https://lat.sputnikportal.rs/20221001/geopoliticka-ujdurma-sad-i-oko-turskog-toka---ali-bez-efekta-1143844197.html
Geopolitička ujdurma sad i oko Turskog toka - ali bez efekta
Geopolitička ujdurma sad i oko Turskog toka - ali bez efekta
Sputnik Srbija
Holandija nema nikakve ingerencije nad tranzitom ruskog gasa kroz Turski tok. Vest da je ta zemlja kompaniji sa sedištem u Amsterdamu, Saut strim transport... 01.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-01T09:57+0200
2022-10-01T09:57+0200
2022-10-01T09:57+0200
srbija
analize i mišljenja
srbija
srbija – ekonomija
ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112075/74/1120757478_0:130:1350:889_1920x0_80_0_0_9819d60c4d88e6c2070e407e41b9a4a7.jpg
Kompaniji (South Stream Transport B.V) sa sedištem u Amsterdamu, koja je operator gasovoda Tusrki tok, Holandija je, prema pisanju Rojtersa iz Moskve, uskratila izvoznu dozvolu. Iz kompanije su, međutim rekli, da će ona nastaviti sa transportom ruskog gasa, kao i da će zatražiti obnavljanje dozvole.Na objašnjenje Holandije da je to posledica uvođenja novog paketa antiruskih sankcija EU od 18. septembra, kompanija je odgovorila da one ne ograničavaju nastavak transporta gasa.„Isporuke gasa za različite industrije i milione domaćinstava u Turskoj i evropskim zemljama neće biti pogođene niti kratkoročno, niti dugoročno“, naglasila je kompanija Saut strim transport.Holandsko mahanje papirima bez efektaKomentarišući ovu vest, urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković za Sputnjik kaže da je to samo mahanje papirima i geopolitička priča u skladu sa aktuelnom situacijom. Holandija zapravo ne može ništa da urade sa tim uskraćivanjem dozvole, jer kroz Holandiju ne teče Turski tok, ističe Putnikovićeva.Ona zato smatra da je reč o političkoj ujdurmi gde Holanđani hoće malo da priprete, ali bez mogućnosti da nešto urade. Po njenom mišljenju, ono zbog čega bi Srbija eventualno mogla da strahuje jeste da neko iz Brisela Bugarskoj naredi da zaustavi tranzit ruskog gasa od Turske preko njene teritorije do Srbije.Ruski gas i dalje teče kroz Ukrajinu, što ne bi do TurskeNaša sagovornica ipak sumnja da bi to moglo da se dogodi. Ona podseća da ruski gas i dalje teče kroz Ukrajinu uprkos velikim problemima u toj zemlji i da je nedavno ukrajinski Ukrnaftogas čak tužio Gasprom koji zbog sankcija EU nije mogao plati taksu za tranzit gasa. To su onda, dok problem nije bio rešen, po hitnom postupku uradile članice EU koje preko Ukrajine dobijaju ruski gas.Ona zato veruje da je pokušaj Holandije pucanj u prazno i da će se pokazati da nema nikakve šanse da oni zabrane tranzit gasa Turskim tokom.Posle diverzije na Severnom toku šta čeka TurskiNa pitanje koliko ipak možemo biti sigurni u funkcionisanje Turskog toka posle nedavnih sabotaža kojima je onesposobljen Severni tok, ona navodi razloge zbog kojih to ipak ne bi trebalo očekivati na teritoriji Bugarske.Naime, više naših geopolitičkih analitičara je ovih dana upozorilo da u situaciji u kojoj se svet trenutno nalazi a posle diverzije nad gasovodima Severni tok, nije isključeno da se neće prezati ni od sprečavanja da ruski gas u Evropu stiže balkanskim krakom Turskog toka.Politikolog Aleksandar Pavić smatra da je za sabotažu na Severnom toku odgovorna Amerika, budući da je ona došla posle sve češćih izjava pojedinih političara i privrednika u Nemačkoj da u teškoj energetskoj situaciji treba pustiti u rad Severni tok 2. Ti pritisci bi se tek pojačali od nemačkih građana koji će zimu dočekati u hladnim kućama. Po oceni Pavića, oba gasovoda su havarisana kako Nemačkoj ne bi palo na pamet da u takvoj situaciji napravi neki uslovno rečeno separatni mir sa Rusijom ili neki novi gasni aranžman.Ne treba da se zavaravamoPavić smatra da ne treba da se zavaravamo da tako nešto neće pokušati i sa Turskim tokom. Doduše, kako kaže, ne u vodama Crnog mora koje kontrolišu Rusi, ali sasvim moguće na teritoriji Bugarske koja je slaba na pritiske Amerike. To je svojevremeno potvrdila odustajanjem od gasovoda Južni tok u trenutku kada je posle više godina rada na projektu trebalo da otpočne njegova realizacija.Putnikovićeva na to pak podseća da Bugarima preti smrzavanje, uprkos završetku izgradnje gasne interkonekcije između Bugarske i Grčke. Gasa koji će tim putem stizati u Bugarsku, međutim, još nema, pošto je izgradnja terminala za tečni prirodni gas kod Aleksandrupolisa u blizini grčko-turske granice tek počela.Uz to, gasovodi TANAP i TAP kojima se do Evrope doprema azerbejdžanski gas imaju isti nedovoljan kapacitet kao i ranije i Bugarima tu pripada neznatna količina gasa.Ona, takođe, napominje da su Bugari ponovo počeli da pregovaraju sa Gaspromom oko novog aranžmana jer im je stari istekao, a prethodno su bili i prestali da kupuju ruski gas zbog čega su bugarski političari međusobno počeli da se svađaju.Bugari nemaju alternativu, Srbija bezbednaČim su najavili i tražili pregovore sa Gaspromom oni očigledno nemaju alternativu. Zbog svega toga Jelica Putniković veruje da se bugarske vlasti neće poigravati sa svojim građanima i privredom, tim pre što im je prošla vlada pala upravo zbog toga što su loše procenjivali situaciju sa nabavkom gasa i što su požurili da među prvima odustanu od ruskog.Bilo bi, naravno, najbolje da ne dođe do prekida u snabdevanju, kaže ona, ali i napominje da Srbija ove godine ipak može biti mirna.Po njenoj oceni, svi ćemo sačekati naredno proleće kada će se gasna situacija u Evropi izbistriti, jer će se podvlačiti crta kako je pregurana zima, da li su se ljudi i koliko smrzavali, da li je privreda trpela. I onda će se, uverena je ona, praviti neke nove gasne strategije.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
analize i mišljenja, srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
analize i mišljenja, srbija, srbija – ekonomija, ekonomija
Geopolitička ujdurma sad i oko Turskog toka - ali bez efekta
Holandija nema nikakve ingerencije nad tranzitom ruskog gasa kroz Turski tok. Vest da je ta zemlja kompaniji sa sedištem u Amsterdamu, Saut strim transport, oduzela izvoznu dozvolu, navodno zbog novog paketa sankcija Rusiji, obična je geopolitička ujdurma koja neće imati nikakav efekat, smatra stručnjak za energetiku, Jelica Putniković.
Kompaniji (South Stream Transport B.V) sa sedištem u Amsterdamu, koja je operator gasovoda Tusrki tok, Holandija je, prema pisanju Rojtersa iz Moskve, uskratila izvoznu dozvolu. Iz kompanije su, međutim rekli, da će ona nastaviti sa transportom ruskog gasa, kao i da će zatražiti obnavljanje dozvole.
Na objašnjenje Holandije da je to posledica uvođenja novog paketa antiruskih sankcija EU od 18. septembra, kompanija je odgovorila da one ne ograničavaju nastavak transporta gasa.
„Isporuke gasa za različite industrije i milione domaćinstava u Turskoj i evropskim zemljama neće biti pogođene niti kratkoročno, niti dugoročno“, naglasila je kompanija Saut strim transport.
Holandsko mahanje papirima bez efekta
Komentarišući ovu vest, urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković za Sputnjik kaže da je to samo mahanje papirima i geopolitička priča u skladu sa aktuelnom situacijom. Holandija zapravo ne može ništa da urade sa tim uskraćivanjem dozvole, jer kroz Holandiju ne teče Turski tok, ističe Putnikovićeva.
„Sama Holandija nema nikakve ingerencije nad tranzitom ruskog gasa kroz gasovod koji ide kroz Crno more, od ruske do turske obale. Turska nije članica EU pa joj, takođe, ne može ništa da naredi, kao što ima i gasovod Plavi tok kojim od Rusije do Turske godišnje stiže 16 milijardi kubnih metara gasa“, ističe naša sagovornica.
Ona zato smatra da je reč o političkoj ujdurmi gde Holanđani hoće malo da priprete, ali bez mogućnosti da nešto urade. Po njenom mišljenju, ono zbog čega bi Srbija eventualno mogla da strahuje jeste da neko iz Brisela Bugarskoj naredi da zaustavi tranzit ruskog gasa od Turske preko njene teritorije do Srbije.
Ruski gas i dalje teče kroz Ukrajinu, što ne bi do Turske
Naša sagovornica ipak sumnja da bi to moglo da se dogodi. Ona podseća da ruski gas i dalje teče kroz Ukrajinu uprkos velikim problemima u toj zemlji i da je nedavno ukrajinski Ukrnaftogas čak tužio Gasprom koji zbog sankcija EU nije mogao plati taksu za tranzit gasa. To su onda, dok problem nije bio rešen, po hitnom postupku uradile članice EU koje preko Ukrajine dobijaju ruski gas.
„Sada kada je Severni tok 1 onepsosobljen na duže vreme, kao i Severni tok 2 koji nikada nije dobio dozvolu za rad, kada ne radi gasovod Jamal Evropa, kroz Ukrajinu dnevno stiže u Evropu 42 miliona kubnih metara gasa. To je uz gas koji stiže Turskim tokom i Plavim tokom, zapravo jedini ruski gas koji dolazi do Evrope i do Turske“, napominje Putnikovićeva.
Ona zato veruje da je pokušaj Holandije pucanj u prazno i da će se pokazati da nema nikakve šanse da oni zabrane tranzit gasa Turskim tokom.
Posle diverzije na Severnom toku šta čeka Turski
Na pitanje koliko ipak možemo biti sigurni u funkcionisanje Turskog toka posle nedavnih sabotaža kojima je onesposobljen Severni tok, ona navodi razloge zbog kojih to ipak ne bi trebalo očekivati na teritoriji Bugarske.
Naime, više naših geopolitičkih analitičara je ovih dana upozorilo da u situaciji u kojoj se svet trenutno nalazi a posle diverzije nad gasovodima Severni tok, nije isključeno da se neće prezati ni od sprečavanja da ruski gas u Evropu stiže balkanskim krakom Turskog toka.
Politikolog Aleksandar Pavić smatra da je za sabotažu na Severnom toku odgovorna Amerika, budući da je ona došla posle sve češćih izjava pojedinih političara i privrednika u Nemačkoj da u teškoj energetskoj situaciji treba pustiti u rad Severni tok 2. Ti pritisci bi se tek pojačali od nemačkih građana koji će zimu dočekati u hladnim kućama. Po oceni Pavića, oba gasovoda su havarisana kako Nemačkoj ne bi palo na pamet da u takvoj situaciji napravi neki uslovno rečeno separatni mir sa Rusijom ili neki novi gasni aranžman.
Ne treba da se zavaravamo
Pavić smatra da ne treba da se zavaravamo da tako nešto neće pokušati i sa Turskim tokom. Doduše, kako kaže, ne u vodama Crnog mora koje kontrolišu Rusi, ali sasvim moguće na teritoriji Bugarske koja je slaba na pritiske Amerike. To je svojevremeno potvrdila odustajanjem od gasovoda Južni tok u trenutku kada je posle više godina rada na projektu trebalo da otpočne njegova realizacija.
Putnikovićeva na to pak podseća da Bugarima preti smrzavanje, uprkos završetku izgradnje gasne interkonekcije između Bugarske i Grčke. Gasa koji će tim putem stizati u Bugarsku, međutim, još nema, pošto je izgradnja terminala za tečni prirodni gas kod Aleksandrupolisa u blizini grčko-turske granice tek počela.
Uz to, gasovodi TANAP i TAP kojima se do Evrope doprema azerbejdžanski gas imaju isti nedovoljan kapacitet kao i ranije i Bugarima tu pripada neznatna količina gasa.
Ona, takođe, napominje da su Bugari ponovo počeli da pregovaraju sa Gaspromom oko novog aranžmana jer im je stari istekao, a prethodno su bili i prestali da kupuju ruski gas zbog čega su bugarski političari međusobno počeli da se svađaju.
Bugari nemaju alternativu, Srbija bezbedna
Čim su najavili i tražili pregovore sa Gaspromom oni očigledno nemaju alternativu. Zbog svega toga Jelica Putniković veruje da se bugarske vlasti neće poigravati sa svojim građanima i privredom, tim pre što im je prošla vlada pala upravo zbog toga što su loše procenjivali situaciju sa nabavkom gasa i što su požurili da među prvima odustanu od ruskog.
Bilo bi, naravno, najbolje da ne dođe do prekida u snabdevanju, kaže ona, ali i napominje da Srbija ove godine ipak može biti mirna.
„ Srbija se obezbedila tako što ima napunjeno skladište gasa u Banatskom dvoru i mislim da je već napunjeno i onih 500 miliona kubnih metara gasa u skladištu u Mađarskoj. Kao što smo već čuli od državnih zvaničnika i iz Srbijagasa, to će biti dovoljno da mi ove zime ne cvokoćemo“, naglašava naša sagovornica.
Po njenoj oceni, svi ćemo sačekati naredno proleće kada će se gasna situacija u Evropi izbistriti, jer će se podvlačiti crta kako je pregurana zima, da li su se ljudi i koliko smrzavali, da li je privreda trpela. I onda će se, uverena je ona, praviti neke nove gasne strategije.
