00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Povratak Rusa u Milansku skalu: Ruska kultura – plućno krilo bez kog se ne može živeti

© AP Photo / Antonio CalanniItalijanska premijerka Đorđa Meloni na premijeri opere Boris Godunov u milanskoj Skali.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni na premijeri opere Boris Godunov u milanskoj Skali. - Sputnik Srbija, 1920, 08.12.2022
Pratite nas
Posle sezone otkazivanja, ruska kultura se na velika vrata vratila u Italiju, premijerom opere „Boris Godunov“ u milanskoj Skali. Akademik Svetislav Božić smatra da je do kraha cenzure došlo zbog toga što sila ruske kulture deluje kao lek, kao i da je „plućno krilo bez kog se ne može živeti“.
Premijera opere ruskog kompozitora Modesta Musorgskog „Boris Godunov“ otvorila je novu sezonu u milanskoj Skali. Premijeri je prisustvovao italijanski predsednik Serđo Matarela, premijerka Đorđa Meloni, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen i drugi zvaničnici.

Povratak Rusa u milansku Skalu: Žuti karton ukrajinskom konzulu

U naslovnu ulozi bio je ruski pevač Ildar Abdrazakov, kome je Matarela poželeo sreću, a u podeli opera koju je postavio Danac Kasper Holten bilo je još umetnika iz Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga.
Uoči premijere „Borisa Godunova“ ukrajinski generalni konzul u Milanu Andrej Kartiš je tražio od uprave pozorišta da otkažu izvođenje, ali mu je odgovoreno da su Musorgski i pesnik Aleksandar Puškin, na čijoj drami je opera zasnovana, stvaraoci čija se dela nalaze u riznici svetske kulture.
Ovim je izgleda, stavljena tačka na kenselovanje ruske kulture i umetnosti u Italiji. Početkom marta, milanska Skala skinula je sa programa opersku pevačicu Anu Netrepko i izvestila da je bolesna, dok je ona na društvenim mrežama navela da je zdrava.

Ruska muzika – lek koji pomaže ljudima

Uz napomenu da ne zna kakvi su bili politički motivi za vraćanje ruske kulture na scenu milanske Skale, akademik Svetislav Božić, kompozitor, muzički teoretičar i pedagog kaže za Sputnjik da je ruska muzička umetnost vrhunskog kvaliteta, na najvišem nivou do koga je čovečanstvo došlo.
„Ona je uspela u jednom kratkom periodu, u tom svom zlatnom veku, da napravi dela koja su zadivila svet svojom vrlinom, vrednošću, tragedijom, visokom artističnošću, sposobnošću da čuje svet, da u sebe upije sve najvrednije evropske zanatske, etičke i estetske elemente i da ih nečim posebnim, evroazijskim sa slovenskim pravoslavnim kodom, nadogradi. Zaista, to je jedan silovit hibrid u kome pravoslavlje dominira, dominira ta umetnička ideologija koja je tom duhovnošću prožeta“.
Sabrana dela ruskih klasika - Sputnik Srbija, 1920, 10.08.2015
Predsednik Italije: Čitajte Dostojevskog!
Ruska muzika je, prema Božiću, sila koja deluje kao lek i ona pomaže ljudima i spasava ih.
„Verujem da gde god postoje vibrantne sredine, a mislim da je Italija još uvek jedna vibrantna mediteranska zona, one ne mogu dugo da živi bez tog leka, bez te potrebe da čuje taj zvuk koji ih leči i spasava. Italija je imala veoma blisku saradnju sa Rusijom ne samo u muzici i literaturi, nego i u arhitekturi i mnogo čemu, čime se one na neki način dodiruju i prave taj nerazmrsivi kontrapunkt, u najboljem smislu te reči“.

Ruska kultura – plućno krilo bez kog se ne može živeti

Masovna cenzura ruske kulture širom Evrope s početka ove godine, nastala je, prema Božiću, iz iluzije da se „bez nekog vitamina može živeti“. Međutim, nije pronađen suplement, odnosno zamena za ono što je došlo iz Rusije ni u književnosti, ni u muzici, ni u kulturi, ni u duhovnosti, ni u pravoslavlju.
„Za to ne postoji zamena i bez jednog tako važnog plućnog krila se ne može živeti. Ne samo Evropa, nego ni ceo svet koji veruje da su to glavni pokretači. Mislim da je bilo mnogo lakše skinuti nego vratiti na scenu tu čitavu stvar. Jer, skida se po inerciji, po nasilju, po nekom ko zna kakvom osionom osećanju, ali kasnije to postaje potreba ljudi. U njihovim kućama pate za tim duhovnim kiseonikom bez koga ne mogu da žive i mislim da je to glavni zakon koji će vladati svetom dok ovaj svet bude imao smisla. Jer, ruska kultura je ponudila lek, isceljenje, veliku ljubav bez koje ovaj svet ne može da živi. To se ne može meriti naftom, barelima ili bilo čim drugim. Ovo je neka posebna energija koja je obožena, koja se ne kupuje na izvorištima koja su u zemlji“.

Srbija nije izgubila razum

Srbija ove godine nije podlegla trendu otkazivanja ruske kulture jer se pozicija naše zemlje kretala „u prirodnim osluškivanjima onoga bez čega ne može da živi“, smatra Božić. A Srbija ne može da zatvori vrata svom disanju i svom smislu života jer to je njen osnovni sasud i ona bez toga ne postoji.
„To više nije politička odluka, to je odluka višeg reda i iz toga Srbija nije izgubila duhovni razum. Čini mi se da uz sav pluralizam, uz svu širinu kojom Srbija danas uvažava sve moguće razloge i adaptira se koliko je najviše moguće, ona razume da bez tog daha ona više neće imati smisla niti njen život može postojati. I zbog toga je reakcija Srbije najprirodnije duhovno stanje na potpuni haos koji vlada svetom, koji je izgubio mere, ritam i to je nešto što ćemo snositi kao posledicu još dugo vremena“, zaključio je Božić.
Sajam knjiga štand Rusije - Sputnik Srbija, 1920, 02.06.2022
KULTURA
Tolstoj: Ukidanje klasika ruske umetnosti je glupost Zapada, Rusija to nikada neće raditi
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala