00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Kako Amerika namerava da pobedi Rusiju i Kinu

© PixabayNovi svetski poredak - ilustracija
Novi svetski poredak - ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 14.10.2022
Pratite nas
U novoj američkoj strategiji nacionalne bezbednosti pretnje od Rusije i Kine podignute su na još veći nivo, a istovremeno se insistira na jačanju veza sa saveznicima SAD. U dokumentu se, međutim, navode izazovi sa kojima se SAD suočavaju, ali ne i da su same doprinele stvaranju tih problema, kaže politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
Nova strategija kojom Vašington namerava da se „efikasno takmiči“ sa Kinom, paralelno obuzdavajući „opasnu Rusiju“ je, primećuje naš sagovornik, vrlo slična prethodnim, s tom razlikom što je sada u toku sukob u Ukrajini.

„Bauk“ Kine i Rusije još izraženiji

„U tom smislu je ono što su ranije govorili za Rusiju, a što je bilo radikalno u pogledu rivalstva i percipiranja Ruske Federacije kao mogućeg neprijatelja, u ovoj strategiji prešlo u još veći nivo opasnosti koju Rusija u ovom momentu predstavlja ne samo Americi, nego i Evropi. Međutim, vrlo je zanimljivo to što u kontekstu ciljeva koje su oni identifikovali kao glavne, nema nekih ključnih stvari poput, na primer, pitanja migranata. Toga nema jer je administracija tu ranjiva, a to je u suštini jedna od glavnih pretnji koje Amerika sada ima zbog južne granice i problema velikog broja ilegalnih migranata koji ulaze na teritoriju SAD tokom mandata ove administracije“, napominje Kesić.
To je, kaže, nešto što upadljivo nedostaje u ovom dokumentu.
„Ali, sve ostalo je povezano sa ključnim pitanjima koja su oni već ranije identifikovali kao prioritete spoljne politike – pre svega pitanje klimatskih promena i rivalstvo sa Kinom koje se u ovom dokumentu diže na neki veći nivo, kao i sukob sa Rusima i očuvanje tradicionalnih savezništava Sjedinjenih Američkih Država. Ovo poslednje u ovom dokumentu dobija veći značaj nego u prethodnim i to je neki ključni argument koji ova administracija predstavlja u smislu da Amerika neće snositi ceo teret ispunjavanja ovih ciljeva, nego da će ga podeliti sa svojim saveznicima, a da bi se to desilo ta savezništva se moraju obnoviti i ojačati. To je poruka koja je suprotna porukama koje je slao Donald Tramp, pogotovo vezano za NATO i Evropsku uniju“, ističe Kesić.

Politički pamflet

Ipak, kako navodi, u ovom dokumentu apsolutno nema ničeg konkretnog.
„Ovo su neke velike ideje, floskule koje se stalno koriste od strane ove administracije, ali nema ničeg specifičnog u smislu toga kako oni zapravo planiraju da odgovore na taj veliki izazov Kine i koja je to njihova strategija mimo toga da računaju na jačanje savezništava sa ključnim partnerima. Šta je njihov konačni cilj? To je ono što ostaje nedefinisano u ovom dokumentu. Mi, naravno, možemo da tumačimo između redova da Amerika namerava da sačuva dominaciju nad zapadnim svetom i međunarodnim poretkom“, navodi Kesić i dodaje da to govori da američka administracija i dalje računa sa tim da će ostati lider tzv. slobodnog zapadnog sveta.
Takođe, kaže naš sagovornik, u strategiji se ne navodi na koji način će američka administracija procenti uspešnost ostvarivanja navedenih ciljeva.
„Upravo zbog toga što nema nekih precizno definisanih ciljeva ovaj dokument i nije toliko koristan da bi poslužio kao neka baza za odlučivanje u kontekstu ne samo rata u Ukrajini, nego u i kontekstu sve veće i intenzivnije konfrontacije sa Kinom. U tom smislu je za mene ovaj dokument vrlo tanak, ima puno nedostataka i u suštini se više čita kao neki politički pamflet, nego kao neki ozbiljan temelj za izgradnju neke strategije za buduća vremena američke države“, kategoričan je analitičar.

Signal „naivnim“ Kinezima

U osvrtu na deo strategije u kojem SAD priznaju da je moguća „mirna koegzistencija“ sa Kinom i gde se navodi odlučujući doprinos Pekinga svetskoj ekonomiji i rešavanju globalnih problema, kao i to da su SAD zainteresovane za „održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu“ i privržene politici „jedne Kine“, Kesić kaže da to jeste određeni signal Kinezima.
„To je poruka koja se može tumačiti kao: „Nemojte se plašiti izjava našeg predsednika i nekih drugih ljudi koji govore o vama kao o neprijatelju kome ćemo se mi vojno suprotstaviti. Toga nema u ovom dokumentu!“. Međutim, to pretpostavlja da su Kinezi naivni, jer ako pogledamo ranije američke dokumente vezane za Rusiju videćemo vrlo sličan opis mogućih odnosa na relaciji SAD-Rusija, ali samo ukoliko bi Moskva prihvatila poziciju da su Amerikanci dominantni. To je ključno i u ovom kontekstu kada je reč o Kini, odnosno kada bi Peking prihvatio poziciju da su Amerikanci superiorni i da se svi otvoreni problemi rešavaju na način koji odgovara Vašingtonu - u tom slučaju bi Amerikanci zauzvrat prihvatili da su Kinezi konstruktivni partneri“, smatra analitičar.
Tako su, podseća Kesić, Sjedinjene Države u ranijim strategijama postavile moguće odnose sa Rusijom, ali ne treba zaboraviti da kada Amerikanci gledaju na neka bolja vremena u kontekstu odnosa sa Rusijom, oni gledaju na period kada je Jeljcin bio predsednik.
„Za njih je to bio period koji je obećavao, ali samo zato što je Rusija bila na kolenima i toliko slaba da nije mogla da se suprotstavlja nikakvoj politici, strateškim ili političkim ciljevima Sjedinjenih Američkih Država koji su bili vezani za regione koji su Rusima bili od interesa. Jednostavno, kada Amerikanci govore o tome na koji način bi sa rivalima mogli biti partneri, to uvek stavljaju u kontekst da taj rival mora da prihvati da su američki ciljevi ispravni, superiorni i moraju da imaju prioritet nad interesima druge strane. Tako čitam i ovaj dokument kada je reč o Kini“, zaključuje Obrad Kesić za Sputnjik.
Kao ključne tačke nove američke strategije nacionalne bezbednosti navodi se, između ostalog, da su „glavni prioriteti SAD zaštita Amerikanaca i proširivanje ekonomskih mogućnosti zemlje“. Kini je dodeljen status „najozbiljnijeg geopolitičkog izazova“, dok je Rusiji dodeljen status „aktuelne pretnje po bezbednost Evrope“.
Bela kuća u Vašingtonu - Sputnik Srbija, 1920, 12.10.2022
RUSIJA
Amerika objavila novu strategiju za nacionalnu bezbednost: Plan – obuzdavanje „opasne Rusije“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala