https://lat.sputnikportal.rs/20221014/ideja-da-se-stvori-evropski-sistem-protivvazudsne-odbrane-unapred-je-osudjen-na-propast-rusija-olivera-ikodinovic-1144575420.html
Ideja da se stvori evropski sistem protivvazdušne odbrane — unapred je osuđen na propast
Ideja da se stvori evropski sistem protivvazdušne odbrane — unapred je osuđen na propast
Sputnik Srbija
Namera Nemačke i još 14 evropskih zemalja da stvore zajednički, savršeniji evropski sistem protivvazudšne odbrane (PVO) unapred je osuđena na propast, pošto... 14.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-14T20:22+0200
2022-10-14T20:22+0200
2022-10-19T09:23+0200
rusija
rusija – vojska i naoružanje
analize i mišljenja
bundesver
nato
sad
pvo
pro
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/0e/1144591531_0:134:2560:1574_1920x0_80_0_0_b2f5b25c4790e3031d68d89276c8dcff.jpg
„Po mom mišljenju, to je potpuno nerealno, pogotovo iz razloga što Francuska i Italija kao glavne tehnološke zemlje ne učestvuju u tome. One nisu potpisale taj protokol, jer ozbiljni ljudi shvataju da je ovo propagandni trik i ništa više od toga. Tehnološki, to je nemoguće realizovati“, smatra ruski vojni komentator Aleksandar Hrolenko.Trenutno postoje problemi u evropskoj PVO koji se tiču zaštite od balističkih raketa, kao i od dronova i krstarećih raketa, a smatra se da je inicijativa o formiranju jedinstvenog PVO sistema nastala zbog nestabilne situacije, izazvane trenutnim događajima u Ukrajini. Do sada je protivraketna odbrana u Evropi bila usmerena, pre svega, na moguće pretnje Irana, ali zvaničnici NATO-a navode da je ova inicijativa posebno važna u trenutku kada Rusija izvodi navodno neselektivne raketne udare na Ukrajinu.Hrolenko smatra da je ova odluka povezana i sa panikom koja je nastala među zapadnim saveznicima nakon što su ruske snage, 10. oktobra, intenzivirale vazdušne napade na Ukrajinu.„Od ponedeljka se gotovo neprekidno izvode intenzivniraketni udari. Čak se ispostavilo da ni ti navodno najsavremeniji sistemi tipa NASAMS, za koje se Zelenski zahvaljivao američkom predsedniku i Kongresu, ne pomažu i nemoćni su pred ruskim krstarećim, visokopreciznim raketama dugog dometa. Te ruske rakete ne mogu da presretnu ni nemački sistemi IRIS, ni NASAMS, niti bilo koji drugi. U senci tih događaja usledio je talas panike u SAD, a general Van Herk, koji je na čelu Severne komande Oružanih snaga SAD, otvoreno je izjavio na sastanku u Vašingtonu da u američkom sistemu PVO i PRO postoje rupe i da se ne mogu odbraniti od ruskih krstarećih raketa dugog dometa. To jest, američka teritorija je nezaštićena ne samo od ruskih, već i od kineskih raketa. Ovo priznanje pokazuje da SAD toliko tehnološki zaostaju da su svesne svakodnevnih pretnji. Oni su toliko svesni te pretnje da je taj general spreman da lovi ruske krstareće rakete nad Vašingtonom. Eto, o čemu govori američki vojni zvaničnik“, kaže Hrolenko.Evropa nema efikasan sistem PVOEvropa nema efikasan sistem PVO, dodaje Hrolenko. Prema njegovim rečima, pojedine evropske prestonice i određeni objekti su „samo na rečima“ prekrivene protivvazdušnom i protivraketnom odbranom, ali sistem ne postoji i zbog toga u Evropi vlada panika.Prema njegovim rečima, tu je potrebno sagraditi moćan sistem PVO i PRO poput ruskog, sa sistemima S-300, S-400, „Pancirima“ i drugim sličnim kompleksima.„I od takvih cigli treba da se stvara ešalon za ešalonom, da se stvori ešaloniran sistem. Ali, evropski sistem protivraketne odbrane je toliko nerealan, kako zbog tehnologija, tako i zbog potrebnog vremena i novca, da ozbiljne zemlje sa potencijalom, poput Francuske i Italije, nisu ni potpisale taj protokol, dok su zemlje koje nemaju ni novca, ni PVO, ni naučno-tehnološku osnovu, kao što su Baltičke zemlje, Slovačka, Slovenija i Bugarska potpisale taj dokument. Samim tim, to je parazitski pristup, po sistemu: ‘Potpisaćemo, pa ćemo onda videti šta će biti’“, navodi Hrolenko.Ako bi došlo do stvaranja zajedničkog evropskog sistema PVO, pretpostavlja se da bi nemački sistemi IRIS-T činili osnovu tog sistema. Osim toga, Berlin je inicirao ovu ideju o stvaranju jedinstvenog sistema PVO u Evropi, pod obrazloženjem da bi to bilo jeftinije i efikasnije nego rešenja na nacionalnom nivou. Međutim, eksperti smatraju da iza toga stoji i namera Berlina da svoje sisteme PVO promoviše na tržištu i prodaje ih drugim zemljama.Hrolenko istovremeno napominje da nemački sistem nije testiran u realnim borbenim uslovima i da se o njegovim kvalitetima može diskutovati.„Dakle, još jednom ponavljam - u Evropi, u svim evropskim zemljama, zajedno i pojedinačno, ne postoji efikasan sistem PRO i PVO. Jednostavno, ne postoje sistemi koji mogu presresti ruske rakete. Taj evropski sistem nema od čega da se gradi, sve ostalo je propaganda, jer ti sistemi nikada nisu potvrdili svoju efikasnost u borbenim uslovima“, ističe ekspert.Ko je prava pretnja Evropi?Severnoatlantska alijansa već ima zajednički sistem protivvazdušne odbrane pod nazivom IAMD (Integrated Air and Missile Defence) koji je, kako se navodi na sajtu Alijanse, sposoban da odbije čitav niz potencijalnih pretnji, od taktičkih do strateških, a takođe i iz bilo kog pravca - vazdušnog, kopnenog ili morskog. Ovim sistemom upravlja komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi.Na pitanje zašto je Evropljanima potreban dodatni sistem, ako već imaju jedan Hrolenko to opet povezuje sa događajima u Ukrajini i panikom koja postoji među evropskim zemljama zbog uspeha ruskog naoružanja.Takođe, ruski vojni stručnjaci smatraju da evropske zemlje koje su potpisale deklaraciju žele da stvore dodatni sistem PVO koji bi bio alternativa IAMD kako bi ojačale svoju vojnu autonomiju.„Evropskom unijom već dugo kruži ideja o stvaranju evropske vojske. Oni se i dalje nadaju da će se jednog dana osloboditi od Anglosaksonaca, pa u okviru toga, očigledno, žele da stvaraju evropski PVO. Generalno, mislim da Rusija neće biti protiv takve inicijative pod uslovom da Britanci i Amerikanci napuste evropski kontinent, a čak bih rekao da bi Rusija pozdravila takvu odluku. Uostalom, ako već imaju sredstva da podržavaju tako beznadežan projekat kao što je Ukrajina, onda će morati da nađu sredstva za stvaranje sopstvene vojske. Ukrajina je samo „crna rupa“, a mi to dobro znamo jer smo živeli sa njima u jednoj državi. Korupcija, krađa i pljačka jednostavno cvetaju u toj zemlji i niko nikada neće imati dovoljno novca za održavanje Ukrajine - ni SAD, ni EU...“, kaže ruski ekspert Igor Nikulin.On objašnjava da je postojeći sistem PVO i PRO „čisto angloamerički“, pa bi zbog toga ostatak Evrope voleo da ima svoj sistem odbrane.„Ako se ikada pojavi ta evropska vojska, Bundesver će činiti njenu osnovu, jer je Nemačka najveća privreda EU... Ali, na žalost, tamo sada vladaju destruktivni elementi, koji ne razumeju da se sav evropski prosperitet zasniva na jeftinim ruskim resursima, uključujući i energente... Evropski proizvodi biće nekonkurentni upravo zato što je radna snaga u Evropi veoma skupa, jer se sve to u Aziji može proizvesti mnogo jeftinije“, kaže Nikulin.On podseća da su mnogi evropski lideri kroz istoriju sanjali o ujedinjenoj Evropi, ali da Anglosaksonci čine sve da se ta ideja nikada ne realizuje.Na pitanje od koga se brani Evropa, s obzirom da Rusija nema ambicije da bilo koga napada, Nikulin kaže:„Naravno, od ‘agresivne’ Rusije. Od koga još može da se brani?! Voleo bih da govore o agresivnim pretenzijama SAD... Svi znaju da su Amerikanci oštetili gasovod ‘Severni tok 2’, ali niko se ne usuđuje da o tome otvoreno govori. Rusofobija je jedina ideologija koja im je još ostala, sve druge su odavno sasekli u korenu... U većini zemalja EU levičarske partije pobeđuju, odbacuju se tradicionalne vrednosti, kao što su porodica i Crkva... Rusija je uporište baš tih tradicionalnih vrednosti i glavni stub otpora toj globalizaciji. Prema tome, Rusija je za njih veoma agresivna zemlja“, zaključio je ekspert.Deklaraciju je potpisalo 14 članica NATO-a: Belgija, Bugarska, Češka, Estonija, Nemačka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Slovačka, Slovenija, Rumunija, Velika Britanija, kao i Finska, koja još nije član Alijanse, a takođe ima najava da bi i Estonija mogla da se pridruži ovom projektu.
https://lat.sputnikportal.rs/20221014/uzivo-pres-konferencija-predsednika-rusije-na-kraju-posete-astani-1144571220.html
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, bundesver, nato, sad, pvo, pro, evropska unija (eu)
rusija – vojska i naoružanje, analize i mišljenja, bundesver, nato, sad, pvo, pro, evropska unija (eu)
„Po mom mišljenju, to je potpuno nerealno, pogotovo iz razloga što Francuska i Italija kao glavne tehnološke zemlje ne učestvuju u tome. One nisu potpisale taj protokol, jer ozbiljni ljudi shvataju da je ovo propagandni trik i ništa više od toga. Tehnološki, to je nemoguće realizovati“, smatra ruski vojni komentator Aleksandar Hrolenko.
Trenutno postoje problemi u evropskoj PVO koji se tiču zaštite od balističkih raketa, kao i od dronova i krstarećih raketa, a smatra se da je inicijativa o formiranju jedinstvenog PVO sistema nastala zbog nestabilne situacije, izazvane trenutnim događajima u Ukrajini. Do sada je protivraketna odbrana u Evropi bila usmerena, pre svega, na moguće pretnje Irana, ali zvaničnici NATO-a navode da je ova inicijativa posebno važna u trenutku kada Rusija izvodi navodno neselektivne raketne udare na Ukrajinu.
Hrolenko smatra da je ova odluka povezana i sa panikom koja je nastala među zapadnim saveznicima nakon što su
ruske snage, 10. oktobra, intenzivirale vazdušne napade na Ukrajinu.
„Od ponedeljka se gotovo neprekidno izvode intenzivniraketni udari. Čak se ispostavilo da ni ti navodno najsavremeniji sistemi tipa NASAMS, za koje se Zelenski zahvaljivao američkom predsedniku i Kongresu, ne pomažu i nemoćni su pred ruskim krstarećim, visokopreciznim raketama dugog dometa. Te ruske rakete ne mogu da presretnu ni nemački sistemi IRIS, ni NASAMS, niti bilo koji drugi. U senci tih događaja usledio je talas panike u SAD, a general Van Herk, koji je na čelu Severne komande Oružanih snaga SAD, otvoreno je izjavio na sastanku u Vašingtonu da u američkom sistemu PVO i PRO postoje rupe i da se ne mogu odbraniti od ruskih krstarećih raketa dugog dometa. To jest, američka teritorija je nezaštićena ne samo od ruskih, već i od kineskih raketa. Ovo priznanje pokazuje da SAD toliko tehnološki zaostaju da su svesne svakodnevnih pretnji. Oni su toliko svesni te pretnje da je taj general spreman da lovi ruske krstareće rakete nad Vašingtonom. Eto, o čemu govori američki vojni zvaničnik“, kaže Hrolenko.
Evropa nema efikasan sistem PVO
Evropa nema efikasan sistem PVO, dodaje Hrolenko. Prema njegovim rečima, pojedine evropske prestonice i određeni objekti su „samo na rečima“ prekrivene protivvazdušnom i protivraketnom odbranom, ali sistem ne postoji i zbog toga u Evropi vlada panika.
„Oni vide da ruske rakete raznih tipova i sa različitih rastojanja uništavaju ciljeve u Ukrajini, dok su ‘Iskanderi’, hipersonočne rakete ‘Kinžal’ i druge ruske rakete nevidljive na radarskim ekranima najnaprednijih NATO sistema. Verovatno su u senci svih ovih događaja, u senci uspeha ruskog naoružanja, odlučili da nešto preduzmu, ali oni koji su upućeni u ovu temu shvataju da je nemoguće izgraditi kuću bez cigle, bez visokotehnoloških, efikasnih kompleksa testiranih u sukobima visokog intenziteta“, ističe Hrolenko.
Prema njegovim rečima, tu je potrebno sagraditi moćan sistem PVO i PRO poput ruskog, sa sistemima S-300, S-400, „Pancirima“ i drugim sličnim kompleksima.
„I od takvih cigli treba da se stvara ešalon za ešalonom, da se stvori ešaloniran sistem. Ali, evropski sistem protivraketne odbrane je toliko nerealan, kako zbog tehnologija, tako i zbog potrebnog vremena i novca, da ozbiljne zemlje sa potencijalom, poput Francuske i Italije, nisu ni potpisale taj protokol, dok su zemlje koje nemaju ni novca, ni PVO, ni naučno-tehnološku osnovu, kao što su Baltičke zemlje, Slovačka, Slovenija i Bugarska potpisale taj dokument. Samim tim, to je parazitski pristup, po sistemu: ‘Potpisaćemo, pa ćemo onda videti šta će biti’“, navodi Hrolenko.
Ako bi došlo do stvaranja zajedničkog evropskog sistema PVO, pretpostavlja se da bi nemački sistemi IRIS-T činili osnovu tog sistema. Osim toga,
Berlin je inicirao ovu ideju o stvaranju jedinstvenog sistema PVO u Evropi, pod obrazloženjem da bi to bilo jeftinije i efikasnije nego rešenja na nacionalnom nivou. Međutim, eksperti smatraju da iza toga stoji i namera Berlina da svoje sisteme PVO promoviše na tržištu i prodaje ih drugim zemljama.
Hrolenko istovremeno napominje da nemački sistem nije testiran u realnim borbenim uslovima i da se o njegovim kvalitetima može diskutovati.
„Dakle, još jednom ponavljam - u Evropi, u svim evropskim zemljama, zajedno i pojedinačno, ne postoji efikasan sistem PRO i PVO. Jednostavno, ne postoje sistemi koji mogu presresti ruske rakete. Taj evropski sistem nema od čega da se gradi, sve ostalo je propaganda, jer ti sistemi nikada nisu potvrdili svoju efikasnost u borbenim uslovima“, ističe ekspert.
Ko je prava pretnja Evropi?
Severnoatlantska alijansa već ima zajednički sistem protivvazdušne odbrane pod nazivom IAMD (Integrated Air and Missile Defence) koji je, kako se navodi na sajtu Alijanse, sposoban da odbije čitav niz potencijalnih pretnji, od taktičkih do strateških, a takođe i iz bilo kog pravca - vazdušnog, kopnenog ili morskog. Ovim sistemom upravlja komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi.
Na pitanje zašto je Evropljanima potreban dodatni sistem, ako već imaju jedan Hrolenko to opet povezuje sa događajima u Ukrajini i panikom koja postoji među evropskim zemljama zbog uspeha ruskog naoružanja.
„Rusija nikome ne preti, oni jednostavno vide mogućnosti ruskog naoružanja i samo to ih tera da smišljaju nekakve ‘mrtvorođene projekte’“, naglasio je ekspert.
Takođe, ruski vojni stručnjaci smatraju da evropske zemlje koje su potpisale deklaraciju žele da stvore dodatni sistem PVO koji bi bio alternativa IAMD kako bi ojačale svoju vojnu autonomiju.
„Evropskom unijom već dugo kruži ideja o stvaranju evropske vojske. Oni se i dalje nadaju da će se jednog dana osloboditi od Anglosaksonaca, pa u okviru toga, očigledno, žele da stvaraju evropski PVO. Generalno, mislim da Rusija neće biti protiv takve inicijative pod uslovom da Britanci i Amerikanci napuste evropski kontinent, a čak bih rekao da bi Rusija pozdravila takvu odluku. Uostalom, ako već imaju sredstva da podržavaju tako beznadežan projekat kao što je Ukrajina, onda će morati da nađu sredstva za stvaranje sopstvene vojske. Ukrajina je samo „crna rupa“, a mi to dobro znamo jer smo živeli sa njima u jednoj državi. Korupcija, krađa i pljačka jednostavno cvetaju u toj zemlji i niko nikada neće imati dovoljno novca za održavanje Ukrajine - ni SAD, ni EU...“, kaže ruski ekspert Igor Nikulin.
On objašnjava da je postojeći sistem PVO i PRO „čisto angloamerički“, pa bi zbog toga ostatak Evrope voleo da ima svoj sistem odbrane.
„Ako se ikada pojavi ta evropska vojska, Bundesver će činiti njenu osnovu, jer je Nemačka najveća privreda EU... Ali, na žalost, tamo sada vladaju destruktivni elementi, koji ne razumeju da se sav evropski prosperitet zasniva na jeftinim ruskim resursima, uključujući i energente... Evropski proizvodi biće nekonkurentni upravo zato što je radna snaga u Evropi veoma skupa, jer se sve to u Aziji može proizvesti mnogo jeftinije“, kaže Nikulin.
On podseća da su mnogi evropski lideri kroz istoriju sanjali o ujedinjenoj Evropi, ali da
Anglosaksonci čine sve da se ta ideja nikada ne realizuje.
Na pitanje od koga se brani Evropa, s obzirom da Rusija nema ambicije da bilo koga napada, Nikulin kaže:
„Naravno, od ‘agresivne’ Rusije. Od koga još može da se brani?! Voleo bih da govore o agresivnim pretenzijama SAD... Svi znaju da su Amerikanci oštetili
gasovod ‘Severni tok 2’, ali niko se ne usuđuje da o tome otvoreno govori.
Rusofobija je jedina ideologija koja im je još ostala, sve druge su odavno sasekli u korenu... U većini zemalja EU levičarske partije pobeđuju, odbacuju se
tradicionalne vrednosti, kao što su porodica i Crkva... Rusija je uporište baš tih tradicionalnih vrednosti i glavni stub otpora toj globalizaciji. Prema tome, Rusija je za njih veoma agresivna zemlja“, zaključio je ekspert.
Deklaraciju je potpisalo 14 članica NATO-a: Belgija, Bugarska, Češka, Estonija, Nemačka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Slovačka, Slovenija, Rumunija, Velika Britanija, kao i Finska, koja još nije član Alijanse, a takođe ima najava da bi i Estonija mogla da se pridruži ovom projektu.
.jpg){kind=link}