Radoš Bajić za Sputnjik: Srbi spasili američke pilote, a njihovi potomci se zahvalili 1999.
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Pratite nas
Povodom izlaska ilustrovane autobiografije „Moj život – moja priča“, Radoš Bajić se osvrnuo na svoju višedecenijsku karijeru, od prvog filma „Atentat u Sarajevu“ do „Heroja Halijarda“, priči o ravnogorcima što su spasavali američke pilote krajem Drugog svetskog rata, a premijerno će biti prikazan na jesen iduće godine.
Do ilustrovane autobiografije Radoša Bajića „Moj život – moja priča“ došlo je ranije nego što se moglo očekivati s obzirom da se autobiografije objavljuju na kraju profesionalnog puta, a Bajić je uveren da još uvek nije stigao do kraja.
Od Čabrinovića do „Heroja Halijarda“ – usponi i padovi Radoša Bajića
Međutim, po propozicijama nagrade „Pavle Vuisić“ koju je dobio 2018. godine, neka vrsta obaveze je da dobitnik dobije i monografiju, a iza toga stoje Ministarstvo kulture, Festival glumačkih ostvarenja u Nišu i Udruženje filmskih glumaca.
„Od 2018. bio sam u obavezi da to uradim ali sam odlagao. Pri tom sam veoma mnogo i snimao, a usput radio na autobiografiji sa 'Službenim glasnikom' koji je izdavač. Stručna javnost je veoma lepo ocenila knjigu kao ozbiljnu i profesionalnu i rekao bih da je sadržajna i lepa, u njoj sam otvorio vrata svog života – od rođenja do danas“, kaže Bajić za Sputnjik.
Radoš Bajić na snimanju Heroja Halijarda
© Foto : Sputnjiku ustupio Radoš Bajić
Monografija „Moj život – moja priča“ prati dva toka. Prvi je profesionalna karijera od filma „Atentat u Sarajevu“ 1975. i prve uloge Nedeljka Čabrinovića, do danas i velikog projekta „Heroji Halijarda“ čije je scenarista i reditelj a igra i jednu manju ulogu. Drugi tok je lična priča, od rođenja u selu Medveđa kod Trstenika do danas.
„Može se reći da je ovo monografija koja govori o mom profesionalnom putu a u značajnom delu govori o mom životu takvom kakav je. Prvi put sam progovorio o svojim pobedama i porazima, usponima i padovima“.
Prija poređenje sa Batom Živojinovićem
Bajić je u karijeri snimio više od 100 filmova, u rasponu od narodnih komedija poput „Sekula se opet ženi“, preko partizanskih, do filmova „crnog talasa“ Živojina Pavlovića zbog čega ga mnogi porede sa Batom Živojinovićem.
Bajić ističe da mu prija svako poređenje s velikanom naše filmske umetnosti i dodaje da je i njegovo poređenje sa Živojinovićem doprinos nezaboravu, da se Bata nikad ne zaboravi, jer „mi Srbi smo veoma skloni zaboravu“.
„Kad je Bata Živojinović u pitanju, ja sam danas jedini živi srpski glumac koji je sa Batom snimio najviše filmova, oko 12. Malo je danas kolega na sceni koji se mogu time pohvaliti“.
Od partizana Dalibora do ravnogoraca
Kako su se menjale životne okolnosti, tako je i Bajić vodio svoju karijeru. Na početku, kad je vodio borbu i za karijeru i za egzistenciju, ponekad je morao da radi i nešto što nije po njegovom afinitetu.
Ali nema bilo kakvu vrstu otklona od prvog dela karijere, od 1975. do 1996. kad je snimao po dva, tri filma godišnje. Dosta je glumio u partizanskim filmovima i drage su mu uloge i u „Partizanskoj eskadrili“, „Vrhovima Zelengore“, „Stići pre svitanja“, „Nastojanju“ Zlatka Filipovića gde je igrao mlade, romantične heroje, pretežno komuniste koji su bili zadojeni idejom socijalne pravde.
„Te uloge su bile prosto obojene ideološkim aspektom koji je tada bio u središtu naše kinematografije. Reklo bi se s obzirom na to što radim danas da je to u suprotnosti s onim što sam radio pre 30-40 godina, međutim, ja to ne vidim tako mada me često prozivaju zbog toga pa kažu: Radoš se promenio, igrao je Dalibora u 'Partizanskoj eskadrili' a sad pravi film o ravnogorcima i svim događajima koji su pratili bratoubilaštvo u Drugom svetskom ratu.“
Ne možemo promeniti narod
Kad je reč o ciklusu filmova o seoskom kovaču Sekuli koje je radio sa Dragoslavom Lazićem, reč je o vrlo gledanim i danas voljenim filmovima koji su mu, takođe dragi. To su laki filmovi za narod bez velike umetničke vrednosti ali su za Bajića vrlo značajni jer su uticali na njegovo prihvatanje u širokoj populaciji.
„Ne smemo nikad zaboraviti da mi radimo za narod. Ne možemo narod promeniti već moramo biti raznovrsni i ponuditi mu ono što želi da vidi.“
Filmovi koje je radio sa Živojinom Pavlovićem su veoma značajni – „Na putu za Katangu“ gde se prvi put pojavio kao scenarista i „Dezerter“. Ti filmovi su ostavili dubok trag i u njegovoj biografiji zauzimaju značajno i vrlo važno mesto.
Srbi spasli američke pilot, a ostali na glogovom kocu
„Heroji Halijarda“ su projekt koji se veoma dugo i temeljno sprema. Faza istraživanja i pisanja scenarija počela je 2017. i na njoj je tri godine radio sa Dušanom Kovačevićem i mladim i darovitim dramaturgom i scenaristom Strahinjom Madžarevićem. Posle toga usledile su dve godine snimanja.
Ove godine su završili poslednja snimanja a film se trenutno nalazi u fazi obrade i montaže. Takođe, radi se i seriji od šest epizoda koja će se zvati „Vazdušni most“. Film će biti premijerno prikazan na jesen 2023. a serija na proleće 2024. godine.
Petar Božović, Radoš Bajić i Stiven Voš na snimanju Heroja Halijarda.
© Foto : Srdjan Stevanovic ©
Bajić očekuje da će film i serija izazvati veliku pozornost naše kulturne javnosti i publike i da će na izvestan način baciti jedno potpuno novo svetlo na tumačenje Drugog svetskog rata u Srbiji.
U leto i jesen 1944. u Zapadnoj Srbiji sa improvizovanog aerodroma u Pranjanima naš narod spasao je više od 500 američkih pilota i poslao ih u svoje domove, a on je ostao ovde „kao na glogovom kocu“.
Kako su nas 1999. Amerikanci kaznili za žrtvovanje i dobročinstvo
Prema njegovim rečima, veoma je značajan taj projekat zato što oslikava nešto što se zove žrtvovanje, humanost, dobročinstvo i veliko herojstvo našeg naroda.
„Nažalost znamo šta smo kao zahvalnost dobili 1999. od potomaka tih mladića koje smo 1944. poslali u Dakotu, Virdžiniju, Kaliforniju. To je sudbina malih, zapravo velikih naroda koji su istorijski bili često sučeljeni sa nametnutim obavezama da žive u senci velikih sila. Taj film će biti jako važan za globalno impostiranje srpskog nacionalnog bića i srpske države i danas, u kontekstu svih dramatičnih događaja u svetu. Kako se u sudaru velikih sila mali narodi žrtvuju i kako postaju strašna kolateralna žrtva globalne podele sveta“, zaključio je Bajić.
