Ulazi li Ilon Mask u rat protiv orvelovske cenzure „duboke države“
Pratite nas
Reaktiviranjem naloga bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa na Tviteru ne znači da se ta društvena mreža otrgla propagandnoj kontroli američke duboke države, smatra filozof Nikola Tanasić.
Novi vlasnik Tvitera Ilon Mask reaktivirao je nalog Donaldu Trampu, kome je prethodni menadžment te društvene mreže ugasio nalog nakon nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine. Prethodno je Mask postavio anketu, da li treba reaktivirati Trampu nalog.
Tramp je izjavio da nema nameru da se vraća na Tviter iako mu popularnost na toj društvenoj mreži raste iz sata u sat.
Fama s periferije: Trampov rat na „alternativnom mediju“
Tanasić koji ne veruje mnogo u priče o svemoćnoj američkoj dubokoj državi navodi da ipak postoje vrlo konkretni i duboki mehanizmi uticaja američke administracije na funkcionisanje Tvitera, preko institucija, što američkih, što međunarodnih, koje regulišu rad društvenih mreža i kojima se sve registrovane mreže na nekom nivou povinuju.
Sam Tviter nikad nije bio alternativni medij što je jedna „fama koja je vrlo popularna na periferijama američkog imperijalnog uticaja“, ocenjuje Tanasić i dodaje da je bez obzira na priču da je Tramp kao predsednik SAD bio u ratu sa svojom sopstvenom administracijom, on je ipak i dalje bio američki predsednik i vodio je američku politiku koja je bila umrežena sa svim korporativnim interesima, interesnim i lobi grupama.
„U stvari, Tviter je samo bio mesto gde su jednako glasni proponenti obe struje ideološkog mišljenja na američkoj javnoj sceni. Utoliko pre što je Tramp direktno komunicirao sa publikom preko Tvitera i što je ta njegova komunikacija bila jedan od najvećih i najznačajnijih razloga njegovog uspeha na predsedničkim izborima 2016. i u tom smislu je bio nekakva alternativa. Ali to je alternativa unutarsistemskog dijaloga koji postoji u Americi koja je trenutno na klackalici između dva koncepta društvenog uređenja, dva koncepta imperijalne politike i ne vidim ja tu neku veliku alternativu.“
S druge strane, ni ta represija nije toliko totalitarna koliko bi mogla da bude iako je Tramp bio najveća žrtva totalitarnih tendencija uprave Tvitera. Međutim, većina blokada na društvenim mrežama vezana je za ono što Tanasić naziva „faličnošću neposredne demokratije“, a reč je o mehanizmu prijavljivanja koji je glavni oblik cenzure.
Mask protiv Orvelovske cenzure – uživo
Tanasić, kome je Tviter omiljena mreža zbog načelne otvorenosti, podseća da je omogućavao ljudima da bez medijske podrške dopru do izuzetno velikog broja ljudi, toliko velikog, da je to veoma rano postalo problem i da je postao platforma za razne politički nepodobne oblike organizacije i komunikacije koji su onda suzbijani godinama.
A to je kulminiralo nakon američkih predsedničkih izbora 2020. i upada Trampovih pristalica u Kapitol kad smo imali situaciju orvelovske cenzure u kojoj aktivnog predsednika SAD u tom trenutku jedna korporacija bukvalno cenzurisala uživo.
„Jedna od posledica je bila upadljiv i osetan gubitak značaja Tvitera kao platforme za javni govor i to je ono o čemu sve vreme priča Mask od trenutka kad se javio da preuzme Tviter. Naravno, ne treba u Masku gledati nikakvog mecenu, bogataša mekog srca iako se on trudi da gradi takav imidž o sebi i to mnogo inteligentnije od svoje konkurencije, ali on naravno ima neke svoje korporativne, finansijske interese. Ono što je sigurno jeste da on povlači niz poteza koji zaista deluju dobronamerno, iako haotično. On doslednno govori o tome da sačuva Tviter kao jednu vrstu agore, mesta koje će uvek da bude alternativa kontrolisanim medijima u kojima će moći da se govori i misli slobodno i koje će omogućiti da se razmenjuju ideje.“
Mržnja kao imidž Tvitera
Činjenica je da menadžment Tvitera nije učinio tu mrežu zatvorenom već je to bio jedan spontan proces u kome se jednostavno dve ključne pojave počele da guše diskurs na Tviteru – trolovi i botovi. To je situacija koju je Mask zatekao i on je rekao da ne želi cenzuru međutim, nije izašao ni sa kakvim konkretnim rešenjima kako da reši probleme botova i trolova.
„Sa druge strane, čini se da Mask zaista ima neku sliku u kojoj bi on voleo da ukine cenzuru, odnosno tu vrstu grubih intervencija koje smo imali kad je čitavom nizu javnih ličnosti prosto oduzimano pravo na govor, da on ima želju da ponovo podstakne atmosferu dijaloga, a da na neki način suspenduje i počne da potiskuje s platforme trolove, mrzitelje, rasadnike mržnje. A to je veliko pitanje koliko korisnika Tvitera dolazi tamo namenski upravo zbog agresije, mržnje jer je to veliki deo imidža te mreže.“
Medijske oznake – ponižavajuće za korisnike
Kad je reč o oznakama iz serije „medij pod kontrolom ruske države“, Tanasić kaže da se od Maskovog preuzimanja Tvitera o tome najmanje pričalo iako je to „denuncijatska i totalitarna praksa koja je prvenstveno omalovažavajuća po korisnike“ te mreže.
Drugi problem je što su se tim oznakama potpuno rasistički izdvajale vlade i države koje su "problematične", dok sa druge strane postoje države koje nisu problematične pa nema potrebe da nam se skreće pažnja ko sarađuje sa američkom ili britanskom vladom, ili sa EU, „iako je 90 odsto globalnih medija pod njihovim uticajem, što celu stvar čini dodatno apsurdnom“.
„Za sada nema naznaka da se Mask posvetio toj priči ali situacija na Tviteru je veoma dinamična, menja se iz dana u dan tako da nije isključeno da i to dođe na dnevni red. Međutim, ono što je ključna stvar za Maska i što je njegov osnovni problem od trenutka kad je ušao u pregovore jeste kao da se reši problem botova i trolova. To nije samo stvar njegovog ličnog političkog idealizma već i elementarnog opstanka Tvitera“, zaključio je Tanasić.
