https://lat.sputnikportal.rs/20221129/tri-zemlje-koje-mogu-da-potpuno-izmene-svetsko-trziste-gasa-rusija-olivera-ikodinovic-1147013262.html
Tri zemlje koje mogu da potpuno izmene svetsko tržište gasa
Tri zemlje koje mogu da potpuno izmene svetsko tržište gasa
Sputnik Srbija
Trojni gasni savez Rusije, Kazahstana i Uzbekistana proširiće izvozne pravce i uticati na povećanje prodaje ruskog gasa. Tri zemlje imaju šansu i da iskoriste... 29.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-29T22:20+0100
2022-11-29T22:20+0100
2022-11-29T22:23+0100
rusija
rusija – ekonomija
kazahstan
uzbekistan
analize i mišljenja
gas
gasovod
svet
energetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/1e/1137843231_0:231:2823:1818_1920x0_80_0_0_e34158b111b55e1d25e24722bb3b1314.jpg
Jedan od pravaca mogla bi da bude i Kina.Komentarišući najave o mogućem stvaranju trojnog gasnog saveza, koji su na sastanku u Kremlju razmatrali predsednici Kazahstana i Rusije Kasim-Žomar Tokajev i Vladimir Putin, ekspert Marat Baširov kaže za Sputnjik da se ovde radi o stvaranju novih gasnih mreža i moguće magistralnog gasovoda, koji bi bio pandan gasovodu „Snaga Sibira“, dok stručnjak za energetiku Jurij Rikov smatra da je taj projekat posvećen izgradnji gasovoda koji bi ruski gas dopremao do Indijskog okeana i to preko Avganistana do Pakistana i dalje, moguće i u Indiju.Zvanično je saopšteno da je cilj ovog saveza koordinacija akcija prilikom transporta ruskog gas po teritoriji Kazahstana i Uzbekistana, a u tom cilju neophodno je organizovati detaljne pregovore sa učešćem eksperata iz tri zemlje kako bi se pronašlo racionalno rešenje datog pitanja u skladu sa interesima svih zemalja.Reč je o mogućim zajedničkim projektima, koji se tiču razvoja infrastrukture za transport gasa, a moguće i o nekim zajedničkim ulaganjima u gasifikaciju, kaže ruski ekspert Aleksej Belogorjev.„Uzbekistan se suočava sa padom dugoročne proizvodnje uz povećanje domaće tražnje i zbog toga su mu potrebna ulaganja u proizvodnju gasa. Istovremeno, on može biti zainteresovan za dugoročne garancije u isporukama ruskog gasa iako, pored ruskog, ima mogućnost da uvozi gas iz Turkmenistana“, kaže ruski ekspert.Kazahstan je zainteresovan za učešće ruskih kompanija u gasifikaciji domaćeg tržišta, jer stepen gasifikacije u toj zemlji je izuzetno neujednačen. U suštini, gas je dostupan samo u najrazvijenijim južnim regionima i u zapadnim regionima zemlje, gde se obavlja glavna proizvodnja gasa, dok centralno-istočni regioni uglavnom još nisu gasifikovani. I ovde postoji mogućnost za snabdevanje gasom iz uvoza. Ruski gas može biti dopremljen u severne regione Kazahstana, na severoistok i to će biti jeftinije od snabdevanja kazahstanskim gasom sa zapada zemlje, objasnio je ekspert.„Pored toga, Rusija i Kazahstan imaju dugogodišnje iskustvo saradnje u preradi kazahstanskog gasa u Rusiji, u fabrici za preradu gasa u Orenburgu. U junu ove godine potpisan je ugovor o proširenju kapaciteta prerade na 11 milijardi kubnih metara godišnje i ovaj projekat se može nazvati ključnim u okviru gasne saradnje Rusije i Kazahstana. On je takav bio i takav će biti i narednih godina“ kaže Belogorjev.Kakva je korist za RusijuRusija, pored investicionih interesa, mogla bi da ima interes u korišćenju tzv. sistema Centralnoazijskog centra tj. tog sistema gasovoda, koji je postojao u sovjetsko vreme, šezdesetih i sedamdesetih godina. On ima četiri glavne kraka, od kojih tri idu u jedan koridor, odnosno, preko Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana, dodaje Belogorjev.„Rusija bi teoretski mogla da isporučuje gas preko Turkmenistana i Avganistana, zemalja južne Azije tj. Pakistana i Indije ako se izgradi gasovod TAPI, koji su svojevremeno pokrenuli Turkmenistan, Avganistan, Pakistan i Indija i ako se on za duplo poveća. Sadašnji projekat iznosi oko 32 milijardi kubnih metara godišnje i predviđen je samo za turkmenski gas, ali teoretski Rusija bi tome mogla da se pridruži. U svakom slučaju, takvo interesovanje postoji“, kaže ekspert.Osim toga, dodaje Belogorjev, moguće je učešće Rusije u isporuci gasa Kini preko Kazahstana, iako je za to potrebno proširenje propusnih kapaciteta...Gas je postao „velika politika“Ruski ekspert Dmitrij Adamov ocenjuje da će za realizaciju ovog projekta biti potrebno nekoliko godina:„Ako do toga dođe, ako ne bude političkih teškoća, revolucija i nemira, kao što je bilo, na primer, u Kazahstanu u januaru ove godine, onda se glavne stvari mogu uraditi za nekoliko godina, odnosno za dve do pet godina, što za industriju transporta gasa i nije dug period. Ipak, sve je još nejasno... Veoma teško govoriti o tajmingu, jer je svaki projekat jedinstvena priča. To jest, tu mogu da isplivaju razne nepredvidive stvari, a gas je uvek politika, a sada je to velika politika. Očigledno je da sada gas određuje celokupnu svetsku politiku uopšte, iako ne bi trebalo, ali to se ipak dešava“.Adamov ocenjuje da je odluka o stvaranju trojnog saveza povezana sa sankcijama Zapada i teškom situacijom u energetskom sektoru, te da su zapadne sankcije delovale kao katalizator i ubrzale proces stvaranja gasnog saveza, dok Rikov ističe da forimiranje saveza ne treba posmatrati kao kao alternativu „Severnom toku“, gasovodu koji ide od Rusije do Nemačke po dnu Baltičkog mora, a koji je oštećen u terorističkom napadu.Belogorjev ističe da ovaj gasni savez nije usmeren ni protiv koga.„Ovo je ujedinjenje, koje ima za cilj poboljšanje koordinacije između zemalja koje imaju jedinstven sistem za transport gasa koji je ostao od Sovjetskog Saveza i, uopšte, niz zajedničkih interesa. Dakle, tu nema duboke političke pozadine. Projekat je ekonomski i projekat je, ponavljam, više okvirna struktura koja podrazumeva upravo ekonomske projekte. Odnosno, ne treba je doživljavati kao nekakvo novo političko objedinjenje, jer to nije“.Belogorjev istovremeno ističe i da „ne treba zaboraviti da do 2025. godine treba da bude formirano zajedničko tržište gasa Evroazijske ekonomske unije, koje uključuje Rusiju i Kazahstan“.
https://lat.sputnikportal.rs/20221129/kremlj-o-trojnom-gasnom-savezu-postoje-realne-rute-za-isporuku-energenata-1146997872.html
kazahstan
uzbekistan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – ekonomija, kazahstan, uzbekistan, analize i mišljenja, gas, gasovod, svet, energetika
rusija – ekonomija, kazahstan, uzbekistan, analize i mišljenja, gas, gasovod, svet, energetika
Tri zemlje koje mogu da potpuno izmene svetsko tržište gasa
22:20 29.11.2022 (Osveženo: 22:23 29.11.2022) Trojni gasni savez Rusije, Kazahstana i Uzbekistana proširiće izvozne pravce i uticati na povećanje prodaje ruskog gasa. Tri zemlje imaju šansu i da iskoriste jedinstveni sovjetski sistem za transport gasa i velike mogućnosti za proširenje međusobne saradnje, uključujući i pitanja isporuka i prerade gasa, kažu eksperti.
Jedan od pravaca mogla bi da bude i Kina.
Komentarišući
najave o mogućem stvaranju trojnog gasnog saveza, koji su na sastanku u Kremlju razmatrali predsednici Kazahstana i Rusije Kasim-Žomar Tokajev i Vladimir Putin, ekspert Marat Baširov kaže za Sputnjik da se ovde radi o stvaranju novih gasnih mreža i moguće magistralnog gasovoda, koji bi bio pandan gasovodu
„Snaga Sibira“, dok stručnjak za energetiku Jurij Rikov smatra da je taj projekat posvećen izgradnji gasovoda koji bi ruski gas dopremao do Indijskog okeana i to preko Avganistana do Pakistana i dalje, moguće i u Indiju.
„Ovo je dalekosežan projekat. Indija je rastuće tržište, što stvara dobru perspektivu za dalje isporuke ruskog gasa. Glavne teritorije kroz koje će gasovod prolaziti su Kazahstan i Uzbekistan. Sada je neophodno, pre svega, da se naše tri zemlje međusobno dogovore o pravilima tranzita, o saradnji i tako dalje“, ocenio je Rikov.
Zvanično je saopšteno da je cilj ovog saveza koordinacija akcija prilikom transporta ruskog gas po teritoriji Kazahstana i Uzbekistana, a u tom cilju neophodno je organizovati detaljne pregovore sa učešćem eksperata iz tri zemlje kako bi se pronašlo racionalno rešenje datog pitanja u skladu sa interesima svih zemalja.
Reč je o mogućim zajedničkim projektima, koji se tiču razvoja infrastrukture za transport gasa, a moguće i o nekim zajedničkim ulaganjima u gasifikaciju, kaže ruski ekspert Aleksej Belogorjev.
„Uzbekistan se suočava sa padom dugoročne proizvodnje uz povećanje domaće tražnje i zbog toga su mu potrebna ulaganja u proizvodnju gasa. Istovremeno, on može biti zainteresovan za dugoročne garancije u isporukama ruskog gasa iako, pored ruskog, ima mogućnost da uvozi gas iz Turkmenistana“, kaže ruski ekspert.
Kazahstan je zainteresovan za učešće ruskih kompanija u gasifikaciji domaćeg tržišta, jer stepen gasifikacije u toj zemlji je izuzetno neujednačen. U suštini, gas je dostupan samo u najrazvijenijim južnim regionima i u zapadnim regionima zemlje, gde se obavlja glavna proizvodnja gasa, dok centralno-istočni regioni uglavnom još nisu gasifikovani. I ovde postoji mogućnost za snabdevanje gasom iz uvoza. Ruski gas može biti dopremljen u severne regione Kazahstana, na severoistok i to će biti jeftinije od snabdevanja kazahstanskim gasom sa zapada zemlje, objasnio je ekspert.
„Pored toga, Rusija i Kazahstan imaju dugogodišnje iskustvo saradnje u preradi kazahstanskog gasa u Rusiji, u fabrici za preradu gasa u Orenburgu. U junu ove godine potpisan je ugovor o proširenju kapaciteta prerade na 11 milijardi kubnih metara godišnje i ovaj projekat se može nazvati ključnim u okviru gasne saradnje Rusije i Kazahstana. On je takav bio i takav će biti i narednih godina“ kaže Belogorjev.
Kakva je korist za Rusiju
Rusija, pored investicionih interesa, mogla bi da ima interes u korišćenju tzv. sistema Centralnoazijskog centra tj. tog sistema gasovoda, koji je postojao u sovjetsko vreme, šezdesetih i sedamdesetih godina. On ima četiri glavne kraka, od kojih tri idu u jedan koridor, odnosno, preko Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana, dodaje Belogorjev.
„Rusija bi teoretski mogla da isporučuje gas preko Turkmenistana i Avganistana, zemalja južne Azije tj. Pakistana i Indije ako se izgradi
gasovod TAPI, koji su svojevremeno pokrenuli
Turkmenistan, Avganistan, Pakistan i Indija i ako se on za duplo poveća. Sadašnji projekat iznosi oko 32 milijardi kubnih metara godišnje i predviđen je samo za turkmenski gas, ali teoretski Rusija bi tome mogla da se pridruži. U svakom slučaju, takvo interesovanje postoji“, kaže ekspert.
Osim toga, dodaje Belogorjev, moguće je učešće Rusije u isporuci gasa Kini preko Kazahstana, iako je za to potrebno proširenje propusnih kapaciteta...
Gas je postao „velika politika“
Ruski ekspert Dmitrij Adamov ocenjuje da će za realizaciju ovog projekta biti potrebno nekoliko godina:
„Ako do toga dođe, ako ne bude političkih teškoća, revolucija i nemira, kao što je bilo, na primer, u Kazahstanu u januaru ove godine, onda se glavne stvari mogu uraditi za nekoliko godina, odnosno za dve do pet godina, što za industriju transporta gasa i nije dug period. Ipak, sve je još nejasno... Veoma teško govoriti o tajmingu, jer je svaki projekat jedinstvena priča. To jest, tu mogu da isplivaju razne nepredvidive stvari, a gas je uvek politika, a sada je to velika politika. Očigledno je da sada gas određuje celokupnu svetsku politiku uopšte, iako ne bi trebalo, ali to se ipak dešava“.
Adamov ocenjuje da je odluka o stvaranju trojnog saveza povezana sa sankcijama Zapada i teškom situacijom u energetskom sektoru, te da su zapadne sankcije delovale kao katalizator i ubrzale proces stvaranja gasnog saveza, dok Rikov ističe da forimiranje saveza ne treba posmatrati kao kao alternativu „Severnom toku“, gasovodu koji ide od Rusije do Nemačke po dnu Baltičkog mora, a koji je oštećen u terorističkom napadu.
"Ovo nije alternativa, ovo je drugi pravac za prodaju našeg gasa. Prinuđeni smo da tražimo različite pravce. Pre svega, određen je pravac ka Kini, gde je ‘Snaga Sibira-2’ perspektivna. Gasno čvorište kroz Tursku je drugi pravac, a ovaj gasovod bi bio treći pravac“, kaže Rikov.
Belogorjev ističe da ovaj gasni savez nije usmeren ni protiv koga.
„Ovo je ujedinjenje, koje ima za cilj poboljšanje koordinacije između zemalja koje imaju jedinstven sistem za transport gasa koji je ostao od Sovjetskog Saveza i, uopšte, niz zajedničkih interesa. Dakle, tu nema duboke političke pozadine. Projekat je ekonomski i projekat je, ponavljam, više okvirna struktura koja podrazumeva upravo ekonomske projekte. Odnosno, ne treba je doživljavati kao nekakvo novo političko objedinjenje, jer to nije“.
Belogorjev istovremeno ističe i da „ne treba zaboraviti da do 2025. godine treba da bude formirano
zajedničko tržište gasa Evroazijske ekonomske unije, koje uključuje Rusiju i Kazahstan“.
