Rusija i Turska zajedno brane "Južni tok"
© Sputnik / Sergej Gunjejev
/ Pratite nas
Nakon što je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) sprečila teroristički napad na „Južni tok“ Rusija i Turska planiraju da ojačaju bezbednosnu zaštitu tog gasovoda između dve zemlje. U tome će učestvovati ruske i turske obaveštajne službe, antiterorističke jedinice, flota, kao i druge bezbednosne snage, ocenjuju ruski eksperti.
„Postoji kopneni deo gasovoda ‘Južni tok’ i podvodni koji ide po dnu Crnog mora. Što se tiče mera bezbednosne zaštite, potrebna je koordinacija u okviru antiterorističkih aktivnosti, a takođe treba uspostaviti odgovarajuća partnerstva između ruskih i turskih specijalnih službe, kako po liniji borbe protiv terorizma, tako i po liniji razmene obaveštajnih podataka“, kaže za Sputnjik Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa "Nacionalna odbrana", komentarišući izjavu Dmitrija Peskova, portparola ruskog predsednika koji je, odgovarajući na novinarsko pitanje da li Putin i Erdogan, nakon terorističkog napada na „Severni tok“, razmatraju jačanje antiterorističke zaštite gasovoda „Južni tok“, rekao da postoji potreba za koordinacijom bezbednosnih mera između Rusije i Turske oko „Južnog toka“ zbog činjenice da postoji potencijalna pretnja.
Što se tiče osiguravanja bezbednosti podvodnog dela gasovoda „Južni tok“ očigledno je potrebno formirati zajedničku rusko-tursku borbenu grupu iz sastava vojnih flota dve zemlje, smatra ekspert.
„Sa ruske strani to će, podrazumeva se, biti brodovi Crnomorske flote, ali će i turski brodovi osiguravati zaštitu morske akvatorije i kontrolu podvodne situacije kako bi se isključile sve terorističke manifestacije za koje bi mogle da budu zainteresovane treće države. S obzirom na to da su dva puta predstavnici ukrajinskih specijalnih službi pokušali da izvrše diverziju na kopnenom delu gasovoda ‘Južni tok’ očigledno je da je naš zajednički neprijatelj Ukrajina“, ističe ekspert.
Korotčenko precizira da ukrajinske specijalne službe čine ukrajinska Vojnoobaveštajna agencija i Bezbednosna služba Ukrajine, koja raspolaže odgovarajućim diverzantskim jedinicama koje mogu da se koriste za izvođenje terorističkih napada kako na kopnenom, tako i na podvodnom delu gasovoda.
„Dakle, jačanje odgovarajućih mera, saradnja, koordinacija oko zajedničkih odluka, procena rizika bezbednosnih pretnji, razvoj određenih kontramera i snažna reakcija od strane Rusije i Turske su izuzetno važni u slučaju da Ukrajina pokuša ili preduzme mere o sprovođenju daljih diverzija“, kaže Korotčenko.
© Sputnik / Michael Klimentyev / Uđi u bazu fotografijaNakon što su ruske bezbednosne službe sprečile teroristički napad na „Južni tok“ Rusija i Turska planiraju da ojačaju bezbednosnu zaštitu tog gasovoda
Nakon što su ruske bezbednosne službe sprečile teroristički napad na „Južni tok“ Rusija i Turska planiraju da ojačaju bezbednosnu zaštitu tog gasovoda
© Sputnik / Michael Klimentyev
/ Ko stoji iza pokušaja sabotaže na „Južni tok“
Ruski FSB je u četvrtak sprečio pokušaj ukrajinskih specijalnih službi da izvrše diverziono-teroristički napad na gasovod kojim se ruski gas transportuje u Tursku i Evropu. Privedene su četiri osobe, svi državljani Rusije, koji su umešani u pripremu napada.
Prilikom pretresa zaplenjene su četiri magnetne mine, četiri kilograma plastičnog eksploziva i detonatori sa odloženim dejstvom, 593.000 rubalja (preko 9.000 evra) i sredstva komunikacije sa specijalnim službama Ukrajine. Otkrivene su i i koordinate mesta gde je trebalo da se dogodi eksplozija na gasovodu "Južni tok" – u Volgogradu.
Na pitanje ko bi mogao biti nalogodavac Korotčenko kaže:
„Moje mišljenje ovde ne igra nikakvu ulogu, ovde je važno mišljenje Federalne službe bezbednosti, koja je izvestila da iza ovog terorističkog napada stoji Služba bezbednosti Ukrajine“.
Cilj ove diverzije je, dodaje Korotčenko, nanošenje maksimalne ekonomske štete rusko-turskim interesima.
S druge strane, ruski ekspert Konstantin Sivkov smatra da iza svega ovoga stoji Vašington.
„S obzirom da se radi o gasovodu, najverovatnije su to organizovale SAD, a tehnički izvršilac su bile specijalne službe Ukrajine“, rekao je on.
Jačanje bezbednosnih mera
Nakon serije terorističkih napada, koji su naneli štetu ruskoj infrastrukturi - „Severnom toku“ i Krimskom mostu - i „Južni tok“ se našao na udaru, kao i drugi ruski strateški infrastrukturni objekti – mostovi, elektrane, železnica. Sve ovo je pod pretnjom, upozorava Georgij Fjodorov, predsednik Centra za socijalna i politička istraživanja "Aspekt".
Prema njegovim rečima, ukrajinske specijalne službe su pokušale da organizuju diverziju u Kursku i drugim ruskim regionima, a taktika diverzantskog rata je ono što će se i ubuduće primenjivati.
Na pitanje - šta još Rusija može da uradi da spreči takve napade i strašne posledice, Korotčenko ističe da su „najvažnije je jačanje bezbednosnih mera".
„Najvažnije je prognoziranje, aktiviranje trusta mozgova, analitika, razmene informacija sa stranim partnerima, posebno sa ključnim energetskim partnerom Rusije. Dakle, maksimalna koordinacija, jačanje svih mera bezbednosti Rusije u celini treba da daju pozitivan efekat“, istakao je ekspert.
Inače, "Južni tok" je deo sistema za transport gasa "Južni koridor" kojim se gas transportuje sa severa Rusije u južni, evropski deo zemlje - Krasnodarsku oblast i za potrebe izvoznih gasovoda: "Turski tok", "Plavi tok" i gasovoda u Azerbejdžanu.