeni pratilac bi pomislio da je u pitanju smotra književnih dela (bajki i basni) ili izložba životinja, jer su terenom špartali Roberto Ajala Miš, Huan Sebastijan Veron Mala veštica, Arijel Ortega Magarence. Nekom smešno, nekom zastrašujuće.
Međutim, da bi se protivnik počešao po glavi i zapitao šta ga je snašlo, zaslužan je „insekt“ iz navalnog reda južnoameričke selekcije.
Svega 360 sekundi nakon prvog pogotka na meču, Veron je uputio loptu kroz loše postavljenu odbranu rivala, Klaudio Lopez Vaškica ostao usamljen, ušao u kazneni prostor i posle (lažnog) zamaha sa 11 metara , kroz noge čuvara mreže „lala“ Edvina van der Sara, pogodio mrežu za poravnanje rezultata – 1:1.
I bol i svrab. Nepodnošljivo da bi „narandžasti“ krenuli u protivnapad do kraja prilično ofanzivnog prvog poluvremena.
U drugih 45 minuta su fudbaleri su igrali defanzivnije nego u prvoj polovini utakmice, a sudija Karter je tu činjenicu iskoristio da bi se „napadački“ igrao živcima aktera utakmice, nervima publike još više.
Prvo mu je u 76. minutu Holanđanin Artur Numan „navukao sombrero na oči“, pa je Meksikanac člana PSV-a „ubo kartonskim kaktusom“, da bi 11 minuta posle toga Magarence Ortega demonstrirao svoju ćud, upao u mišolovku sunarodnika Brzog Gonzalesa, što je ljubitelju crvenih kartona pomoglo da ih iskoristi po 7. put u karijeri kad je reč o Mondijalima.
On je iskoristio kartone, Batistuta stativu, a Denis Bergkamp šansu.
Iako su vrata prema produžecima bila odškrinuta, vrsni tehničar ih je zalupio ispred nosa svima, otvarajući ona koja njegovu družinu vode u polufinale. I to u poslednjem minutu utakmice. Opet.
Frank de Bur je „narandžaste“ polovine terena filigrantski poslao loptu pred gol Argentine, šef fudbalske kompanije iz „niske zemlje“ ju je vrhom kopačke primio pored Ajale, u mestu predriblao, a onda je, slično demonstriranom u grupnoj fazi protiv Južne Koreje, spoljnim delom stopala sa šest metara uputio dijagonalni udarac u gornji ugao. Roa na kolenima, strelac na travi, na semaforu nove cifre – 2:1 za Holandiju!
Pasarelini puleni pokošeni poput „gaučosa“ kom su svi konji pobegli iz štale, a Bergkamp, poznat po strahu od letenja avionom, vozio bi se od sreće i svemirskim brodom.
Do naredne stanice u Francuskoj 1998. Tamo ga je čekao Brazil.
