https://lat.sputnikportal.rs/20221129/nato-operacija-iz-rumunije-ka-bosni-samo-ne-mogu-da-promene-emocije-srba-prema-rusiji-1147020962.html
NATO „operacija“ iz Rumunije ka Bosni: Samo ne mogu da promene emocije Srba prema Rusiji
NATO „operacija“ iz Rumunije ka Bosni: Samo ne mogu da promene emocije Srba prema Rusiji
Sputnik Srbija
To što će se NATO na sastanku u Rumuniji baviti i jačanjem pomoći Bosni i Hercegovini kao jednoj od „partnerskih zemljama koje se suočavaju sa ruskim pritiskom“... 29.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-29T21:08+0100
2022-11-29T21:08+0100
2022-11-30T11:50+0100
vojska i naoružanje
članstvo u nato-u
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111456/66/1114566655_0:0:2982:1677_1920x0_80_0_0_fc4c9df3ff575b0abb47edaa40aa8f8e.jpg
Na dvodnevnom sastanku koji je danas počeo u Rumuniji, ministri spoljnih poslova članica NATO, pored Ukrajine kao glavne teme, kao i ulaska Švedske i Finske u alijansu, baviće se i Bosnom i Hercegovinom. Tačnije, kako je to objasnio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, jačanjem pomoći Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji, "partnerskim zemljama koje se suočavaju sa ruskim pritiskom na različite načine.“Šta podrazumeva jačanje pomoći NATO-aNa pitanje, šta bi to jačanje pomoći moglo da podrazumeva, dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci dr Ćeranić nema dilemu:„To podrazumeva nove pritiske na BiH u smislu da se ona inkorporira u tu alijansu. Ta pomoć o kojoj generalni sekretar NATO-a Stoltenberg govori BiH niti je potrebna, niti je taj zahtev usaglašen u institucijama BiH, a Predsedništvo BiH je adresa koja kreira spoljnu politiku.“ Upravo zato što je to tako i što je za pristupanje NATO-u potrebna saglasnost sva tri člana Predsedništva, odnosno oba entiteta, BiH i ne može da računa na članstvo u severnoatlantskoj alijansi, koliko god bi to u Sarajevu želeli. Prethodni srpski član u Predsedništvu BiH i aktuelni predsednik RS Milorad Dodik nedvosmisleno je toliko puta ukazao na to da Republika Srpska ne menja stav o vojnoj neutralnosti, odnosno da se protivi ulasku BiH u NATO. Zvaničnike RS na takav stav obavezuje i Deklaracija Skupštine RS. Na pitanje, da li se može očekivati da to jačanje pomoći NATO-a BiH bude u nekom vojnom smislu, Ćeranić za Sputnjik kaže da je teško predvideti šta su oni tu zamislili.Ministarka BiH opet na svoju rukuNa konstataciju da će se drugog dana skupa u Bukureštu, savetu NATO-a pridružiti i ministarka spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Bisera Turković, on napominje da to radi privatno, na svoju ruku, bez jasno definisanih stavova Predsedništva BiH.„I nije joj to prvi put. O svemu tome je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ranije govorio, a nije teško pretpostaviti da ni novoizabrani srpski član Predsedništva, gospođa Cvijanović, ima isto mišljenje. Dakle, Bisera Turković govori u svoje ime i to je njen privatan stav i njenih nalogodavaca iz partije kojoj pripada“, ističe stručnjak za bezbednost.Konstatujući da su strane vojne snage u BiH već prisutne kroz misiju snaga EU, Eufor Altea, čiji je produžetak mandata u Savetu bezbednosti UN usaglašen na godinu dana, gde ništa nije bilo sporno ni sa srpske strane, Ćeranić, smatra da bi NATO ovom pričom o „pomoći BiH“ sam sebi da pomogne.Dezintegracija NATO-aPo njegovom mišljenju, NATO je zahvaćen dezintegracionim procesima, ima probleme u svom dvorištu i nastoji da skrene pažnju sa njih, dodaje naš sagovornik.Neobjektivnost ratoborne alijanseZato on to „jačanje pomoći“ BiH vidi u sferi informacionih operacija.Na pitanje, kako je moguće da NATO prisustvo ruskog uticaja u BiH smatra nepoželjnim, a sopstveno ne samo poželjnim nego čak najavljuje i jačanje pomoći u suzbijanju ruskog uticaja, Ćeranić kaže da od jedne vojne organizacije koja je više puta pokazala svoju ratobornost ne može da se očekuje objektivnost, niti da su rešenja koja nude u funkciji očuvanja mira.Poznato je da NATO u Ukrajini ratuje protiv Rusije kroz dostavljanje pomoći, instruktora, oružja… Oni nisu objektivni, jer su strana u sukobu i žele da u njega uvuku i druge zemlje na ovaj, ili onaj način. A to, kako ističe, ne treba ni BiH, ni Srbiji, ni u vojnom, ni u drugom smislu, poput uvođenja sankcija Rusiji. Pogotovo što će se sve završiti pregovorima Rusije i SAD, odnosno NATO-a, zaključio je Ćeranić za Sputnjik.
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
sastanak nato u rumuniji jačanje pomoći bih, republika srpska protiv ulaska bih u nato, šta god da nato uradi ne može da promeni emocije srba prema rusiji, nato skreće pažnju sa svojih problema dezintegracioni procesi u nato,
sastanak nato u rumuniji jačanje pomoći bih, republika srpska protiv ulaska bih u nato, šta god da nato uradi ne može da promeni emocije srba prema rusiji, nato skreće pažnju sa svojih problema dezintegracioni procesi u nato,
NATO „operacija“ iz Rumunije ka Bosni: Samo ne mogu da promene emocije Srba prema Rusiji
21:08 29.11.2022 (Osveženo: 11:50 30.11.2022) To što će se NATO na sastanku u Rumuniji baviti i jačanjem pomoći Bosni i Hercegovini kao jednoj od „partnerskih zemljama koje se suočavaju sa ruskim pritiskom“, podrazumeva upravo nove pritiske na BiH, ne bi li i ona postala deo alijanse, kaže za Sputnjik stručnjak za bezbednost Predrag Ćeranić. Dodaje: šta god uradili, ne mogu promeniti emocije Srba.
Na dvodnevnom
sastanku koji je danas počeo
u Rumuniji, ministri spoljnih poslova članica
NATO, pored Ukrajine kao glavne teme, kao i ulaska Švedske i Finske u alijansu, baviće se i Bosnom i Hercegovinom. Tačnije, kako je to objasnio
generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, jačanjem
pomoći Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji, "partnerskim zemljama koje se suočavaju sa ruskim pritiskom na različite načine.“
Šta podrazumeva jačanje pomoći NATO-a
Na pitanje, šta bi to jačanje pomoći moglo da podrazumeva, dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci dr Ćeranić nema dilemu:
„To podrazumeva nove pritiske na BiH u smislu da se ona inkorporira u tu alijansu. Ta pomoć o kojoj generalni sekretar NATO-a Stoltenberg govori BiH niti je potrebna, niti je taj zahtev usaglašen u institucijama BiH, a Predsedništvo BiH je adresa koja kreira spoljnu politiku.“
Upravo zato što je to tako i što je za pristupanje NATO-u potrebna saglasnost sva tri člana Predsedništva, odnosno oba entiteta, BiH i ne može da računa na članstvo u severnoatlantskoj alijansi, koliko god bi to u Sarajevu želeli. Prethodni srpski član u Predsedništvu BiH i aktuelni predsednik RS Milorad Dodik nedvosmisleno je toliko puta ukazao na to da
Republika Srpska ne menja
stav o vojnoj neutralnosti, odnosno da se
protivi ulasku BiH u NATO. Zvaničnike RS na takav stav obavezuje i Deklaracija Skupštine RS.
Na pitanje, da li se može očekivati da to jačanje pomoći NATO-a BiH bude u nekom vojnom smislu, Ćeranić za Sputnjik kaže da je teško predvideti šta su oni tu zamislili.
„Šta znači pomoć? Poslaće oružanim snagama BiH novo oružje, ili još jači kontigent Eufora? Šta god da urade, oni ne mogu da promene emocije Srba, niti suzbiju taj, kako kažu, maligni ruski uticaj. Rusa ovde nema, a druga je stvar ko za koga navija. Kao što Rusi za Srbiju navijaju kada igra na svetskom prvenstvu, tako bi i Srbi navijali za Ruse da su na tom prvenstvu. Reč je o emocijama. Emocije ne možete ugušiti topovima, avionima, raketama“, kaže naš sagovornik.
Ministarka BiH opet na svoju ruku
Na konstataciju da će se drugog dana skupa u Bukureštu, savetu NATO-a pridružiti i ministarka spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Bisera Turković, on napominje da to radi privatno, na svoju ruku, bez jasno definisanih stavova Predsedništva BiH.
„I nije joj to prvi put. O svemu tome je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ranije govorio, a nije teško pretpostaviti da ni novoizabrani srpski član Predsedništva, gospođa Cvijanović, ima isto mišljenje. Dakle, Bisera Turković govori u svoje ime i to je njen privatan stav i njenih nalogodavaca iz partije kojoj pripada“, ističe stručnjak za bezbednost.
Konstatujući da su strane vojne snage u BiH već prisutne kroz misiju snaga EU, Eufor Altea, čiji je produžetak mandata u Savetu bezbednosti UN usaglašen na godinu dana, gde ništa nije bilo sporno ni sa srpske strane, Ćeranić, smatra da bi NATO ovom pričom o „pomoći BiH“ sam sebi da pomogne.
Po njegovom mišljenju, NATO je zahvaćen dezintegracionim procesima, ima probleme u svom dvorištu i nastoji da skrene pažnju sa njih, dodaje naš sagovornik.
„Jesu li u BiH prisutni ruski vojnici, ruski instruktori, ili bilo šta u nekoj formi koja bi mogla da zabrine NATO. Nisu, nego to NATO čini radi svoje promocije i skretanja pažnje sa problema koji jesu prisutni, a tiču se samog opstanka NATO“, ocena je Ćeranića.
Neobjektivnost ratoborne alijanse
Zato on to „jačanje pomoći“ BiH vidi u sferi informacionih operacija.
Na pitanje, kako je moguće da NATO prisustvo ruskog uticaja u BiH smatra nepoželjnim, a sopstveno ne samo poželjnim nego čak najavljuje i jačanje pomoći u suzbijanju ruskog uticaja, Ćeranić kaže da od jedne vojne organizacije koja je više puta pokazala svoju ratobornost ne može da se očekuje objektivnost, niti da su rešenja koja nude u funkciji očuvanja mira.
Poznato je da NATO u Ukrajini ratuje protiv Rusije kroz dostavljanje pomoći, instruktora, oružja… Oni nisu objektivni, jer su strana u sukobu i žele da u njega uvuku i druge zemlje na ovaj, ili onaj način. A to, kako ističe, ne treba ni BiH, ni Srbiji, ni u vojnom, ni u drugom smislu, poput uvođenja sankcija Rusiji. Pogotovo što će se sve završiti pregovorima Rusije i SAD, odnosno NATO-a, zaključio je Ćeranić za Sputnjik.
