Šta bi donela Šmitova zabrana kandidature Dodika i Čovića
Pratite nas
Ukoliko Kristijan Šmit bude zabranio Miloradu Dodiku i Draganu Čoviću da se kandiduju na predstojećim izborima pokazao bi da u BiH nema demokratije i da je ona protektorat i kolonija. Svako ko bi se kandidovao umesto njih dobio bi barem deset odsto glasova više samo na konto Šmitove zabrane, ali izbori bez Čovića i Dodika nisu mogući.
VAŽNO OBAVEŠTENJE
Zbog učestalih hakerskih napada i ometanja sajta Sputnjik Srbija i naših kanala na Fejsbuku i Jutjubu, sve vesti pratite i na kanalu Sputnjik Srbija na Telegramu i preko mobilne aplikacije koja radi neometano, a koju možete preuzeti sa ovog linka, a video sadržaj na platformi „Odisi“ (odysee.com), kao i na platformi „Rambl“ (rumble.com).
Vest da postoji mogućnost da takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit može da zabrani Dodikovu i Čovićevu kandidaturu pustio je predsednik Centralne izborne komisije (CIK) BiH Suad Arnautović. On je izjavio da će CIK odbiti overu učešća Dodika i Čovića na izborima, ukoliko Šmit kaže da krše Dejton i Ustav.
Bez Čovića i Dodika izbori nisu mogući
Ukoliko bi Čoviću i Dodiku bilo zabranjeno da se kandiduju, ne bi bilo moguće održati izbore u opštinama i gradovima u kojima Srbi i Hrvati čine većinu, smatra politikolog Vojislav Savić.
„Mislim da ne bi postojala volja lokalnog stanovništva da se izbori sprovedu. Republika Srpska u tome ima lakšu poziciju jer ima institucionalne kapacitete kako da spreči održavanje izbora. To bi zaista bio presedan i potez koji je nezamisliv u XXI veku, da zabranjuje kandidovanje na izborima. Pravo da birate i budete birani je osnovno ljudsko pravo koje niko ne može da uzurpira, a naročito ne zbog vaših političkih stavova“, ističe Savić.
Predsednik CIK-a Suad Arnautović lansira vest o mogućnosti da Šmit zabrani Čoviću i Dodiku da se kandiduju sa namerom da stvori atmosferu da je tako nešto moguće, objašnjava Savić.
„Oni će pokušati da normalizuju takve stvari, ali to ne smemo da dopustimo. Mislim da u Republici Srpskoj, ni opozicioni ni političari iz vlasti ne smeju da ustuknu pred takvim stvarima – to bilo kome može da se desi. Zabrana kandidature bi označila početak kraja BiH“, zaključuje Savić.
Šmit nema razloga da zabranjuje kandidature
Milan Sitarski iz Instituta za društvena istraživanja iz Mostara kaže da ne zna koja bi bila motivacija Šmitu za zabranu kandidature dvojici državnika i liderima dve najpopularnije stranke među Srbima i Hrvatima. I Čović i Dodik se svojim potezima uvek pozivaju na poštovanje ustava i ustavnih procedura. Šmit bi, prema tome, morao da eventualnu zabranu dobro obrazloži i međunarodnoj, i domaćoj javnosti.
„BiH je jedina zemlja u Evropi s kolonijalnim upravnikom koji ima ovlašćenja koja ne proističu iz odluka onih kojima vlada, ali najvažnije u svemu tome da bi za tako radikalan potez morao da nađe dobro pravno utemeljena ovlašćenja. Ali, sve i da ih nađe, ili da ih ne nađe i da samo primeni ovlašćenja koja su mu data na raspolaganje, mislim da bi bilo koja osoba koja bi se kandidovala za funkcije umesto Dodika i Čovića, samo na konto te zabrane dobila barem deset odsto glasova više nego što bi njih dvojica dobili“, smatra Sitarski.
Čovićev HDZ BiH i Dodikov SNSD, prema mišljenju našeg sagovornika, ne bi bojkotovali izbore u slučaju da se Šmit odluči na korak na koji ga Arnautović poziva. Eventualni bojkot išao bi na ruku njihovim najžešćim političkim protivnicima, koji bi bez izborne borbe popunili sve izborne funkcije.
Na Dodika pritisak iz dva pravca – oba su nameštena
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara podseća da je CIK izabran mimo zakonske procedure, kako kaže, voljom Bošnjaka i međunarodne zajednice. Tako izabrani CIK slušaće sve što im narede oni koji su ih postavili.
Kozomara smatra da zabrana Čoviću i Dodiku da se kandiduju može da demotiviše veliki deo Hrvata i Srba da izađu na izbore, te će ih oni bojkotovati. U tom slučaju će izbori biti farsa – vlast bi preuzeli oni koje Zapad želi da ustoliči, ali to bi značilo vladavinu manjine nad velikom većinom građana.
Kozomara podseća da se na Dodika vrši pritisak sa dve strane, eventualna Šmitova zabrana da se kandiduje samo je jedan od njih. Druga varijanta da mu se zabrani učešće na izborima je istraga tužilaštva o navodnoj korupciji.
„Oni pokušavaju da podignu fiktivnu optužnicu, da je izmisle kako bi i to bio razlog da Dodik ne može da učestvuje na izborima. Postoje, dakle, dva načina da se Dodiku spreči učešće na izborima, Jedan je optužnica za koju bi kasnije rekli da nema dovoljno elemenata, ali kada prođu izbori. I drugi način je da Šmit zabrani učešće na izborima“, sumira Kozomara situaciju.
Mogućnost da mu bude zabranjeno da se kandiduje na izborima komentarisao je i Milorad Dodik. Kako je rekao, u Sarajevu stalno razgovaraju o sprečavanju njegove kandidature, ali on će, uprkos tome, biti kandidat na opštim izborima u BiH.
„CIK BiH ne odlučuje o kandidaturama i priča o ovome predsednika CIK-a Suada Arnautovića nije njegova pamet“, istakao je Dodik.
