https://lat.sputnikportal.rs/20221118/madjarsko-upozorenje-evropski-lideri-i-komesari-svakom-novom-kaznom-za-rusiju-sve-blizi-provaliji-1146308912.html
Mađarsko upozorenje: Evropski lideri i komesari svakom novom kaznom za Rusiju sve bliži provaliji
Mađarsko upozorenje: Evropski lideri i komesari svakom novom kaznom za Rusiju sve bliži provaliji
Sputnik Srbija
Izjava mađarskog šefa diplomatije da bi ostavka evropskih lidera koji su podržali sankcije Rusiji „bila normalna reakcija, jer su privrede približili recesiji”... 18.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-18T19:54+0100
2022-11-18T19:54+0100
2022-11-18T19:54+0100
svet
svet – politika
mađarska
evropska unija (eu)
peter sijarto
ursula fon der lajen
rusija
sankcije rusiji
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110887/25/1108872549_0:153:1024:729_1920x0_80_0_0_3af45fd2163f2f2ab4e3752bd132b933.png
Ovako Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije gleda na ocenu Petera Sijarta da „Evropska unija želi nove sankcije samo da bi nekako opravdala svoje pogrešne odluke koje su štetne, jer će nakon objava da sankcije predstavljaju ćorsokak biti potrebno imenovati odgovorne“.Sankcije narušavaju stabilnost evropskih političkih elitaSijarto, pojašnjava Gajić, poručuje da je za očekivati da pristup koji do sada nije urodio plodom neće dati rezultate ni ubuduće, odnosno, da će proizvesti kontraefekat u vidu pojačane recesije i nezgodne situacije po države članice, pa i po samu EU u celini.Zato se, kako kaže, u nekom trenutku može očekivati da će oni koji nastavljaju da insistiraju na takvoj politici ostvariti loš rezultat, što na nacionalnim izborima, što na sledećim izborima za Evropski parlament:„To je prosto nešto što je neminovno jer već sada vidimo da u Evropskoj uniji jača nezadovoljstvo ekonomskom i socijalnom politikom i da su sve glasniji oni koji se protive daljem uvođenju sankcija, pre svega onih vezanih za energetiku“.U tom smislu je, primećuje, Sijartova procena vrlo realna i osnovana, samo je pitanje kojim će tempom nastupiti te posledice i kada će ti ljudi koji insistiraju na jednoj očigledno pogrešnoj politici biti pozvani na odgovornost od strane svojih građana.„To je pitanje koje ostaje otvoreno i na osnovu kojeg će se zapravo videti koliko je Evropska unija uopšte podložna preispitivanju volje sopstvenih građana, odnosno koliko je demokratska, a koliko nije. Naime, ako oni uprkos nezadovoljstvu nastave da rade to što rade, a građani ne budu u mogućnosti da to svoje nezadovoljstvo kanališu i zaustave takvu politiku, onda se radi o jednoj otuđenoj strukturi političkih elita koja radi suprotno interesima sopstvenih građana“, ukazuje Gajić.Najveća odgovornost na Evropskoj komisijiOn je mišljenja da su za situaciju u koju je došla EU, a koju kritikuje Sijarto, najodgovorniji komesari u Evropskoj komisiji.„Evropska komisija je ključno telo koje se ovim bavilo u EU i koje je nametnulo ovu agendu. Znači, Ursula fon der Lajen i njeni saveznici, zatim Žozep Borelj i svi oni koji su u EK najeksponiraniji i koji su bili najžeći zagovornici uvođenja ovih mera, pa je što se tiče EU na njima i najveća odgovornost. Posebno je pitanje, koje izlazi iz formalnog okvira Evropske unije, ko stoji iza njih, kakvi su njihovi transatlantski odnosi i partneri koji su celu tu politiku podgrevali i gurali ih u tom pravcu“, kaže Gajić.Podjednaku odgovornost, kako kaže, snose i lideri najmoćnijih država osovine EU, gledano iz ugla političke težine i uticaja koji imaju u političkom zdanju.Na pitanje da li se od čelnika Evropske unije može očekivati da ikada priznaju da su, kako je Sijarto rekao, sankcije Rusiji ćorsokak, Gajić je nedvosmislen:„Jako je teško očekivati da će oni priznati grešku i u nekom kratkoročnom i srednjeročnom periodu to sigurno neće uraditi, već će nastavljati da ponavljaju istu priču čak i onda kada od nje budu postepeno odustajali. A počeće da odustaju tek onda kada budu prinuđeni, odnosno kada situacija na samom terenu i ishod rata u Ukrajini bude očigledan. U tom trenutku će početi da menjaju svoju politiku, ali neće reći da su pogrešili niti da menjaju kurs u odnosu na prethodni, već će i dalje tvrditi kako su izuzetno dosledni i ponavljati opšte floskule“.Mađarski premijer Viktor Orban je krajem septembra izjavio da ta zemlja prva u Evropi uvodi nacionalne konsultacije kako bi saznala šta njeni građani misle o evropskim sankcijama Rusiji. Prema njegovim rečima, cene u Evropi bi se dvostruko smanjile za nekoliko dana, ako bi EU promenila sankcionu politiku.
https://lat.sputnikportal.rs/20221111/orban-sankcije-eu-ne-slabe-rusku-nego-evropsku-privredu-1145969902.html
mađarska
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
eu, mađarska, peter sijarto, ukrajina, rusija, sankcije, eu, mađarska, peter sijarto, ukrajina, rusija, sankcije
eu, mađarska, peter sijarto, ukrajina, rusija, sankcije, eu, mađarska, peter sijarto, ukrajina, rusija, sankcije
Mađarsko upozorenje: Evropski lideri i komesari svakom novom kaznom za Rusiju sve bliži provaliji
Izjava mađarskog šefa diplomatije da bi ostavka evropskih lidera koji su podržali sankcije Rusiji „bila normalna reakcija, jer su privrede približili recesiji” je opravdana jer govori da EU, a pre svega njeni zvaničnici u Evropskoj komisiji, ali i čelnici velike većine vlada u Uniji, istrajavaju na jednom putu koji se obija o glavu toj integraciji.
Ovako Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije gleda na ocenu Petera Sijarta da „Evropska unija želi nove sankcije samo da bi nekako opravdala svoje pogrešne odluke koje su štetne, jer će nakon objava da sankcije predstavljaju ćorsokak biti potrebno imenovati odgovorne“.
Sankcije narušavaju stabilnost evropskih političkih elita
Sijarto, pojašnjava Gajić, poručuje da je za očekivati da pristup koji do sada nije urodio plodom neće dati rezultate ni ubuduće, odnosno, da će proizvesti kontraefekat u vidu pojačane recesije i nezgodne situacije po države članice, pa i po samu EU u celini.
„On misli na to da se istrajavanjem na tom putu zatvaraju oči i tvrdoglavo nastavlja da bi se pokazala principijelnost i doslednost bez obzira na posledice, što će na kraju svakako izazvati reakciju na prostoru EU i kod samih građana, jer je jasno da sankcije ne doprinose rešavanju krize, ne postižu efekat protiv Rusije, a daju veliki negativan efekat za samu EU, države članice i državljane Unije”, ističe naš sagovornik.
Zato se, kako kaže, u nekom trenutku može očekivati da će oni koji nastavljaju da insistiraju na takvoj politici ostvariti loš rezultat, što na nacionalnim izborima, što na sledećim izborima za Evropski parlament:
„To je prosto nešto što je neminovno jer već sada vidimo da u Evropskoj uniji jača nezadovoljstvo ekonomskom i socijalnom politikom i da su sve glasniji oni koji se protive daljem uvođenju sankcija, pre svega onih vezanih za energetiku“.
U tom smislu je, primećuje, Sijartova procena vrlo realna i osnovana, samo je pitanje kojim će tempom nastupiti te posledice i kada će ti ljudi koji insistiraju na jednoj očigledno pogrešnoj politici biti pozvani na odgovornost od strane svojih građana.
„To je pitanje koje ostaje otvoreno i na osnovu kojeg će se zapravo videti koliko je Evropska unija uopšte podložna preispitivanju volje sopstvenih građana, odnosno koliko je demokratska, a koliko nije. Naime, ako oni uprkos nezadovoljstvu nastave da rade to što rade, a građani ne budu u mogućnosti da to svoje nezadovoljstvo kanališu i zaustave takvu politiku, onda se radi o jednoj otuđenoj strukturi političkih elita koja radi suprotno interesima sopstvenih građana“, ukazuje Gajić.
Najveća odgovornost na Evropskoj komisiji
On je mišljenja da su za situaciju u koju je došla EU,
a koju kritikuje Sijarto, najodgovorniji komesari u Evropskoj komisiji.
„Evropska komisija je ključno telo koje se ovim bavilo u EU i koje je nametnulo ovu agendu. Znači, Ursula fon der Lajen i njeni saveznici, zatim Žozep Borelj i svi oni koji su u EK najeksponiraniji i koji su bili najžeći zagovornici uvođenja ovih mera, pa je što se tiče EU na njima i najveća odgovornost. Posebno je pitanje, koje izlazi iz formalnog okvira Evropske unije, ko stoji iza njih, kakvi su njihovi transatlantski odnosi i partneri koji su celu tu politiku podgrevali i gurali ih u tom pravcu“, kaže Gajić.
Podjednaku odgovornost, kako kaže, snose i lideri najmoćnijih država osovine EU, gledano iz ugla političke težine i uticaja koji imaju u političkom zdanju.
„Suštinski, njihova odgovornost za ovu situaciju je ista, ali formalno gledano Evropska komisija i njeni komesari su ti koji su celu ovu priču pogurali, inaugurisali i sprovodili“, kategoričan je Gajić.
Na pitanje da li se od čelnika Evropske unije može očekivati da ikada priznaju da su, kako je Sijarto rekao,
sankcije Rusiji ćorsokak, Gajić je nedvosmislen:
„Jako je teško očekivati da će oni priznati grešku i u nekom kratkoročnom i srednjeročnom periodu to sigurno neće uraditi, već će nastavljati da ponavljaju istu priču čak i onda kada od nje budu postepeno odustajali. A počeće da odustaju tek onda kada budu prinuđeni, odnosno kada situacija na samom terenu i ishod rata u Ukrajini bude očigledan. U tom trenutku će početi da menjaju svoju politiku, ali neće reći da su pogrešili niti da menjaju kurs u odnosu na prethodni, već će i dalje tvrditi kako su izuzetno dosledni i ponavljati opšte floskule“.
Mađarski premijer Viktor Orban je krajem septembra izjavio da ta zemlja prva u Evropi uvodi nacionalne konsultacije kako bi saznala šta njeni građani misle o evropskim sankcijama Rusiji. Prema njegovim rečima, cene u Evropi bi se dvostruko smanjile za nekoliko dana, ako bi EU promenila sankcionu politiku.
