Samoubilački planovi: Napad na status Rusije u UN bio bi kraj svakog poretka u svetu
19:38 24.10.2022 (Osveženo: 14:43 04.02.2023)
© EDUARDO MUNOZ
Pratite nas
Svaki nagoveštaj da bi Rusija mogla da ostane bez prava veta ili čak da bude uklonjena iz Saveta bezbednosti UN predstavlja samoubilačka razmišljanja jer to ne samo da bi bio kraj UN, nego i svakog mogućeg održivog poretka u svetu, kaže za Sputnjik bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović povodom 77.godišnjice Svetske organizacije.
Jovanović podseća da ima nekih ideja da bi UN trebalo pročistiti od „neželjenih“ država, pogotovo kada su u pitanju sukobi velikih sila, ali i dodaje da ne veruje da će se tako nešto ikada ostvariti. Međutim, kako napominje, samo pokretanje takvih opcija dalje razara moral, značaj i političku ulogu UN.
Krize koje su se u poslednjih 30 godina dešavale u svetu, objašnjava bivši ministar i nekadašnji ambasador naše zemlje pri UN, nisu rešavane u UN, nego van njih, jer su pokretači tih vojnih akcija koje su imale za cilj nametanje političke volje manjim i srednjim zemljama bile pojedine velike sile, a pogotovo bivše kolonijalne sile i SAD kao svetski hegemon.
Ali, iako marginalizovane, UN su nam i dalje neophodne, kaže Jovanović komentarišući održivost uloge Svetske organizacije u današnjim, izuzetno komplikovanim međunarodnim odnosima, a povodom 77. godišnjice UN.
UN marginalizovane
Ujedinjene nacije su, podseća iskusni diplomata, stvorene da garantuju da se ono što se desilo u Drugom svetskom ratu nikada više ne ponovi i da države i grupe država sve probleme rešavaju mirnim sredstvima između sebe, a ukoliko to nije moguće da se obrate Svetskoj organizaciji.
„Na žalost, sve ovo vreme smo imali ratove u različitim delovima sveta. Velike sile su pokušavale da probleme rešavaju same ili u dogovoru sa drugim velikim silama, a često su pribegavale i oružanim akcijama protiv manjih zemalja. Ujedinjene nacije su postepeno počele da se zaobilaze i zamenjuju nekim neformalnim grupama, kako onim ad hok, tako i onim dužeg trajanja, gde se velike sile sličnih pogleda usaglašavaju i pokušavaju da to nametnu Ujedinjenim nacijama kao zajednički stav svih”, navodi Jovanović.
Mogućnost međusobnog sukobljavanja velikih sila do je sada vešto izbegavana, iako je, kako kaže, bilo nekoliko susreta „oči u oči“.
„Razlog tome opet nisu bile UN već činjenica da je gore, na „nebesima“ bio „anđeo čuvar“ svetskog mira, a to je posedovanje nuklearnog oružja. To je sprečavalo velike sile da uđu u bilo koji ozbiljniji sukob, pa su svoje „mišiće“ pokazivale na manjim i srednjim zemljama - prema kolonijama bivših kolonijalnih sila u doba dekolonizacije, ili nešto kasnije usled energetskih razloga, pa često i zbog vode koja je deficitarna u mnogim regionima. Neki sukobi su pokretani i vođeni i iz čisto geopolitičkih razloga, radi uspešnijeg zaokruživanja druge velike sile i ometanja njenog razvoja i odnosa sa drugim zemljama”, ukazuje Jovanović.
U svemu tome je, dodaje naš sagovornik, prednjačila Amerika, koja je po mnogo čemu bila najrazvijenija država sveta i kao takva imala apetit da kontroliše ceo svet i da, ako je moguće, vlada njime uz pomoć raznih teorija koje je, poput globalizacije, povremeno „izbacivala“.
Svetska organizacija u „čekaonici“
„Tako da sada imamo Ujedinjene nacije koje su, na neki način, u „čekaonici“ i povremeno se pojavljuju, ali više da bi se održale kao prvi svetski autoritet, negoli da stvarno rešavaju probleme. Generalna skupština je postala „glasačka mašina“ gde najuticajnija velika sila osigurava većinu glasova, iako to nije pravi odraz mišljenja i raspoloženja zemalja-članica UN, već posledica uticaja, ucena i zavisnosti mnogih manjih zemalja od većih sila, dok je Savet bezbednosti, kao izvršni organ, često bio onemogućavan pravom veta koje su velike sile, pobednice u Drugom svetskom ratu, izvojevale za sebe. Zato se i kaže da su UN organizacija jednakih, ali da su pobednici u Drugom svetskom ratu malo „jednakiji“ od drugih”, primećuje Jovanović.
UN su danas, uveren je iskusni diplomata, praktično marginalizovane u rešavanju kako ključnih međunarodnih kriza koje traju već decenijama, tako i onih u nastajanju, jer se na njihovo mesto ubacuje ili vodeća sila, ili čitave grupe zemalja, kontakt grupe i organizacije.
„Međutim, Ujedinjene nacije su nam, i takve kakve su, i dalje neophodne kao jedini univerzalni forum gde su sve zemlje jednake, makar u pogledu snage glasa. Druga je stvar to što se slabije zemlje mogu raznim podsticajima, pozitivnim i negativnim, naterati da tu snagu svog glasa izraze na način koji im je nametnut, a ne na način kako bi zaista želele. Ujedinjenim nacijama treba udahnuti život, treba ih demokratizovati i osloboditi tog malignog uticaja pojedinih velikih sila koje zadržavaju premoć u zahvaljujući istorijskim okolnostima i raznim oblicima svoje dominacije nad drugim državama. Ali, to je pitanje za budućnost jer u sadašnjim okolnostima to teško može brzo da se realizuje i ova situacija će, na žalost, još da potraje, ali se ne treba okretati od UN uprkos svemu”, ocenjuje naš sagovornik.
Ujedinjene nacije obeležavaju svoju 77. godišnjicu, u znak sećanja na zvanično formiranje 24. oktobra 1945. godine.
Today, the @UN is being tested like never before.
— António Guterres (@antonioguterres) October 24, 2022
But our Organization was made for moments like this.
This #UNDay, we renew our hope & conviction in what humanity can accomplish when we work as one, in global solidarity. pic.twitter.com/uJDgYBEvnF
„Danas se naša organizacija testira kao nikada ranije, ali UN su stvorene za ovakve trenutke. Sada, više nego ikada, moramo da oživimo vrednosti i principe Povelje UN u svakom uglu sveta. Davanjem šanse miru i okončanjem sukoba koji ugrožavaju živote, budućnost i globalni napredak”, naveo je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u specijalnoj poruci povodom dana Svetske organizacije.
