Dodik, Čović i "Osmorka": Kako će izgledati struktura vlasti u Sarajevu
© Foto : Srna/ Sanja Bjelica
Pratite nas
Ako bi savez Milorada Dodika i Dragana Čovića bio ispoštovan, BiH bi se našla na putu privrednog razvoja, smanjenja političkih tenzija u BiH. Ali treba sačekati da se plan realizuje i Bakira Izetbegovića držati na oku, kaže Anđelko Kozomara, politički analitičar.
Lideri Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ) Milorad Dodik i Dragan Čović dogovorili su se da će dosadašnja „uspešna saradnja i partnerstvo” biti potvrđeni na konstitutivnoj sednici Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, koja je zakazana za 1. decembar.
Može li partnerstvo Dodika i Čovića promeniti situaciju u BiH?
Dobra kombinacija za BiH
Anđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke, ističe da ova kombinacija ima šansu ali i da zavisi od više faktora da li će ona biti i iskorišćena.
„U poslednje 32 godine Stranka demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića bila je 29 godina na vlasti u BiH i sada imamo situaciju da nije u vlasti. To je zanimljiva situacija i ne treba je olako prihvatiti, posebno ne potceniti Bakira Izetbegovića i SDA,“ upozorava Kozomara i to, kako kaže, ne bez razloga.
Problem bi mogao, smatra on, da nastane ako bi neko iz koalicionog bloka koji je okupljen oko HDZ BiH, takozvana „Osmorka“ (SDP, Narod i pravda i Naša stranka) „promenila ploču“.
„Ova „Osmorka“ bošnjačkih partija koja je sklopila savez sa HDZ BiH nije mnogo blaža u varijanti od SDA. Međutim, pitanje je šta su oni dogovorili sa Draganom Čovićem, liderom HDZ BIH, jer javnosti nije taj sporazum prezentovan tako da se ne zna ni šta sadrži. Ako oni budu korektni u odnosima, da recimo ne blokiraju razvojne projekte u Republici Srpskoj (RS) i prihvate stav RS da neće u NATO, onda se može očekivati neka promena u razvoju BiH i to ne samo u političkom smirivanju napetosti nego napredak u ekonomskom, odnosno, privrednom razvoju,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Bakirovi jastrebovi
Kozomara kaže da u samoj „Osmorki“ ima „jastrebova“ koji su gori od SDA, posebno u stavovima o ukidanju RS.
„Denis Bećirović, član Predsedništva BIH čija je stranka SDP jedan od koalicionih partnera Dragana Čovića, javno je govorio i tražio od Ustavnog suda BiH da se ukine ime Republike Srpske. Sada je pitanje da li će on odustati od tih predizbornih najava i prikloniti se većini kako bi lakše upravljao BiH sa ostala dva člana Predsedništva,“ ističe Kozomora.
Naš sagovornik napominje da iako saradnja SNSD i HDZ BiH nikada nije bila upitna, ipak je sve još neizvesno.
„Bilo je pitanja oko toga kako će ti zajednički interesi stići do ušiju SDA i da oni prihvate te projekte. Podsećam da je po zakonu u Savetu Ministara dovoljno da jedan od ministara iz bilo kog od tri konstitutivna naroda stavi veto i da od određenog projekta nema ništa. Zato kažem da je sve još uvek sve neizvesno i tek posle nekih prvih sednica moći će da se vidi kuda ide novo rukovodstvo BiH,“ kaže Kozomora.
NATO kamen spoticanja
Osim pomenutog, Kozomara kaže da postoji direktno neslaganje na relaciji Čović- Dodik oko članstva BiH u NATO, što može da dovede u budućnosti do problema. S druge strane, ako bi sve funkcionisalo kako je zamišljeno i kako Dodik i Čović sada pričaju, ovo bi mogla da bude dobra kombinacija za BiH.
„Ukoliko bi sve išlo kako se najavljuje oko formiranja Parlamentarne skupštine, BiH bi mogla da dobije federalnu vladu koja faktički ne postoji odnosno, nikada nisu implementirani izborni rezultati ni iz 2018. godine sa Opštih izbora, tako da je federalna vlada u postavi iz 2014. godine još aktuelna. Zato je tu pomenuta „Osmorka“ koja je na neki način u „kandžama“ HDZ-a, jer ako ne budu slušali, opet neće biti vlade pa ni ministara iz ove „Osmorke“ a to je zalog koji ne bi mogli da odbiju,“ dodaje on.
"Osmorka" je inače postigla sporazum sa HDZ BiH o saradnji u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, a trebalo je da ga potpišu 25. novembra, ali je termin pomeren za 29. novembar.
Borba za četvrti glas
Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine, zakonodavni organ Bosne i Hercegovine, sastoji se iz dva veća: Doma naroda i Predstavničkog doma. Nadležna je za donošenje zakona potrebnih za sprovođenje odluka Predsedništva Bosne i Hercegovine ili za izvršavanje nadležnosti Parlamentarne skupštine.
Kozomara podseća da Dom naroda može da blokira sve odluke Parlamentarne skupštine sem izbora Saveta ministara. Dom naroda se sastoji od 15 delegata od kojih jednu trećinu imenuje Narodna skupština Republike Srpske (pet Srba), a dve trećine bošnjački i hrvatski delegati u Domu naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, pet Bošnjaka i pet Hrvata. Kvorum čini devet delegata, s tim da moraju biti najmanje tri srpska, tri hrvatska i tri bošnjačka delegata.
„Zato u RS i traje borba da SNSD koji ima tri sigurna delegata, dobije još jednog četvrtog da bi mogla da blokira neke odluke po potrebi. Borba za tog četvrtog delegata je velika jer opozicija takođe može da nekoga delegira, tako da je sada bitka oko pet bošnjačkih poslanika iz „Pokreta za državu“ da oni glasaju za još jednog delegata u korist Dodika,“ objašnjava Kozomara.
Ako je suditi po onome što su predstavnici „Pokreta za državu“ rekli, napominje Kozomara, a to je „da je bolje da se bore sa Dodikom oko njegovih opstrukcija nego da budu u koaliciji sa SDA koja bi za šest meseci digla ustanak i povela rat“, jasno je kome će se prikloniti.
„Ali i to treba sačekati, sa njima se nikada ne zna,“ zaključuje Kozomora.
Ono što se sigurno zna jeste da Dodik i Čović neće praviti koalicije sa strankom Željka Komšića „Demokratskim frontom“ a ni sa SDA, Bakira Izetbegovića.
Inače Milorad Dodik je posle sporazuma sa Draganom Čovićem rekao da su HDZ i SNSD ranije od dela međunarodne zajednice viđeni kao problem, a sada se javljaju kao rešenje brzog uspostavljanja nove vlasti u BiH.
