https://lat.sputnikportal.rs/20221112/novi-potez-sad-za-plasenje-evropljana-i-sprecavanje-trgovine-sa-rusijom-stvori-damping-pa-ga-kazni-1146028312.html
Novi potez SAD za plašenje Evropljana i sprečavanje trgovine sa Rusijom: Stvori damping, pa ga kazni
Novi potez SAD za plašenje Evropljana i sprečavanje trgovine sa Rusijom: Stvori damping, pa ga kazni
Sputnik Srbija
Odluka Sjedinjenih Američkih Država da više neće tretirati rusku ekonomiju kao tržišnu u svojim antidamping postupcima predstavlja pokušaj da se zastraše... 12.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-12T22:33+0100
2022-11-12T22:33+0100
2022-11-12T22:33+0100
rusija
rusija – ekonomija
svet – politika
sad
evropska unija (eu)
sankcije rusiji
nafta
ruski gas
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111225/16/1112251671_7:0:1312:734_1920x0_80_0_0_85e527fa11a68bcae4fb8c6ef310d1e6.jpg
Prema navodima britanskih medija, ovaj potez vlastima u Vašingtonu daje otvorenu mogućnost za punu primenu zakona o antidampingu, kako bi regovale na ono što je američko Ministarstvo trgovine okarakterisalo kao „tržišne deformacije izazvane sve većim mešanjem ruske vlade u njihovu ekonomiju”.Ova odluka u praksi znači, pojašnjava Mahmut Bušatlija, da američke državne institucije mogu da sankcionišu bilo kakve transfere i poslove koje sa Rusima obavljaju američke, ali i evropske firme, a koji su prepoznati kao damping, i da shodno tome izriču novčane kazne onima koji su „uhvaćeni” u dampingu (prodaja robe po ceni ispod normalne vrednosti).Stvori damping – kazni dampingMeđutim, dodaje naš sagovornik, ta odluka je u potpunoj suprotnosti sa prethodnim, budući da imamo situaciju da Evropska komisija insistira na tome da ona određuje gornju granicu cene ruske nafte i gasa, sa idejom da ta granica bude daleko manja od tržišne.Prema njegovom mišljenju, ovo nije jedini problematičan aspekt najnovije odluke američkih vlasti.„Kada imate tržište vi možete i da ustanovite šta je damping. Ali, ako kažete da neko, po vašem mišljenju, više nije u režimu slobodnog tržišta, onda mu praktično priznajete pravo da formira cene kako hoće, a ne onako kako to tržište zahteva, pa se i ne možete žaliti na njegove cene u odnosu na vaše. Tako da ima puno nedoslednosti i zanimljivih stvari u ponašanju američke administracije, iza kojeg stoji želja da se zaradi i zaštiti nekonkurena američka roba, poput tečnog gasa koji je skoro tri puta skuplji od ruskog. Tako se prvo Evropa natera da uvede sankcije Rusiji, da ne kupuje rusku, već američku robu, a onda se kažnjavaju ruske i evropske firme koje trguju. Naravno, stalno se provlači i ta ideja SAD da ako ne mogu da kontrolišu ostatak sveta, pokušaju bar da kontrolišu Evropsku uniju”, ukazuje Bušatlija.Paradoks je, primećuje, to što se samo pojedine članice EU bore protiv toga, dok ostale, iako vide da ih Amerika potapa, dosledno prate ono što im naredi birokratija iz Brisela koja se potpuno otuđila od svoje sredine i nacionalnih država iz kojih su došli.Bizarna politička igraKako kaže, sasvim je jasno da je reč o bizarnoj političkoj igri u kojoj su američki potezi zapravo izvan ekonomije, a sve više u sferi socijalne patologije, jer je jedini cilj da ta zemlja nastavi da bude silna i jedina na svetu.„Otuda i ovakve nelogičnosti u odlukama, poput ove da nekoga isključite sa slobodnog tržišta, a onda ga kažnjavate, kao i one koji sa njim sarađuju. Ali, američka administracija je vrlo nedosledna u bilo čemu, pa čak i u stvarima koje se odnose na kvalitet života Amerikanaca i vrlo je teško dokučiti taj način razmišljanja. SAD zagovaraju liberalnu ekonomiju, iako je vidno nemaju već trideset godina, to je država koja insistira na dekomokratiji, iako su u njoj ljudska i manjinska prava daleko od bilo kakve demokratije. Kada, konačno, pogledate na koji način se odvijaju izbori u Americi, pogotovo oni pre dve godine kad su se glasački listići ljudi koji su glasali poštom pronalazili na đubrištu, jasno je da tamo moral ne igra nikakvu ulogu, već je jedini cilj opstanak na vlasti i primat u svetu”, zaključuje Mahmut Bušatlija.Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da „odluka SAD da Rusiji oduzmu status tržišne ekonomije predstavlja način pritiska na Moskvu, koji ne doprinosi stabilizaciji na svetskim tržištima”, dok je ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov nazvao je taj potez „nelogičnim” i optužio Vašington da dalje produbljuje „neravnoteže na svetskim tržištima, koje su uzrokovane brojnim nelegitimnim jednostranim barijerama”, prenosi Raša tudej (RT).
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
rusija – ekonomija, svet – politika, sad, evropska unija (eu), sankcije rusiji, nafta, ruski gas
rusija – ekonomija, svet – politika, sad, evropska unija (eu), sankcije rusiji, nafta, ruski gas
Novi potez SAD za plašenje Evropljana i sprečavanje trgovine sa Rusijom: Stvori damping, pa ga kazni
Odluka Sjedinjenih Američkih Država da više neće tretirati rusku ekonomiju kao tržišnu u svojim antidamping postupcima predstavlja pokušaj da se zastraše evropske kompanije koje žele da sarađuju sa ruskim, ali i da se zaštite nekonkurentni američki proizvodi, ocenjuje konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija.
Prema navodima britanskih medija, ovaj potez vlastima u Vašingtonu daje otvorenu mogućnost za punu primenu zakona o antidampingu, kako bi regovale na ono što je američko Ministarstvo trgovine okarakterisalo kao „tržišne deformacije izazvane sve većim mešanjem ruske vlade u njihovu ekonomiju”.
Ova odluka u praksi znači, pojašnjava Mahmut Bušatlija, da američke državne institucije mogu da sankcionišu bilo kakve transfere i poslove koje sa Rusima obavljaju američke, ali i evropske firme, a koji su prepoznati kao damping, i da shodno tome izriču novčane kazne onima koji su „uhvaćeni” u dampingu (prodaja robe po ceni ispod normalne vrednosti).
Stvori damping – kazni damping
Međutim, dodaje naš sagovornik, ta odluka je u potpunoj suprotnosti sa prethodnim, budući da imamo situaciju da Evropska komisija insistira na tome da ona određuje gornju granicu cene ruske nafte i gasa, sa idejom da ta granica bude daleko manja od tržišne.
„Dakle, u slučaju da evropske firme počnu da kupuju rusku naftu jeftinije nego što je njena cena na tržištu, Amerika bi mogla da kažnjava i rusku firmu koja prodaje, ali nije odgovorna za tu cenu, ali i evropsku firmu koja tu naftu kupuje. Oni, suštinski, insistiraju na tome da se stvori taj damping i da ruski proizvodi imaju cenu ispod tržišnih, što jako pogoduje Americi koja i jeste inspirator cele te ideje o kontroli cena ruskih energenata”, navodi Bušatlija.
Prema njegovom mišljenju, ovo nije jedini problematičan aspekt najnovije odluke američkih vlasti.
„Kada imate tržište vi možete i da ustanovite šta je damping. Ali, ako kažete da neko, po vašem mišljenju, više nije u režimu slobodnog tržišta, onda mu praktično priznajete pravo da formira cene kako hoće, a ne onako kako to tržište zahteva, pa se i ne možete žaliti na njegove cene u odnosu na vaše. Tako da ima puno nedoslednosti i zanimljivih stvari u ponašanju američke administracije, iza kojeg stoji želja da se zaradi i zaštiti nekonkurena američka roba, poput tečnog gasa koji je skoro tri puta skuplji od ruskog. Tako se prvo Evropa natera da uvede sankcije Rusiji, da ne kupuje rusku, već američku robu, a onda se kažnjavaju ruske i evropske firme koje trguju. Naravno, stalno se provlači i ta ideja SAD da ako ne mogu da kontrolišu ostatak sveta, pokušaju bar da kontrolišu Evropsku uniju”, ukazuje Bušatlija.
Paradoks je, primećuje, to što se samo pojedine članice EU bore protiv toga, dok ostale, iako vide da ih
Amerika potapa, dosledno prate ono što im naredi birokratija iz Brisela koja se potpuno otuđila od svoje sredine i nacionalnih država iz kojih su došli.
Kako kaže, sasvim je jasno da je reč o bizarnoj političkoj igri u kojoj su američki potezi zapravo izvan ekonomije, a sve više u sferi socijalne patologije, jer je jedini cilj da ta zemlja nastavi da bude silna i jedina na svetu.
„Otuda i ovakve nelogičnosti u odlukama, poput ove da nekoga isključite sa slobodnog tržišta, a onda ga kažnjavate, kao i one koji sa njim sarađuju. Ali, američka administracija je vrlo nedosledna u bilo čemu, pa čak i u stvarima koje se odnose na kvalitet života Amerikanaca i vrlo je teško dokučiti taj način razmišljanja. SAD zagovaraju liberalnu ekonomiju, iako je vidno nemaju već trideset godina, to je država koja insistira na dekomokratiji, iako su u njoj ljudska i manjinska prava daleko od bilo kakve demokratije. Kada, konačno, pogledate na koji način se odvijaju
izbori u Americi, pogotovo oni pre dve godine kad su se glasački listići ljudi koji su glasali poštom pronalazili na đubrištu, jasno je da tamo moral ne igra nikakvu ulogu, već je jedini cilj opstanak na vlasti i primat u svetu”, zaključuje Mahmut Bušatlija.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da „odluka SAD da Rusiji oduzmu status tržišne ekonomije predstavlja način pritiska na Moskvu, koji ne doprinosi stabilizaciji na svetskim tržištima”, dok je ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov nazvao je taj potez „nelogičnim” i optužio Vašington da dalje produbljuje „neravnoteže na svetskim tržištima, koje su uzrokovane brojnim nelegitimnim jednostranim barijerama”, prenosi Raša tudej (RT).
